"Vesti" biraju najboljeg sportistu i trenera u 2018. godini: Đoković i Terzić bez premca
Najbolji sportisti Srbije u izboru "Vesti" - epizoda broj 26! Naš i vaš list, koji postoji od 1992, redovno beleži dešavanja u svetu sporta, kako u Srbiji, tako i širom planete, svuda gde ima naših sportista i dijasporaca. Na listi "besmrtnih" sportista koji su proneli slavu naše zemlje tokom prethodnih 26 godina, našla su se mnoga čuvena imena, od premijernih laureata, tad dvoje aktivnih sportista, Siniše Mihajlovića i Monike Seleš, iz davne i veoma teške 1993. do najsvežijih, koji su se ponovo upisali na našu listu - Novaka Đokovića (peti put) i Zorana Terzića (treći put).
Zanimljivo je i da 1993. nije bila jedina u kojoj smo imali dva laureata, pošto su 2016. priznanje "podelili" olimpijski šampioni, rvač Davor Štefanek i kapiten vaterpolista Filip Filipović.
U izboru "Vesti" za sportistu godine mnogo puta se samo postavljalo pitanje koji košarkaš će biti izabran, uz prvobitan sjaj fudbalskih pečalbara, a potom i Vladimira Grbića u nezaboravnoj 2000. kad se radovao i sa Srbima u Sidneju zlatu na Olimpijskim igrama. Zatim su se "probudili" i vaterpolisti, a onda je došao red na veličanstvenog Novaka Đokovića, koji je ove godine peti put postao laureat "Vesti".
Taj sjaj vrhunskih takmičara iz pojedinačnih sportova napisao je novo poglavlje i u našem izboru. Ređali su se uspesi i plivača i atletičara, tekvondista i rvača, koji su nagrađeni na kraju godine. Pošto je bilo teško da svi zaslužni budu proglašeni i najboljim sportistom ili trenerom, "Vesti" su se potrudile da određene uspehe obeleže specijalnim priznanjima sportistima, klubovima i sportskim savezima.
Godinu dana posle prvih sportista, izabran je prvi put i trener godine dijaspore. Te davne 1994, usred rata na prostoru bivše SFRJ, sankcija prema našoj zemlji i problema koji su imali mnogi naši dijasporci, čudnih pogleda zbog zemlje iz koje su potekli, "svetlo na kraju tunela" su predstavljali i naši stručnjaci, pre svega iz sveta košarke. Tako se sa stranica "Vesti" posebno čulo o Božidaru Maljkoviću i njegovim uspesima u Francuskoj, zatim o sjaju Željka Obradovića kao trenera u Španiji i Italiji, potom i o dominaciji u Grčkoj, naravno i kao predvodnika našeg državnog tima. U 2000. je posebno zasijalo olimpijsko zlato odbojkaša, pa je izdvojen Zoran Gajić, još jedan tadašnji pečalbar, a danas prvi čovek OS Srbije. Tih godina je kriterijum bio da određeni sportista ili trener mora da bude aktivan u inostranom klubu u periodu na koji se odnosi izbor, pa je isti bio donekle sužen, mada je činjenica da je i tad veliki broj naših vrhunskih stručnjaka radilo van matice.
U 21. veku, od odbojkaških stručnjaka, Gajiću se priključio i ovogodišnji laureat Zoran Terzić, a dobili smo pobednike i iz vaterpola, tenisa i fudbala i tekvondoa. Među neobičnim kuriozitetima tokom naših izbora je i onaj koji se dogodio 2015, da ćerka nasledi oca na mestu stručnjaka godine u izboru najtiražnijeg lista naše dijaspore. Tada je Marina Maljković napravila čudo sa košarkašicama, stigla do evropskog trona i postala prva dama najbolji stručnjak u našem izboru. Pobedila je tada i Veljka Paunovića, svetskog šampiona sa mladom fudbalskom reprezentacije. Ove godine imamo "povratnike" u obe kategorije, pošto su i Đoković i Terzić već bili birani za najbolje, a već 2019. je šansa da imamo debitante, možda je vreme da Aleksandar Đorđević posle igračkih, nagradu dobije i kao trener, kao i neko od njegovih košarkaša od kojih će, svi se nadamo, stići do medalje na planetarnom šampionatu u Kini.
SVI LAUREATI "VESTI"
SPORTISTI
1993. - Siniša Mihajlović (fudbal) i Monika Seleš (tenis)
1994. - Dejan Savićević (fudbal)
1995. - Aleksandar Đorđević (košarka)
1996. - Aleksandar Đorđević (košarka)
1997. - Aleksandar Đorđević (košarka)
1998. - Dejan Bodiroga (košarka)
1999. - Dejan Bodiroga (košarka)
2000. - Vladimir Grbić (odbojka)
2001. - Predrag Stojaković (košarka)
2002. - Dejan Bodiroga (košarka)
2003. - Dejan Bodiroga (košarka)
2004. - Vladimir Vujasinović (vaterpolo)
2005. - Aleksandar Šapić (vaterpolo)
2006. - Vladimir Vujasinović (vaterpolo)
2007. - Novak Đoković (tenis)
2008. - Milorad Čavić (plivanje)
2009. - Nađa Higl (plivanje)
2010. - Novak Đoković (tenis)
2011. - Novak Đoković (tenis)
2012. - Milica Mandić (tekvondo)
2013. - Emir Bekrić (atletika)
2014. - Filip Filipović (vaterpolo)
2015. - Novak Đoković (tenis)
2016. - Davor Štefanek (rvanje) i Filip Filipović (vaterpolo)
2017. - Tijana Bošković (odbojka)
2018. - Novak Đoković (tenis)
TRENERI
1994. - Božidar Maljković (košarka)
1995. - Željko Obradović (košarka)
1996. - Željko Obradović (košarka)
1997. - Željko Obradović (košarka)
1998. - Željko Obradović (košarka)
1999. - Željko Obradović (košarka)
2000. - Zoran Gajić (odbojka)
2001. - Svetislav Pešić (košarka)
2002. - Svetislav Pešić (košarka)
2003. - Svetislav Pešić (košarka)
2004. - Svetislav Pešić (košarka)
2005. - Božidar Maljković (košarka)
2006. - Zoran Terzić (odbojka)
2007. - Željko Obradović (košarka)
2008. - Dejan Udovičić (vaterpolo)
2009. - Dejan Udovičić (vaterpolo)
2010. - Bogdan Obradović (tenis)
2011. - Zoran Terzić (odbojka)
2012. - Dejan Udovičić (vaterpolo)
2013. - Ljubinko Drulović (fudbal)
2014. - Dejan Savić (vaterpolo)
2015. - Marina Maljković (košarka)
2016. - Dejan Savić (vaterpolo)
2017. - Dragan Jović (tekvondo)
2018. - Zoran Terzić (odbojka)
Sportista godine: Novak Đoković
Najbolji srpski sportista svih vremena je ove godine peti put biran za najboljeg u izboru "Vesti" . Naše novine su prepoznale Đokovićev potencijal još 2007, a zatim ga nagradile u periodu kada je, između ostalog, osvojio Dejvis kup (2010) i potom imao sezonu iz snova (2011), kao i u 2015, u kojoj je, takođe, dominirao na svetskoj teniskoj sceni. Đoković je osvajanjem dva grend slema (Australijen open i Rolan Garos) i u 2016. bio u najužoj konkurenciji za nagradu "Vesti", ali su presudile olimpijske medalje Davora Štefaneka i Filipa Filipovića.
Sve što je Novak uspeo u 2018. podsetilo je na brojna scenarija holivudskih hitova u kome se glavni glumac sa kolena, iz nokdauna, podiže i na kraju pobeđuje rivala. Posle lošeg starta sezone izazvanog povredom, usledila je operacija lakta, zatim tri meseca mučenja, ali onda je usledila eksplozija. Posle serije poraza od slabije rangiranih rivala, koja je kulminirala neuspehom protiv Marka Čekinata u četvrtfinalu Rolan Garosa, mnogi su čak predvideli Novaku tavorenje do kraja karijere i da će u penziju bez izjednog više osvojenog trofeja, ali su se grdno prevarili.
Veliki kambek Đoković je pokrenuo osvajanjem Vimbldona, gde je na putu ka tituli u polufinalu, u epskom meču koji je trajao dva dana dobio Rafaela Nadala. Novak je pobedom u finalu protiv Kevina Andersona stigao do četvrtog pehara na Vimbldonu. Đoković je zatim u avgustu postao prvi i jedini teniser u istoriji koji je kompletirao Zlatni masters, pošto je osvojio turnir u Sinsinatiju, jedini iz serije 1000 koji mu je nedostajao.
Postao je tako jedini vlasnik svih devet pehara sa Mastersa iz serije 1000. Novak je čudesnu seriju nastavio na US openu, gde je osvojio drugi grend slem pehar u godini, a treći u Njujorku. Krunu na fantastičnu sezonu Novak je stavio osvajanjem Mastersa u Šangaju, gde je do pehara stigao bez izgubljenog gema na svoj servis. Porazi u finalima Mastersa u Parizu od Karena Hačanova i u Londonu od Aleksandera Zvereva nisu pokvarili čudesni utisak iz drugog dela 2018.
Danas je Novak vlasnik 14 grend slem trofeja, 32 pehara sa mastersa iz serije 1000, kao i olimpijske bronze, uz nadu da će ih biti još u njegovoj kolekciji. Pre svega, svi mi koji volimo Đokovića, želimo da stigne Rodžera Federera po broju Grend slem pehara (20), kao i da osvoji zlato na Olimpijskim igrama 2020. u Tokiju, verovatno poslednjim Igrama na kojima će učestvovati jer će 2024. već imati 37 godina.
Trener godine: Zoran Terzić
Čovek koji je imao status legende i pre oktobra ove godine, postao je "besmrtan" posle osvajanja svetske titule u Japanu. Dovoljno je reći - Terza. Iskusni 52-godišnji stručnjak, koji je na klupi odbojkašica već 17 sezona, konačno je u 2018. krunisao fenomenalan rad na klupi državnog tima. Pre osvajanja svetske titule u Japanu, Terzić je osvojio sve što se moglo osvojiti. Bio je prvak Evrope 2011. i 2017, dok je 2016. stigao do srebrne olimpijske medalje u Rio de Žaneiru. Ove godine je fenomenalno spremio ekipu za Svetsko prvenstvo, postepeno je uigravao, odmarao pojedine igračice tokom Lige nacija, da bi ih sve spremio da budu najbolje kad je bilo najpotrebnije - u polufinalu i finalu SP.
Za Tijanu ima vremena
Tijana Bošković, prošlogodišnji laureat, nije sačuvala prvo mesto samo zbog čudesnog kambeka Novaka Đokovića u vrh svetskog tenisa. Najbolja odbojkašica planete i osvajačica zlata sa Srbijom na SP u Japanu, nesumnjivo bi odbranila titulu osvojenu lane da se Novak Đoković 2018. nije poput mitske ptice Feniks "izdigao iz pepela". Imajući u vidu da Tijana ima samo 21 godinu i da je jedna od najboljih odbojkašica planete u ovom trenutku, nema sumnje da će narednih godina ponovo biti u najužoj konkurenciji za laureata "Vesti".
Rekorder Obradović
Tokom dve i po decenije, rasli su zajedno "Vesti" i Željko Obradović kao trenersko ime. Rođeni Čačanin je najtrofejniji evropski trener svih vremena, pa ne čudi što je u našem izboru trijumfovao čak šest puta. Između ostalog, Obradović je vlasnik devet titula klupskog prvaka Evrope, sa Partizanom, Huventudom, Realom, Panatiniakosom (pet) i Fenerbahčeom.
Bodiroga pao na drugo mesto
Izbor sportiste godine "Vesti" bi mogao da se podeli na dva razdoblja - prvi, u kojem su dominirali košarkaši i drugi, u kojem su se isticali, pre svih, predstavnici vodenih sportova i - Đoković. I dok je u prvom periodu, za korak ispred drugih bio Dejan Bodiroga, sa četiri trofeja, do ove godine zajednički rekorder sa Novakom Đokovićem, u drugom su se nizali vaterpolisti, dokazali raznovrsnost i zaustavili se na, pojedinačno, najviše dva, koliko imaju Vladimir Vujasinović i Filip Filipović.
Medalje na sve strane
Srpski sport je i u 2018. imao velike uspehe, kako na individiualnom, tako i ekipno. Odbojkašice su postale svetske šampionke u Japanu, a vaterpolisti su Barseloni postali evropski prvaci, četvrti put u nizu. I jedni i drugi su tako potvrdili status miljenika nacije. Vaterpolisti su pre evropskog, osvojili i zlato na Mediteranskim igrama, kao i bronzu na Svetskom kupu u Berlinu. Odbojkašima je izmakla medalja, bili su četvrti na Svetskom prvenstvu.
Najveći individualni uspeh ostvarila je atletičarka Ivana Španović, koja je na planetarnom dvoranskom prvenstvu u Birmingemu postala svetska šampiona u skoku udalj. Karatistkinja Jovana Preković je stigla do zlata na svetskom prvenstvu u Madridu, a džudista Aleksandar Kukolj na Gran priju u Hagu.
U 2018. su uspešni bili i srpski paraolimpijski sportisti. Ekipno zlato u gađanju vazdušnom puškom iz ležećeg stava u kategoriji SH2 (sportisti kojima je potrebno postolje za oružje), u južnokorejskom Čeongžuu, pripalo je timu Srbije u sastavu Dragan Ristić, Dejan Jokić i Zdravko Savanović. Ristić se, takođe, okitio titulom šampiona planete u pojedinačnoj konkurenciji. Kad već pominjemo streljaštvo, strelci su i ove godine imali "žetvu medalja". Na Mediteranskim igrama u Taragoni zlatne medalje su osvojili Andrea Arsović i Damir Mikec. Arsovićeva je osvojila zlato u disciplini vazdušna puška, a Mikec je osvojio najsjajniju medalju u gađanju vazdušnim pištoljem, dok se u istoj disciplini Zorana Arunović okitila srebrom.
Fudbal u zapećku
U našem izboru, tokom dve i po decenije, fudbal je bio istaknut samo tri puta, kroz imena Siniše Mihajlovića i Dejana Savićevića iz igračkih dana i Ljubinka Drulovića kao selektora omladinaca. U godini na izmaku fudbal je bio u centru pažnje srpske javnosti, pre svega zbog učešća "orlova" na Mondijalu, ali izabranici selektora Mladena Krstajića nisu uspeli da "prežive" grupu i plasiraju se u osminu finala, a utisak nije popravljen ni osvajanjem prvog mesta u Grupi 4 C Lige nacija, jer se više pričalo o sukobima u timu, kako na SP, tako i posle njega, nego o igri i rezultatima.
Deo nacije, onaj kojima je crveno-bela boja u srcu, posebno su u 2018. obradovali fudbaleri Crvene zvezde. Prvi put u istoriji prvak Evrope iz 1991. se plasirao u Ligu šampiona, a uz to su igrači Zvezde otišli korak dalje. Izabranici trenera Vladana Milojevića su golovima Milana Pavkova kod kuće savladali Liverpul, petostrukog prvaka Evrope, prošlogodišnjeg finalistu Lige šampiona i aktuelnog lidera Premijer lige. Milojević bi verovatno bio u najužoj konkurenciji za najboljeg trenera godine zajedno sa selektorom vaterpolista Dejanom Savićem da Zoran Terzić nije odveo odbojkašice na svetski tron.
