Očeve medalje najdraže igračke

Nataša Janić nije mogla da zadrži suze kad je pomenula oca Milana, koji joj je usadio ljubav prema kajaku.

Ljuta na Mađare - Nataša Janić

Nataša Janić, osvajač šest olimpijskih medalja, izjavila je da joj je psihološki najteži trenutak ove godine bio kada joj mađarsko rukovodstvo nije dozvolilo da sa kćerkom Milanom bude u istom hotelu u toku Olimpijskih igara u Londonu.

Zaplakala je, u tom trenutku, drugi put u toku predavanja koje je održala na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, kada je, odgovarajući na pitanje studenata pokušala da objasni šta znači psihološka priprema i mir uoči velikog takmičenja.

"Cilj u Londonu bila je zlatna olimpijska medalja. Jedan od razloga što sam omanula je što kćerka nije bila kod mene. Psihološki, ovo mi je veoma teško palo. Veoma je važno da takmičar bude potpuno bez briga pred najvažnije takmičenje, da zna koliko mu je vremena potrebno da stigne na trening, gde su smešteni kajaci i da, što je i najvažnije, bude sa onima koje poznaje i voli. Bez toga nema ni uspeha. Jeste, osvojila sam srebro i bronzu, ali to nije bilo ono što sam želela", rekla je Nataša, koja je od studenata nagrađena aplauzom punog amfiteatra.

Prvi put se zaplakala kada je govorila o počecima u kajaku i uspomeni na oca Milana, proslavljenog jugoslovenskog kajakaša - osvajača srebra na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. i trostrukog prvaka sveta.

"Rasla sam uz njegove uspehe i igrala se sa njegovim medaljama. On je i mene i oba brata uveo u kajak i probudio ljubav prema tom sportu. I sada živim u kajakaškoj porodici, jer je moj suprug Adrijan Dušev i sam nekada osvajač medalja u kajaku, a i njegova deca su takođe uspešni kajakaši. Veoma je teško razdvojiti sportski deo od privatnog života. Sportista mora da bude egoista, da misli samo na sebe i na uspeh dok je na borilištu. Priznajem, takva sam u kajaku. U privatnom životu sam potuno drugačija".

Zbog odlaska u Mađarsku 2001. prekinula je studije na višoj školi i za sada ne planira da nastavi školovanje.

"Sigurna sam da neću biti trener. Od sebe tražim maksimum u sportu, bojim se da ako bih to tražila od sportiste koga treniram, a on ne bi mogao da ispuni, nervirala bih se, a tu nema dobre saradnje", objasnila je višestruka svetska i olimpijska šampionka.