Petak 27. 1. 2023.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
0
Subota 16.02.2013.
05:21
B. Grujić - Vesti A

Šampion Evrope u ringu

Šarmantna i nasmejana, nikada bez patika i ostale sportske opreme, vesela i spremna za razgovor. Tako Zrenjaninci opisuju svoju 29-godišnju sugrađanku Ivanu Popadić-Popov, nekadašnju atletičarku i reprezentativku Srbije, a danas višestruku prvakinju Evrope u savate boksu.

Ivana Popadić Popov

Ivana se bavi sportom otkad zna za sebe. Još kao beba bolovala je od bronhitisa zbog čega je često odsustvovala iz obdaništa i škole. Kada je pošla u prvi razred zbog zdravstvenih problema bila je oslobođena fizičkog. U Zrenjanin je došao jedan poznati dečji lekar i preporučio Ivaninim roditeljima da bi trebalo da se bavi sportom i da je to najbolji lek za njene tegobe. Počela je da trči i pobedila je na školskom krosu. Imala je tada devet godina i išla je u četvrti razred osnovne škole.

Bolnica umesto Jamajke

- Sa nepunih 16 godina ušla sam u seniorsku reprezentaciju Srbije u trci na 800 metara i bila sam najmlađi član. Tada sam i postala prvak Srbije za mlađe juniore, starije juniore i seniore na 800 m. Oborila sam državni rekord u dvorani za juniorke.
- Imala sam 18 godina kada sam oborila svoj lični rekord 2:07,72 na 800 metara i bila spremna da otputujem na Jamajku na Svetsko prvenstvo za juniorke. Zadesio me neverovatan peh, ne znam čijom nepažnjom dobila sam trovanje stomaka i umesto u avionu za Jamajku, završila sam u zrenjaninskoj bolnici.

- Srušio mi se svet, bila sam očajna i razočarana, čak spremna da napustim sport, ali usledile su utešne reči trenera i to mi je bila prekretnica. Kao da sam za tih nekoliko dana u bolničkoj postelji sazrela i počela drugim očima da posmatram sport i moju ulogu u njemu.

Susret sa zmijom

- Tokom bombardovanja 1999. prkosno sam trenirala svakodnevno i uopšte se nisam obazirala na sirene, svakodnevne večernje odlaske u skloništa i strah. Bila sam valjda spremnija nego ikad i uspela da obezbedim odlazak na Kup Evrope, gde sam i postala prvak na 800 m.


- Dok sam trenirala atletiku i iz dana u dan postajala sve brža, moj sparing partner jednog dana postao je bicikl koji je vozio moj trener. Bicikl je odrađivao sve što je moj trener Jani Hajdu želeo, a ja sam nošena silnom željom da budem najbolja, uvek nastojala da budem brža i od njega. Sećam se da sam jednog prolećnog dana umesto trčanja u Karađorđevom parku rešila da trčim pored reke Begej.

Spektakl za prijatelja

Ivana i njen muž Slobodan - Boba Popov imaju veliku želju da organizuju humanitarni spektakl u Medisonu kako bi pomogli svom prijatelju Željku Đurđiću Džigiju, nekadašnjem rukometnom reprezentativcu i legendarnom golmanu, koji se razboleo i zapao u finansijske probleme.


- Željko honorarno radi kao portir u sali gde je, ironijom sudbine, ostvario najveće sportske uspehe i nastupao kao kapiten Proletera u finalu Kupa šampiona. Danas se teško kreće, čašice oba kolena su mu potpuno potrošene, a niko u gradu baš i nema sluha za njegove probleme. Častan je i ponosan čovek, nikada ne bi zatražio pomoć od nekoga, a mi želimo da mu humanitarnim takmičenjem koje bi bilo i lepa prezentacija savate boksa, bar malo olakšamo muke - kaže Ivana.

- Trebalo je da istrčim 16 kilometara. U jednom trenu ispred sebe sam ugledala štap. Nameravala sam da ga preskočim i istog časa shvatila da je u pitanju zmija belouška. Od prevelikog straha počela sam da vrištim i da bežim koliko su me noge nosile, sve vreme misleći da je zmija pohitala za mnom i da će me sustići...


- Sećam se i kada mi je jednom za vreme trke pukao šnir na šprinterici, a trčala sam trku na srednjim prugama. Moj trener je sve to iskusno ispratio, snašao se u trenu, iz svoje patike izvadio pertlu i nekako mi je doturio. Na brzinu sam uvezala patiku i završila trku. Pamtim i kada sam na prvenstvu Vojvodine u Senti, a tada sam bila još pionirka, u trci na 800 metara, pala odmah nakon starta u opštoj gužvi koja je nastala na stazi. Dok sam se pridigla, oderanih i raskrvavljenih kolena, ostale trkačice već su dobro poodmakle. Razmišljala sam za trenutak da odustanem i da nemam nikakve šanse, ali onda je u meni proradio sportski inat, potrčala sam kao nošena vetrom i na kraju prva prošla kroz cilj.

Sudbinsko poznanstvo

- Krajem 2006. u hali sportova Medison u Zrenjaninu, sasvim slučajno sam upoznala svog budućeg supruga Slobodana Popova, dvostrukog svetskog prvaka u savate boksu. Bila je jaka i hladna zima, ona čuvena banatska golomrazica. Bilo je skoro nemoguće trenirati pod otvorenim nebom, pa smo i mi atletičari spas potražili pod svodovima najstarije montažne dvorane u Evropi.

- Zbog loše podrške, situacije i atmosfere u atletskom klubu Proleter, teška srca sam napustila kraljicu sportova i na Slobodanov nagovor prešla na savate boks. Borilački sport mi je bio potpuno nepoznat, ali istovremeno i primamljiv, pa iako nisam znala ni pesnicu da stisnem, uz pomoć mog Bobice brzo sam pronikla u tajne i lepote ove plemenite veštine i već za godinu i po dana postala treća na svetu.


- Dva puta sam osvajala evropske titule i postala sam vicešampion sveta u kategoriji do 52 kilograma. Stručnjaci kažu da zahvaljujući atletici posedujem izuzetan rad nogu, odličnu brzinu i izdržljivost. Obožavam da u ringu ja diktiram tempo borbe i nametnem svoj neki ritam. To lomi protivnice i bukvalno ih uništava.

Trening sa labradorom

- Obožavam životinje i kod kuće pored psa imam i mačku. Na jutarnje treninge uoči velikih takmičenja obavezno vodim Ajšu, preslatkog labradora. Ona mi pravi društvo dok trčim kilometre i kilometre. Komšije su me jednog dana upitale u šali zašto ne kupim jednog kasačkog konja i s njim ne treniram, a ne da mučim jadnu kucu. Objasnila sam im da Ajša to ne bi mogla da podnese od silne ljubomore.

- Završila sam Fakultet za sport i turizam i stekla diplomu trenera sa neophodnom radnom licencom koja mi omogućava da se pored aktivnog bavljenja savate boksom, posvetim i pedagoškom radu, odnosno trenerskom poslu. Zajedno sa suprugom osnovala sam savate klub Banat i kik-boks klub Fighter. Imamo trenutno više od 70 članova, većina su talentovani i željni učenja i usavršavanja. Dok sam još bila student, da bih obezbedila džeparac, radila sam kao kondicioni trener košarkaša, odbojkašica, tenisera, igrača američkog fudbala. I dalje imam atletske treninge, trčim po 10-12 kilometara i na taj način razvijam svoju izdržljivost, ali i održavam mentalnu ravnotežu i onda kada to spojim sa savateom, dobijem jednostavnu formulu uspeha i već godinama osvajam medalje na evropskim i svetskim takmičenjima.

Ritual pre meča

- Na poslednjem svetskom kupu u Plovdivu ubedljivim pobedama stigla sam do finala, prethodno savladavši četiri protivnice. U Bugarskoj je sve proticalo besprekorno, ali od početka u organizaciji takmičenja mnogo toga nije štimalo. Kao da je izostala komunikacija domaćina, organizatora i nas boraca, pa umalo nisam ostala bez zlata.

Rekli su mi prvo da sledi pauza i ja sam nakon četiri naporne borbe pošla da se malo odmorim. Sve vreme nisam znala koji meč po redu imam u finalu, ali sam bila uverena da će mi na vreme javiti i započela svoj uobičajeni ritual odmora i opuštanja. I dok sam se ja odmarala, do mene je dotrčala uspaničena devojka iz organizacije i na lošem engleskom me nekako obavestila da je moj meč na programu za 10 minuta.

- Nisam bila zagrejana, nisam imala opremu na sebi, skočila sam u panici i bukvalno iz pidžame obukla opremu i rukavice, na brzinu se, onako usput zagrejala i odlično odradila meč. Niko valjda nije bio srećniji od mene, ali i te hostese. Njoj je bilo veoma neprijatno, a kamen joj je pao sa srca kada sam je onako sa zlatnom medaljom izljubila nakon dodele odličja i ozarena lica saopštila da sam joj sve oprostila.


- Na svim međunarodnim takmičenjima uz mene je moj trener i suprug Slobodan - Boba Popov kao savetnik. On ima veliku tremu pred moje mečeve, postaje veoma dosadan, priča mi, sugeriše, planira taktiku, a ja pokušavam da sačuvam svoj mir, pa se desi da ga pola čujem, pola ne čujem, jer sam obično u nekom samo svom ritualu. On to naravno odmah primeti, malo se ljutne, ali sve dođe ubrzo na svoje kada borba počne.

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
  • 2023 © - vesti online