Svi skandali "Tur d Fransa"
Biciklisti su 1925. pretili štrajkom jer je organizator Trke oko Francuske zahtevao da tokom trke svi jedu istu količinu iste hrane. Brojne smrti, doping skandali, problemi s navijačima...i sve što je obeležilo takmičenje.
Nedeljni skandal sa ekserima na stazi, koda su probušene gume tridesetorici biciklista tokom 14. etape ovogodišnjeg Tur d Fransa, i nije tako strašan ako se pogleda šta se sve dešavalo tokom 99 izdanja najpoznatije biciklističke trke.
Recimo, čak 31 osoba poginula je u 11 fatalnih incidenata, od kojih su četvorica biciklisti.
Prvi smrtni slučaj zabeležen je 1910. kada se francuski biciklista Adolf Elijer udavio u moru tokom slobodnog dana. Sledeća tragedija desila se 1934. kada je motocilista koji je trebalo da zabavi publiku poginuo prilikom pada, da bi se naredne godine španski takmičar Francisko Sepeda survao niz procep u blizini planinskog prelaza Kol di Galibije.
Prošle su 22 godine bez fatalnih ishoda, a onda su 1957. novinar Radio Luksemburga Aleks Viro i motociklista Rene Vagte sleteli sa planinskog puta kod Eks le Terma. Narednog leta poginuo je zvaničnik Konstan Vouter posle sudara sa biciklistom Andre Derigadom, koji je bio od čvrstog materijala, pa je, uprkos slomljenim rebrima i naprsloj lobanji, uspeo čak da se vrati do kraja trke i izveze počasni krug. Živ je i danas.
Najstrašniji incident desio se 1964., policijski kombi za dostavu udario je u most kod Dordonja i usmrtio 20 ljudi.
Bilo je i smrti koje su posledica dopinga. Britanskom bicilisti Tomu Simpsonu otkazalo je srce tokom uspona na Mon Ventu 1967. Posle smrti otkriveni su amfetamini u Simpsonovoj krvi, kao i tablete u dresu.
Sledio je najduži period bez fatalnih ishoda sve do 1995. kada je italijanski takmičar Fabio Kazarteli nastradao prilikom spuštanja sa Pirineja. Sudarilo se nekoliko učesnika, a nesrećni Kazarteli udario je glavom u betonski blok duž puta.
Posle Kazartelija stradali su do danas samo gledaoci, 2000. godine jednog 12-godišnjaka usmrtilo je oficijelno vozilo, a 2009. policijski motocikl ubio je 60-godišnjaka dok je prelazio put kod Vitelshajma.
Skandali sa dopingom odavno su sastavni deo Tura, bilo ih je toliko da ih ne vredi ni nabrajati. Najsvežiji je slučaj sedmostrukog šampiona, Amerikanca Lensa Armstronga, kojem preti oduzimanje svih sedam trijumfa na Turu zbog optužbi Američke anti-doping agencije.
Bilo je i bizarnih skandala: 1925. pretnja štrajkom osujetila je nameru zvaničnika da svi biciklisti jedu istu količinu hrane svakog dana, 25 godina kasnije dva italijanska tima napustila su takmičenje pošto je vođa prvog tima Đino Bartalji, inače dvostruki šampion Tura, tvrdio da mu navijači pored puta onemogućavaju da pobedi, da ga udaraju i da mu je jedan čak pretio nožem.
Baskijski separatisti 1992. u španskom gradu San Sebastijanu digli su u vazduh tokom noći vozila britanskog Kanala 4. Te godine trka je i počela u San Sebastijanu, a u čast Sporazuma u Mastrihtu vožena je i kroz Belgiju, Holandiju, Luksemburg, Nemačku i Italiju.
Belgijanac Tom Stils gađao je drugog takmičara flašom za vodu, pa je isključen iz trke 1997, ali mnogo uzbudljiviji okršaj viđen je pre dve godine kada su se potukli Španac Karls Baredo i Portugalac Rui Alberto Košta. Baredo je držao u rukama prednji točak svog bicikla i njime je krenuo da udara Koštu, koji nije ostao dužan, a zvaničnici su brzo razdvojili takmičare. Obojica su kažnjeni, ali nastavili su trku.
