Jača od nedaća

Rutinski lekarski pregled kanalisao je sportski, ali i životni put plivačice Jovane Bogdanović (25 godina). Nalaz, kifoza i skolioza kičme, uz toplu preporuku pedijatra da zaboravi na klizanje i ritmičku gimnastiku i prebaci se na plivanje, bio je presudan.

Z. Raš

Jača od bolesti: Jovana veruje u bolje rezultate

- Blago rečeno bila sam šokirana. Nisam bila posebno vezana za gimnastiku, ali sam znala da nešto nije u redu i to me je plašilo. Imala sam samo 8,5 godina - priseća se Jovana sportskih početaka.

Roditelji nisu imali dilemu. Tata Ivan se raspitao, mama Biljana, inače nekadašnja rukometašica Radničkog je aminovala.

- Sve je počelo u školi plivanja Taš. Tri puta nedeljno. Kasnije sam prešla u Partizan, koji je uvek imao dobre "pikove". Matije Koprivica je prvi trener, a ostala sam sedam godina! U klubu je sada Velimir Stjepanović, koji poslednjih meseci živi u Srbiji pošto je promenio trenera, a tada je bio Milorad Čavić.

Jovanin transfer u redove Crvene zvezde nije izazvao buru jer je to tako u plivanju. Bila je perspektivna juniorka od koje je Aleksandar Škanata napravio šampiona u prsnom stilu. Na Balkanijadi u Atini osvojila je tri medalje!

- Klub je zapao u finansijske probleme i ugasio se. Svi su prešli u PK Beograd i sa nama je radio bivši šampion Srđan Filipović - nastavlja Jovana.

Saradnja sa Jovićem

Još medalja, rekorda, seniorsko Svetsko prvenstvo u Mančesteru 2008. i nedugo zatim sledi početak saradnje sa Nenadom Jovićem.

- Trenirao je i Nađu Higl, a od tog momenta počinje moje druženje sa Pančevom, u tom momentu preko kluba Dinamo. Prvih godina mama i tata su me vozili na treninge, dva puta dnevno, a osamostalila sam se polaganjem vozačkog ispita. Problemi su nastali kada su roditelji mlađih članova počeli da se mešaju u sve i svašta. Razmišljala sam o radu sa Jovićem, koji je definitivno mogao i ranije da počne, ali je on digao sidro, napustio Dinamo i osnovao privatni klub Sparta.

Jovana nije imala dilemu. Nastavila je saradnju koja traje već osam godina.
- Nenad nema puno plivača u klubu jer ne polaže pažnju na kvantitet. Škola plivanja je druga priča. U SC Mladost na Strelištu imamo dve staze za treninge. Toliko nam je "propisala" opština Pančevo. Dinamo je brojniji, samim tim i moćniji od Sparte.

Da li postoji žal za nečim iz prošlih vremena?
- Moja disciplina je 200 m prsno u malim (25 i 50 m) bazenima. Dobro radim podvodne delove, pošto sam visoka 185 cm, pa se odlično snalazim u 25-metarskom bazenu. Ubeđena sam da bi u kraulu ili leđnom stilu postigla fantastične rezultate na dužim stazama. Međutim, na početku karijere Marko Đorđević me je selektirao u prsni stil, a posle je bilo kasno da se nešto menja.

Meseci van bazena

Iza Jovane je težak period.
- Poslednjih meseci imala sam mnogo problema sa zdravljem i to je razlog što nisam bila u mogućnosti da jurim bolje rezultate. Pad imuniteta, stalne temperature uslovile su pojavu herpesa! Imala sam čak šest pauza tokom 2017. Tačnije, sedam meseci bila sam van bazena što je pogubno za svakog sportistu.

Iako plivanje nije popularan sport u Srbiji ima dosta talenata?
- Za Čavića su svi čuli, ali on je prošlost. Na neki način je bio zamajac. Stjepanović je svetski kalibar. Većina zna potencijal i kvalitete koje poseduju Silađi i Lenđer. Puno očekujem od Andreja Barne, koji je sjajan sprinter. Studira u SAD, ali pliva za Srbiju. Tu je i Anja Crevar, Senćanin Sabo je nedavno osvojio evropsku bronzu... Ne treba da brinemo, ali nas treba podržati kako bi imali još bolje rezultate.

Jovana, kao i mnogi plivači, izlaz traži van granica Srbije.
- Dozvoljene su nam dvojne registracije. Zbog toga, po pozivu, plivam za Zvezdu iz Kranja. Boravila sam tokom 2015. u Sloveniji gde sam trenirala i sve sama finansirala. Oduševila me je njihova organizacija, infrastruktura, briga za svakog takmičara iako je to mala zemlja i ima samo radnike, a mi talente.

Slovenija nije bila jedina inostrana destinacija?
- U vezi sam sa Miroslavom Funćikom, nekadašnjim plivačem sada vaterpolistom Novog Beograda 011. Rodom je iz Novog Sada, ali već 15 godina živi u Slovačkoj za koju se i takmičio. Zahvaljujući njegovom poznanstvu sa bratom i sestrom Dinkom i Mirnom Jukić (rođena u Novom Sadu, osvojila medalju na OI), koji su se takmičili za Austriju, boravili smo šest meseci u bugarskoj Varni. Spremala sam se za OI u Riju, ali došla sam do B norme, što nije bilo dovoljno. Da je bilo malo više sluha u OK Srbije obrela bi se u Brazilu. Diskriminisano je bar deset plivača sa B normom.

Borba za stipendije

Naredne obaveze?
- U principu, medalja u malim bazenima nema poseban značaj. Već razmišljam o avgustovskom EP u Glazgovu u velikim bazenima. Cilj plivača je bar jedna medalja kako bi ostali u prvoj kategoriji sportova i zadržali 15 stipendija iz ministarstva. Bez toga...

Bez toga?
- Biće zaista teško. U Srbiji posle 30 godina nema stipendije, kao finansijske potpore, za razliku od drugih zemalja. Zato se mnogi povlače, iako nisu rekli poslednju reč. Primer je Miroslava Najdanovski, koja je završila karijeru i zaposlila se u Olimpijskom komitetu. A na velikim takmičenjima mogu se sresti plivači koji imaju 40 i više godina!

Svaki sportista sanjari?
- San ili java, tek želja mi je da učestvujem na Olimpijskim igrama. Ne razlikujem se puno od ostalih sportista s tim da ne gubim nadu da ću se takmičiti na narednim OI.