Atletski savez Srbije izneverio naše ultramaratonce za svetsko takmičenje
Naših pet najboljih ultramaratonaca, koji su u rangu svetskih elitnih trkača, dobili su poziv da budu među 100 takmičara iz celog sveta na 12. ultramaratonskoj trci 24 sata, u Belfastu. Ali, Atletski savez Srbije ih "nema u planu" za avio karte.
Jovica Spajić, Mihal Šulja, Saša Gacik, Željko Željković i Marina Lazić, kvalifikovali su se da nas predstavljaju na 12. svetskom ultramaraton takmičenju od 24 sata u Belfastu, ali ne mogu da idu, jer je Atletski savez Srbije u poslednjem trenutku - na dan zatvaranja prijava za takmičenje, 15. maja - odlučio da ne plati avionske karte učesnicima, i to bez posebnog obrazloženja, prenosi mooshema.com.
Šta dalje?
Ukoliko želite da pomognete našim ultramaratoncima, jedan od njih Mihail Šulja, primaće vaše donacije na račun broj: 160-5800101033338-39 (Banca Intesa).
Svet ih priznaje i želi, a ASS nema 2.000 evra
Bez namere da ulazimo u razloge ASS, ili da ocenjujemo šta se dogodi da obećavaš da će biti, ali u poslednjem i presudnom trenutku javiš da neće biti podrške, važno je da javnost zna sledeće:
Naših pet najboljih ultramatonaca se kvalifikovalo za ovo takmičenje i na osnovu toga, dobili su od organizatora i međunarodne ultramaratonske asocijacije smeštaj i kotizacije za učešće, kao elitni trkači. Na ovom takmičenju može biti samo 100 učesnika iz sveta. Među tih 100 je i naših 5. I to nije mala stvar. I to je već uspeh našeg tima i naše zemlje, i priznanje za njihov rad.
Jer, od toga nema ništa ako se ne obezbede troškovi putovanja za njih, i za bar još nekoliko ljudi koji bi bili pomoć na takmičenju, jer je gotovo nemoguće, iako je trčanje usamljenička stvar glave, srca i nogu, izdržati ovako tešku trku bez timske podrške tokom 24 časa trčanja.
Reč je o ukupnom trošku od svega 2.000 evra.
Trudna trčala kroz Saharu
Javnost će se setiti. Marina Lazić i Jovica Spajić su nedavno završili jednu od najtežih ultramaratonskih trka kroz Saharu, koja je trajala 7 dana i 250 kilometara, na nepristupačnom i teškom terenu. Trka se smatra među 10 najtežih na celom svetu. Veliki deo takmičara koji startuju, ne završavaju.
Marina i Jovica nisu među onima koji su odustali. Naprotiv, sa te trke vratili su se sa medaljama: Jovica je završio drugi u generalnom plasmanu i prvi u svojoj grupi, a Marina prva u svojoj grupi (žene od 30-39 godina) i 7. u generalnom plasmanu.
Marina nije pobedila sama: pobedila je sa bebom koju nosi u svom stomaku već 12. nedelju.
Marina i Jovica nisu osvojili medalje za sebe. Osvojili su ih za sve obolele od plućne hipertenzije u Srbiji. Naime, oni su iskoristili ovu trku da se kao deo HOPE Srbija tima bore za podizanje svesti o hipertenziji pluća i pomognu lečenje obolelima od ove bolesti u našoj zemlji.
Važno je da znate da su ove godine na Paliću, Mihal Šulja, Saša Gacik i Željko Željković istrčali odlične rezultate, sve i jedan preko 200km. Znate li da je Mihal oborio i državni rekord?
Iza svake trke stoji viši cilj: Pomoći drugima
Važno je da javnost zna i to: iza gotovo svake nadljudski teške trke na koje idu ultramaratonci Srbije, u zemlji i u svetu, stoji i jedan viši cilj, važniji od svake medalje koju nam donose: pomoći nekome kome je potrebna pomoć. Trčali su za lečenja naše dece, za našu decu bez roditeljskog staranja, palijativno zbrinjavanje terminalnog obolelih pacijenata, za decu leptire, za tuđa srca i pluća, za sve retke bolesti, za limfu i kostnu srž. Trčali su toliko puta za druge, prenosi mooshema.com.
