Da li država ulaže dovoljno u sport? Šta kaže Nikola Stojić?
Srpski sportisti osvetlali su obraz na Olimpijskim igrama. Vratili su se iz Rija sa osam medalja, po dve zlatne i bronzane i četri srebrne. Odmah posle toga, javnost se više bavila "slučajem Andrije Prlainović" i njegovim rečima da uspeh nije plod sistemskog ulaganja države u sport. Za razliku od našeg zlatnog "delfina", sportisti u pojedinačnim sportisima, Davor Štefanek i Ivana Španović, rekli su da su zadovoljni uslovima koje ima je obezbedila Srbija. Jedan od najkompetentnijih da uporedi stanje kako je bilo ranije i danas je najtrofejniji srpski veslač, Nikola Stojić, koji se u maju ove godine "penzionisao" posle 30 godina bavljenja ovim sportom.
- S obzirom na to da sam dugo u vrhunskom sportu, mogu da kažem da su uslovi sada mnogo bolji nego ranije - rekao je Stojić za VESTIONLINE i dodao:
- Sitacija je poboljšana od kada su na čelu Olimpijskog komteta Srbije Vlade Divac i Đorđe Višacki. Napravljena je kategorizacija sportova, vrednuju se vrhunski rezultati. Veslači koji uđu u finale Svetskih prvenstava i uzmu medalju na EP imaju stipendiju 75.000 do 80.000 dinara, što je jedna i po prosečna plata u Srbiji. Mislim da je Andrija mislio na klupski vaterpolo kada je ono rekao, a da je ta njegova izjava kasnije različito tumačena. Po meni, problem je što pojedini savezi ne troše novac dobijen od države na pravi način. Što se tiče Veslačkog saveza Srbije, tu se radi na pravi način, minimalna je administracija, sve je podređeno da veslači imaju optiimalne uslove.
Kako je bilo ranije?
- Sećam se priprema za Olimpijske igre 2000. godine u Sidneju, šta je sve trebalo da uradimo da bismo dobili sredstva za takmičenje. Generalno, kakva je situacija u Srbiji, država izdvaja dovoljna sredstva. Mislim da niko ne može da se požali na odnos države. Za svaki olimpijski ciklus, uslovi su bolji u odnosu na prethodni. Za Rio su bili bolji uslovi nego za London, za London bolji od Pekinga...
Nekada smo osvajali medalje u raspadnutom čamcu, sada stižu novi
Da li oprema - čamac, vesla, koji naši veslači koriste na istom nivou kao ona koja koriste najveće veslačke sile na svetu: Velika Britanija, Novi Zeland, Austrlija...?
- Da! Mi koristimo čamce "Empaher" i "Filipi". To su najbolje marke, koje koriste sve vodeće zemlje u veslanju. Cena im je 14.000 evra. Čamac za četverac košta oko 20.000 evra, a osmerac 36.000. Svake godine plovni park Veslačkog saveza se obnovi sa jednim do dva čamca u zavisnosti od potreba reprezentacije. Nabavku ovih čamaca realizuje se uz pomoc Ministarstva sporta RS i Olimpijskog komiteta Srbije. Kada smo Đorđe Višacki i ja 1998. godine osvojili brozanu medalju na SP veslali smo čamac star 8 godina koji se bukvalno raspadao, dok je sada sasvim normalno da najbolje posade imaju nov čamac svake godine kao i svuda u svetu. Istakao bih da sad u plovnom parku VSS-a imamo: osmerac, dva četverca, 5-6 dvojaca, skifova, vesla za sve te čamce, i ergometre koje VSS daje klubovima koji imaju reperzentativce da mogu da treniraju unutra i tokom zime. Pomoć države preko ministarstva, OKS-a i Sportskog Saveza Srbije je na veoma visokom nivou i nadam se da će se nastaviti u tom smeru i dalje.
Kako ocenjujete učinak dve veslačke posade u Riju, Beđika i Vasića, odnosno Marjanovića i Šljukića u dublu skulu?
- Očekivali su se bolji rezultati, ali... Mislim da su Marjanović i Šljukić 10. mestom opravdali poverenje. Njihovi rezultati su bili na nivou onih na Svetskom prvenstvu. Što se tiče Beđika i Vasića, mogli su bolje. Lično, očekivao sam od njih da se plasiraju u A finale. Mislim da je to bio njihov realan domet. Imali su peh i pre Olimpijskih igara da je Beđik bio bolestan nekoliko nedelja. I sam start, kada su se u prvoj trci u kvalifikacijama prevrnuli je dosta uticao na njih negativno, pre svega na psihološkom planu. Znam kakav je šok za organizam kada zagrejan uđeš u hladnu vodu. Imali su peh sa tim prevrtanjem, da su veslom udarili u talas. Sutradan su odložene trke zbog nevremena. Morali su da izađu na zagrevanje. Sve ih je to iscrpelo, pa nisu uspeli da stignu do A finala. Ipak, vreme radi za njih, za četiri godine bi trebalo da budu na vrhuncu karijere. Ako budu radili na pravi način, mogli bi da donesu prvu olimpijsku medalju za srpsko veslanje još od 1984. godine. Uz Beđika i Vasića za budućnost tu je Šljukić, koji je veoma mlad, talentovan, a dolaze i Pivač i Mačković, koji studiraju u SAD. Upravo su u petak bili šampioni sveta za mlađe seniore. Čestitam im na uspehu.
Šta bi trebalo da se promeni, unapredi kako bismo konačno osvojili medalju na Olimpijskim igrama?
- Problem je stručan kadar, mislim da tu zaostajemo sa vodećim zemljama. U struci imamo samo Nebojšu Ilića koji je osvajao medalju na Svetskim prvenstvima. Tu vidim šansu da se srpsko veslanje unapredi, naravno uz plan i program za naredni olimpijski ciklus. Treba se već sada okrenuti ka Tokiju 2020. godine - zaključio je osvajač četiri medalja sa SP i sedam sa EP u razgovoru za VESTIONLINE.
