Uništio bolest na putu do Londona!

Posle druge operacije i perioda oporavka počeo je da pliva i vozi bicikl, a sad ima najviše sportske ambicije.

NEUNIŠTIVI DUH: Ognjen Stojanović

Srbija u ovom trenutku ima 56 sportista i još šest projektovanih teniskih viza za Olimpijske igre u Londonu narednog leta, ali se u našoj olimpijskoj kući nadaju da će misija biti znatno brojnija. Jedna od nada je i najbolji srpski trijatlonac Ognjen Stojanović (22), koji bi mogao da postane prvi predstavnik naše zemlje u tom sportu na Igrama.

Ishod njegovih napora će biti poznat krajem maja, kada će Međunarodna trijatlonska unija (ITU) objaviti presek rezultata dvogodišnjeg kvalifikacionog ciklusa, na osnovu kojeg će biti formirana lista učesnika.

"Odlazak u London bi bio nagrada za sve napore iz prethodnih godina, naročito za sve ono što je porodica učinila za mene. Snažno verujem da težak rad i velika strast za uspehom moraju da se isplate jednog dana, bez obzira na to da li se ponekad dešava da se sve čini uzaludnim. Takođe, učešće na Olimpijskim igrama bi mnogo značilo za trijatlon u Srbiji, jer bi dobio mnogo veću pažnju", rekao je Stojanović.

U svet jednog od najnapornijih sportova (1.500 metara plivanja, 40 kilometara vožnje bicikla i 10 kilometara trčanja), koji je od Sidneja 2000. deo olimpijske porodice, Ognjen je ušao u ranom detinjstvu kada se borio protiv opake bolesti. Kao petogodišnjem dečaku mu je postavljena dijagnoza da boluje od Leg-Kalve-Pertesovog sindroma, zbog čega je bilo neizvesno da li će moći da hoda.

Posle operacije, kao terapiju, lekari su mu savetovali da se bavi plivanjem i vožnjom bicikla. 

"Zahvaljujući neverovatnom duhu, posvećenosti i optimizmu moje majke pobedio sam bolest. Tačnije, uništio sam je. Odmah posle druge operacije i perioda oporavka, odvela me je u plivački klub i vozila me svakog dana iz Čelareva, punih sedam godina, do Novog Sada i nazad, što je 30 kilometara u jednom pravcu", podsetio se Stojanović teških početaka.

NAJTEŽI SPORT: Ognjen odlično pliva, trči i vozi bicikl

Plivanjem se bavio 10 godina, a u 2003. je prvi put učestvovao na takmičenju u trijatlonu, na plaži Štrand u Novom Sadu. Dve godine kasnije je više pažnje posvetio ovom sportu i odmah je počeo da ređa uspehe. Od 2006. za Ognjena postoji jedino trijatlon.

Njegovi rezultati nisu ostali nezapaženi. Privukao je pažnju čelnika ITU, koji su ga 2007. uključili u razvojni program. Osvojio ih je, prema njihovim rečima, strašću za treninzima i željom za napretkom, kao i time što nikada ne traži izgovore. Ovih dana mu je posvećena i jedna od glavnih priča na zvaničnom sajtu te sportske organizacije. Nastavio je da niže uspehe, a onda je usledio krizni period tokom 2009. i 2010. Te godine je imao i razočaravajući nastup na Svetskom prvenstvu u Budimpešti za takmičare do 23 godine, ali mu je glavni grad Mađarske doneo "vetar u leđa" u karijeri, pošto je upoznao trenera Serža Santoša.

Tri meseca kasnije se našao u Portugalu, u olimpijskom trening centru u Rio Majoru.

"Nisam mogao da nađem boljeg trenera. Njegova disciplina i osećaj odgovornosti mi savršeno odgovaraju. Posledice će se osetiti u narednim godinama. Santoš vodi računa da ne preteram sa treninzima, da sve ima meru koja je potrebna".

Tokom boravka u Portugalu je imao priliku da radi sa zvezdama trijatlona Krisom Gemelom i Dejvidom Hausom, koji su postali njegovi mentori. Upijao je njihovo znanje i iskustvo, a krajem prošle godine se preselio na Univerzitet u španskom gradu Alikanteu, gde je letos učestvovao u razvojnom kampu kao uzor juniorima i mlađim seniorima.

"Odlučio sam da dođem i da pomognem deci, pošto znam koliko kampovi znače za napredak i motivaciju. A, onda sam odlučio i da se preselim u Španiju, da tu nastavim studije. Prezadovoljan sam, jer su mi baš izašli u susret, a kako bih mogao da se posvetim trijatlonu. Ove godine ću imati samo kurs, četiri časa nedeljno, ali ću zadržati pun status studenta. Sve je posvećeno pokušaju da se nađem među učesnicima Olimpijskih igara u Londonu. Težak je put, ali verujem da mogu. Do uspeha nema liftova, već mora da se ide stepenicama", zaključio je Stojanović.

Medalja već na prvoj trci

Ognjen je upisao 54 trijatlonske trke, računajući mlađe kategorije i seniorsku konkurenciju. Prvi trening je imao 22. juna 2005, a 30. jula iste godine je učestvovao u prvoj trci i osvojio bronzanu medalju, na otvorenom omladinskom prvenstvu Hrvatske. Odličan rezultat iz Zagreba je potvrdio mesec dana kasnije, kada je bio srebrni u trci u mađarskom Segedinu, a ubrzo zatim i juniorski vicešampion države u Beogradu.

U juniorskoj konkurenciji, tokom 2006, postao je balkanski vicešampion u Dojranu (Makedonija) i zlatni na nacionalnom šampionatu, a u 2007. se domogao regionalne titule u Galipolju (Turska) i odbranio srpsku krunu u Zaječaru. Tog leta je otišao u razvojni kamp za juniore ITU, a osvojio je i drugo mesto na evropskom juniorskom kupu u Bledu (Slovenija). Na istim takmičenjima u 2008. uzeo je zlato u Pulpiju (Španija), srebro u Alanji (Turska) i bronzu u Udenardu (Belgija), pa je tu godinu završio na drugom mestu liste najboljih evropskih juniora, što je za jedno mesto bolji plasman nego 2007.

Takođe, iako još učesnik takmičenja u mlađim kategorijama postao je seniorski šampion Balkana u Kladovu, a titulu je odbranio u 2009. u Varni (Bugarska), pa u Lutraki (Grčka) 2010. Te godine je pobedio na dve trke centralnoevropskog nadmetanja - u Zagrebu (Hrvatska) i Sivcu (Srbija). A u 2009. je osvojio i drugo mesto u Egirdiru (Turska), u poslednjoj trci na evropskom kupu u konkurenciji juniora.

Pored dominacije na nacionalnim takmičenjima poslednjih godina, imao je zapažene rezultate u seniorskoj konkurenciji i na glavnoj međunarodnoj sceni. U ITU Svetskom kupu je bio 28. u Holtenu (Holandija) 2010, kada je stigao do prvih bodova u tom takmičenju, a u Uatulku (Meksiko) je bio 30. Istu poziciju je zauzeo i u Guatapeu (Kolumbija) sledeće godine - 2011. U ITU Svetskoj seriji je najdalje dogurao u Jokohami 2009 - 32. mesto.

Prošle godine je pobedio na ITU Panameričkom kupu i Iberoameričkom prvenstvu u kolumbijskoj Kartaheni.