Kad Duca od "piona" stigne do šampiona

Kad je imao nešto više od godinu dana, naš automobilista Dušan Borković je na pitanje: "Šta ćeš da budeš kad porasteš?", odgovarao sa: "Pion". Kako je objasnio kad je porastao, "pion" na jeziku jednogodišnjaka znači "šampion". I sedim ja tako nekih 30 godine kasnije u Salcburgu sa Ducom i njegovim timom - on treba da vozi svog Seata u TCR šampionatu, boks pun tehničara, porodica i novinari u šatoru - niko njega ne gleda, nego su sve oči uprte u malu Niku, njegovu bratanicu. Skače, trči, niko da je uhvati - smeje se kako samo dete nešto starije od godinu dana može da se smeje - razdragano, kao da je ceo svet njen. I pade mi nešto napamet - vidi, pa Nika je sad u Dušanovim "pionskim" godinama...

PR team

Dušan i Andrijana Bošković

A šta bi se desilo kada bi sad mala Nika, ako je pitamo šta će da bude kad poraste, odgovorila: "pion"?

- Šta bi se desilo? Pa porodica bi je podržala! Ja bih je podržao! Mislim... možda je jedan deo porodice ne bi podržao, ali ja bih sigurno bio na njenoj strani - rekao je Borković, pa se malo zamisli i nasmeja, verovatno pomišljajući šta bi bilo kad bi se još jedan član porodice uključio u automobilizam.

U stvari, mene je i interesovala upravo ta porodična strana Dušanove priče. On sada vozi za mađarski B3 rejsing tim, ali šta je se onim prvim, A timom? Na primer, na trci na stazi Salcburgring, Borkovićev šator pored boksa je bio najbrojniji - podršku su došli da mu pruže i majka i tašta, odvajkada mu je u timu brat, a kolege i komentatori ga prepoznaju po - supruzi Andrijani, neizostavnom "šefu nad šefovima". Dobro, ajde, prepoznaju oni Dušana i po 207 centimetara visine i po brzoj vožnji, titulama šampiona Evrope i na brdskim stazama i na kružnim stazama, ali mene je zanimalo koliko je našem asu bitna podrška van staze?

- Podrška mog A tima, moje porodice, to je nešto nezamenljivo. Meni je prošle godine umro otac i to mi je bila najteža stvar u životu... Ikada... Kada moja majka dođe na trku, ja kroz nju vidim oca i ne mogu da vam opišem koliko mi to znači i koliko mi je potrebno da bude uz mene - priznaje Dušan.

Gde je Andrijana?

Borković je šestog trkačkog vikenda TCR šampionata osvojio dva druga mesta u Nemčakoj, na stazi Ošersleben. Komentator je posle druge trke ovako ispratio završetak takmičenja:

- Evo, Borković izlazi iz automobila. Nasmejan je... A gde je Andrijana? Njegova supruga je uvek tu da mu pruži podršku. Čekam da dođe, da ga poljubi i kaže: "Čestitam, mužiću"... A, evo je, evo je - rekao je komentator kad je Andrijana ušla u kadar i pošla ka Dušanu.

I kakvu ulogu ko ima u A timu?

- Hmmm... Da... Pa, Andrijana je šef svima. Šefuje ovde, šefuje onde... - počinje on, ali ga prekida naizgled umilni glas njegove Andrijane:

- Čekajte, čekajte... ne zna on sad baš šta govori, umoran je od treninga.

Uz opšti smeh, Dušan nastavlja:

- Imamo tu i Ivu Nikolić, ona je kao član porodice. Ona je malo finija, bar prema meni... Ma, u stvari, ja i ne znam šta one rade! Ako neće da ih menjam... - tobož ljutito odmahuje rukom i ispod oka čeka reakciju, koja stiže istog sekunda:

- Vidim ja da je Andrijana u pravu, nije ti baš sve kako treba. Dušane, pričaćemo - nadovezuje se Iva podjednako "ljutitim" tonom i počinje nova tura smeha.

E kad je došlo vreme za pravu ocenu, saznali smo kakva su mu Andrijana i Iva podrška.

- Zaista ne vodim računa o tome šta rade, jer sam pristalica toga da svako radi svoj posao najbolje što može, a one su zaista profesionalci - kaže Dušan. - Uvek mi govore u stresnim situacijama - zabavljaj se, zabavljaj se! Ma ja ne znam šta to znači, meni je stres kad vidim da je drugi vozač brži od mene na nekom sektoru, ja ludujem za svaku hiljaditinku... A u stvari, njih dve su potpuno u pravu, skroz me poznaju - ja najbolje vozim kad se zabavljam, kad uživam bez pritiska.

A to dobro međusobno poznavanje, to svakako utiče da je i atmosfera u timu dobra?

- Da zaključim, atmosfera u timu je odlična, ekstra... i to sve dok se ja ne iznerviram - nije izdržao Dušan da nas sve ne nasmeje na kraju.