Misterija Jusein Bolt: Naučnici razotkrili tajnu njegove brzine
100 metara - zlato. 200 metara - zlato. Štafeta 4x100 metara - zlato. Dominacija. Jusein Bolt! Njemu nema ravnog. A, sigurno ste se svi bar jednom zapitali - kako to radi?
Od Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine, do ovogodišnjeg šampionata sveta u Pekingu je u svakoj trci koju je trčao (diskvalifikovan 2011. na SP u Južnoj Koreji) pobedio.
Doktor Sem Alen sa Univerziteta u Logbrou pokušao je za "BBC" da objasni ovaj fenomen sa naučne strane.
Kada rekreativci trče i kada žele da trče brzo, oni instinktivno pomeraju noge najbrže što mogu, tako da je laička pretpostavka da isto to radi i Bolt.
Ta pretpostavka je, međutim, sve samo ne ispravna.
- Najbolji trkači ne pokreću noge ništa brže od rekreativaca - počinje priču za "BBC" doktor Alen.
U čemu je razlika?
Profesionalni atletičari prave duže i snažnije korake. Istraživanja pokazuju da amateru trkaču za 100 metara treba između 50 i 55 koraka, dok je profesionalnom trkaču potrebno oko 45.
- Profesionalci generišu mnogo više snage i energije i za početak u tome im pomaže što su njihovi mišići mnogo aktivniji i što su njihova mišićna vlakna specifična. Na taj način, oni praktično na tlu provode manje vremena od rekreativaca i to njihovo trčanje čini daleko bržim.
Studije koje je vodio Piter Vejand pokazuju da stopalo vrhunskog trkača ostvaruje kontakt sa tlom u započinjanju koraka u trajanju od oko 0.8 sekundi dok je to vreme kod rekreativaca oko 0.12 sekundi.
Sem Alen na ovo dodaje da, kada se sve sabere i oduzme, profesionalni atletičar u toku trke na 100 metara provede oko 60 odsto vremena u vazduhu (vreme za koje im nijedna noga ne dotiče tlo), dok je taj procanat kod rekreativaca u vrhunskoj formi oko 50.
Uzimajući u obzir sve ove podatke, Jamajčanin se i dalje ističe kao elitni profi trkač.
- Bolt je čudo genetike. Kada uzmete njegovu visinu u obzir, ne bi trebalo da je u mogućnosti da dostigne takvu brzinu, bez obzira čak i na dužinu njegovih nogu - tvrdi bivši sprinter Velike Britanije Kreg Pikering.
- Na početku trke svi se trude da prave manje korake kako bi se što lakše ubrzali, ali on to ne može da postigne zbog svoje visine. Ipak, kada dostigne najveću brzinu on je nadmoćan u odnosu na ostale zbog manjeg broja koraka koje mora da napravi.
Boltu za 100 metara obično treba 41 korak, a to je čak tri ili četiri manje nego što je potrebno rivalima.
- Dužina koraka je ono što čini razliku između sprintera koji mogu da istrče 100 metara ispod 10 sekundi i onih koji to ne mogu - dodaje Pikering.
Sem Alen je na osnovu svega, izveo zaključak, da koliko god trening može da pomogne sportisti da trči neverovatno brzo, oni najbrži „moraju da imaju i prirodnu predodređenost za takvu dominaciju u odnosu na ostale. Sve zavisi od toga šta nam naša priroda dopušta da uradimo sa nogama kada one dotaknu tlo.“
Dakle, ni nauka nam nije dala potpun i precizan odgovor. Bolt je čudo prirode, genetička "greška" i dobro utrenirana mašina za trčanje.
A sve to u jednom "običnom" čoveku...
