London treći put domaćin Igara
Iako je zvanično usvojeno da se radi o 30. Igrama, ovogodišnja manifestacija je 27. jer šeste (Berlin 1916.), 12. (Helsinki 1940.) i 13. (London 1944.) Igre nisu održane zbog Prvog i Drugog svetskog rata
London, grad domaćin predstojećih, 30. Letnjih olimpijskih igara, ove godine je postao i prvi grad u kojem će se Igre održati tri puta. Prethodno je bio domaćin 1908. i 1948. Iako je zvanično usvojeno da se radi o 30. Igrama, ovogodišnja manifestacija je 27. jer šeste (Berlin 1916.), 12. (Helsinki 1940.) i 13. (London 1944.) Igre nisu održane zbog Prvog i Drugog svetskog rata. London je postao grad domaćin 6. jula 2005. godine, tokom 117. sednice Međunarodnog olimpijskog odbora u Singapuru, pobedivši Moskvu, Njujork, Madrid i Pariz nakon četiri kruga glasanja.
Olimpijske igre predstavljaju međunarodni sportski spektakl koji se od 1896. godine, kada su održane prve Igre modernog doba u Atini, održava svake četvrte godine. Prvi verodostojan zapis o održavanju Olimpijskih igara datira iz 776. godine pre nove ere, pa se ta godina navodi kao datum održavanja prvih Igara. Francuski baron Pjer de Kuberten pokrenuo je krajem 19. veka inicijativu za oživljavanju antičkih Olimpijskih igara sa ciljem da stvori snažan međunarodni pokret koji će afirmisati pozitivne društvene vrednosti, sportsku i takmičarsku kulturu i razvijati duh zajedništa među narodima. Najpoznatiji simbol Igara koje održavaju svake četiri godine, je pet međusobno povezanih Olimpijskih krugova koji predstavljaju jedinstvo pet kontinenata - Afrike, Amerike, Australije, Azije i Evrope, a boje tih krugova - plava, žuta, crna, zelena i crvena, izabrane su jer svaka država na svojoj zastavi ima bar jednu od tih boja.
Ovogodišnje Igre održaće se na sportskim terenima u Olimpijskom selu u Londonu, i na pojedinim mestima van grada, uz učešće oko 10.500 takmičara iz 204 zemlje i teritorije. Programom manifestacije OI predviđena su nadmetanja u 26 olimpijskih sportova, odnosno 29 disciplina. Ove godine će među disciplinama biti: streljaštvo, streličarstvo, atletika, košarka, odbojka na pesku, boks, kanu, vožnja bicikla, ronjenje, konjički sportovi, mačevanje, fudbal, gimnastika, rukomet, hokej, džudo, moderni petoboj, veslanje, jedrednje, plivanje, sinhrono plivanje, stoni tenis, tekvondo, tenis, triatlon, odbojka, vaterpolo, dizajnje tegova i rvanje.
Olimpijske igre danas predstavljaju najvažniji sportski i najlukartivniji medijski događaj sveta. Tokom svog razvoja Olimpijske igre su prolazile kroz razne faze i različita iskušenja. Igre u Parizu 1900. i Sent Luisu 1904. bile su u senci velikih svetskih izložbi u tim gradovima i trajale su skoro po pet meseci. Igre u Londonu trajale su, čak, šest meseci, a tek u Los Anđelesu 1932. program je sveden na 15 dana, koliko i danas traju.
Uporedo sa širenjem i popularizacijom, Olimpijski pokret se suočavao sa problemima. Značaj popularnosti najveće sportske manifestacije na svetu vrlo brzo su shvatili političari koji su preko Igara pokušali da promovišu svoje ciljeve i projekte, a u poslednjih tridesetak godina ogroman, komercijalni uticaj na organizaciju Igara imaju i najveće multinacionalne kompanije.
Olimpijske igre prvi je, još 1936. u Berlinu, zloupotrebio Adolf Hitler, koji je pokušao da ih iskoristi za afirmaciju "nacional- socijalizma", a veliku štetu olimpizmu, tokom "hladnog rata", naneli su čelnici SAD i SSSR, stavljajući politiku ispred sporta. Najtragičniji događaj u 112 godina istorije modernog olimpizma dogodio se 1972. u Minhenu, kada su palestinski teroristi, predstavnici organizacije "Crni septembar", oteli reprezentaciju Izraela na Igrama, a pri oslobađanju talaca su poginuli devet izrealskih sportista i dva trenera. Terorizam je i danas, 40 godina kasnije, uz sve prisutniji doping, jedan od najvećih neprijatelja Olimpijskog pokreta.
Geslo koje se pripisuje Kubertenu, "Nije važno pobediti, važno je učestvovati", odavno se ne uvažava u tom pokretu jer je ta fraza, kojom se afirmisala masovnost, izgubila izvorni smisao. Sportisti već duže vreme ne biraju sredstva da postignu cilj i koriste razne doping stimulanse, da bi postizali sve bolje rezultate. Sve češća pojava je da MOK, nekada čak i nekoliko meseci po završetku Igara, oduzima medalje dopingovanim sportistima čije ponašanje sve više ugrožava smisao takmičenja i sporta. Najčuvenije olimpijsko geslo "Brže, više, jače" i dalje je, međutim, aktuelno.
