Srbija i Hrvatska čuvaju Jugoslaviju

Srbi neprikosnoveni u vaterpolu i odbojci, Hrvati u rukometu, dok je do odličja na OI, SP i EP u ekipnoj konkurenciji stigla još jedino Crna Gora.

Dve decenije je prošlo od raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ali i danas se, s vremena na vreme, začuju nostalgični uzdasi o sportskoj snazi te države, uz pitanje - šta bi bilo da su reprezentacije ove zemlje u raznim sportovima ostale na okupu.

Ako se saberu pojedinačni rezultati bivših SFRJ republika, može s pravom da se tvrdi da bi Jugoslavija bila veoma uticajna sportska sila. U ovom trenutku, Srbija je aktuelni prvak Evrope u odbojci, i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, a vlasnici kontinentalne titule su i vaterpolisti Hrvatske. Takođe, zaživela je ideja o zajedničkim takmičenjima u klupskoj konkurenciji, prvenstveno zbog kvaliteta - Jadranska liga u košarci postoji već deset godina, a razvijaju se regionalna takmičenja u rukometu i vaterpolu, dok u fudbalu to najteže ide - i dalje se vode diskusije "za i protiv".

Teniski bum

Mnogi sportisti iz pojedinačnih sportova sa prostora nekadašnje SFRJ su doživeli svetsku slavu, a definitivno najprepoznatljivije na planeti je ime Novaka Đokovića, najboljeg tenisera sveta. Pored njega, Srbija je dočekala i dve teniserke na planetarnom vrhu - Anu Ivanović i Jelenu Janković, a naša zemlja se ponosi i "salatarom" Dejvis kupa, do koje su, sa Novakom, stigli Janko Tipsarević, Viktor Troicki i Nenad Zimonjić.

Taj uspeh su ostvarili i Hrvati, koji se takođe ponose teniserima poput Gorana Ivaniševića, Gorana Prpića, Marija Ančića, Ivana Ljubičića i Iva Karlovića.

U nekadašnjoj državi, posebno mesto zauzimali su kolektivni sportovi, pa je zanimljivo pogledati ko je i šta zadržao od tog, nekada veoma uspešnog trenda. U obzir su uzete medalje sa najvećih takmičenja, a to su seniorska svetska i evropska prvenstva, kao i Olimpijske igre.

Glavnu reč vode Srbija i Hrvatska, i to tako što jednima "pripadaju" odbojka, vaterpolo i košarka, a drugima rukomet i fudbal. Ukupno, naša zemlja je osvojila 43 odličja (14 zlata, 12 srebra i 17 bronzi), a Hrvatska 24 (5-8-11). Jednu medalju je uzela Crna Gora (ne računajući one iz zajednice sa Srbijom), dok Makedonija, Slovenija i Bosna i Hercegovina još uvek čekaju da se popnu na pobedničko postolje. Države nastale na prostoru nekadašnje SFRJ su bile olimpijski šampioni u rukometu (dva puta) i odbojci, prvaci sveta u vaterpolu (tri puta), košarci (dva puta) i rukometu (jednom) i osvojile su evropske titule u vaterpolu (pet puta), košarci i odbojci (po tri puta). Ali, krenimo redom...

Ubedljivo najtrofejniji sport je vaterpolo, a tu naša zemlja (računajući i Saveznu Republiku Jugoslaviju i Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, čiji je Srbija naslednik) ima srebro i dve bronze sa OI i po dva odličja sva tri sjaja sa SP, dok je na EP tri puta bila pobednik, još dva puta igrala u finalu i jednom bila treća. Hrvatska je poražena u finalu OI, dok je slavila u finalu SP, sa kojeg ima i dve bronze, a sa EP je pokupila zlato i dva srebra. Takođe, i Crna Gora je bila evropski prvak.

Košarka je jedan od onih sportova koji su nazivani nacionalnim u nekadašnjoj zajedničkoj državi, a u kojem je i danas bitno biti bolji od ostalih. Kada se izuzmu dve države kojih danas više nema (SSSR i SFRJ), onda su na vrhu po broju zlatnih medalja na EP Srbija i Litvanija, koje imaju po tri najsjajnija odličja, uz po tri srebra i jednu bronzu. Naš nacionalni tim je neprikosnoven u igri pod obručima u odnosu na komšije, pošto je uzeo i dva svetska zlata u poslednjih 20 godina i srebro na OI. Jedino Hrvatska može da se poredi, pošto ima srebro sa OI, bronzu sa SP, kao i dva treća mesta na kontinentu. Ostali su daleko ispod, a četvrtim mestom mogu da se pohvale Slovenija 2009, pa Makedonija 2011, na EP u Litvaniji, na kojem je učestvovalo svih šest republika nekadašnje SFRJ.

Odbojkaški pelcer se najbolje primio u Srbiji, pa je tako naša zemlja u 2011. postala prvak Evrope, i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, uz brojne medalje u mlađim kategorijama, kao i na drugim međunarodnim takmičenjima. O značaju srpske odbojke govori i pozicija Aleksandra Boričića, predsednika OSS-a, koji je prvi potpredsednik Evropske odbojkaške konfederacije (CEV). Naš nacionalni tim je u prethodne dve decenije nanizao još po jedno zlato i srebro, kao i četiri bronze sa kontinentalnih takmičenja, a ima i olimpijsko zlato i bronzu, srebro i bronzu sa SP. Dame su, pored zlata, osvojile i srebro na EP, kao i svetsku bronzu. "Na crtu" mogu da im stanu jedino Hrvatice, koje su devedesetih godina 20. veka tri puta zaredom bile vicešampionke Evrope.

U rukometu je sve jasno, tu je glavna Hrvatska. Reprezentacija ove zemlje osvojila je dva olimpijska zlata, kao i jedno svetsko, uz tri bronze, a ima i jedno srebro i dve bronze sa EP. Do odličja su stizali još jedino reprezentativci SRJ, i to dva puta do bronze na SP i jednom na EP. Uz to, naše rukometašice su bile bronzane na SP.

I na kraju - fudbal, sport u kojem su očekivanja često daleko iznad onoga što se dobije na kraju takmičenja, a vlasnici jedine medalje su Hrvati - bronze sa SP.

I samo učešće na velikim turnirima predstavlja uspeh za nacionalne timove sa prostora nekadašnje SFRJ, a interesantno je da će u baražu za EP 2012 u Poljskoj i Ukrajini učestvovati čak tri - Crna Gora, Hrvatska i BiH. Moglo je da ih bude i četiri, ali je po "orlove" kobna bila - Slovenija.

Hrvati najuspešniji na OI
Najuspešnija zemlja sa prostora nekadašnje SFRJ na Olimpijskim igrama u poslednjih 20 godina jeste Hrvatska, sa 17 medalja (tri zlata, šest srebra i osam bronzi) sa Letnjih, i deset sa Zimskih igara (4-5-1). Na drugom mestu je Slovenija, koja je, takođe, osvajala medalje na oba događaja. Na letnjim OI ima 15 odličja (3-5-7), a na Zimskim sedam (0-2-5). Na trećem mestu je Srbija (zajedno sa SRJ i SCG) sa 15 medalja (2-6-7), a jednu bronzu ima Makedonija (Mohamed Ibrahimov u rvanju).
Glavni razlog ovakvog odnosa je znatno lošiji učinak u individualnim sportovima, u kojima su Srbi do 2008. osvajali medalje jedino u streljaštvu (Jasna Šekarić, Aleksandra Ivošev, Aranka Binder i Stevan Pletikosić). U Pekingu su im se pridružili teniser Novak Đoković i plivač Milorad Čavić, a kada je reč o plivanju, ne treba zaboraviti istorijski uspeh, zlatnu medalju Nađe Higl na SP u Rimu.
Hrvati sa OI imaju medalje i u tenisu, dizanju tegova, veslanju, plivanju, streljaštvu, gimnastici, tekvondou, atletici, skijanju i bijatlonu, a prepoznatljiva su imena skakačice uvis Blanke Vlašić, veslača Siniše i Nikše Skelina, plivača Duja Draganje, a posebno sestre i brata Kostelić, Janice i Ivice, koji su doneli sva zlatna i srebrna odličja ovoj zemlji sa zimskih OI.
Slovenci su se radovali uspesima u veslanju, skijanju, atletici, kanuu, streljaštvu, džudou, jedrenju, plivanju i ski-skokovima i imaju sportske veličine poput skijaša Jureta Košira i Tine Maze, skakača Primoža Peterke, bacača kugle Primoža Kozmusa, strelca Rajmonda Debeveca, veslača Iztoka Čopa...

"Rukometna fantazija" na Balkanu
U poslednje dve decenije balkanske zemlje su bile domaćini brojnih međunarodnih takmičenja, čak i onih najznačajnijih. U kolektivnim sportovima se ističe rukomet, pa je tako Hrvatska ugostila učesnike EP 2000 i SP 2009 za muškarce, kao i planetarnog takmičenja za žene 2003. Ova zemlja će ugostiti dame i na EP 2014, zajedno sa Mađarskom, a isto takmičenje je Makedonija organizovala 2008. Slovenija je bila domaćin EP za muškarce 2004, što će biti i Srbija sledeće godine, pod sloganom "Rukometna fantazija". U našoj zemlji će 2013. igrati najbolje svetske rukometašice.
Najjače reprezentacije u vaterpolu su, uglavnom, sa Balkana, pa nije čudo što su čak tri EP u poslednjih osam godina održana na tom prostoru, i to u obe konkurencije - u Sloveniji 2003, Srbiji 2006. i Hrvatskoj 2010.
Šampionat Starog kontinenta u košarci je održan u Srbiji i Crnoj Gori 2005, a za dve godine stiže u Sloveniju, dok su EP u odbojci organizovale zajedno Srbija i Italija - 2005. za muškarce, a ove godine za žene. Domaćin EP za dame 2005. je bila Hrvatska.

Šampionska žetva u vaterpolu
U vreme kraja SFRJ, na evropski tron su se popeli fudbaleri Crvene zvezde i košarkaši Partizana, a u godinama koje su usledile niko nije uspeo da dostigne takav uspeh u tim sportovima.
Kada je reč o najvažnijim titulama u klupskim takmičenjima, prednjači vaterpolo, pa je tako čak polovina država nastalih iz SFRJ u poslednje dve decenije imala prvaka Evrope. Aktuelni šampion je Partizan, a 2000. je do vrha stigao Bečej. Početkom devedesetih, na izdisaju stare države, Mladost iz Zagreba je dva puta prigrabila titulu najboljeg na kontinentu (1990. i 1991), a isto je učinila i 1996. Šampioni Evrope iz Hrvatske su bili i Jadran 1992. i 1993, Splitska banka 1999, kao i dubrovački Jug 2001. i 2006. Iz Crne Gore je to uspelo Primorcu iz Kotora 2009.
Prvaci Starog kontinenta u rukometu od devedesetih godina 20. veka do danas su bili Zagreb 1992. i 1993. i Celje Pivovarna Laško 2004. kod muškaraca, a Podravka iz Koprivnice 1996, slovenački Krim 2001. i 2003. i makedonski Kometal "Đorče Petrov" 2002. u konkurenciji dama. Isto su učinile odbojkašice zagrebačke Mladosti 1991. i sedam godina kasnije Dubrovčanke.

Muški sport u SFRJ
U SFRJ su, po uspesima, vodeći kolektivni sportovi bili košarka i vaterpolo. Interesantno, i danas je ta zemlja druga najuspešnija na EP sa po pet zlata i srebra i tri bronze, a posle SSSR. I na SP je pri vrhu, sa učinkom 3-3-2, dok je na OI osvojila po zlato i bronzu i tri srebra. Vaterpolisti su čak tri puta bili olimpijski šampioni, a imaju i četiri srebra. Oni su na SP osvojili dva zlata i dve bronze, a na EP zlato, čak sedam srebrnih odličja i četiri bronze.
Veoma uspešni su bili i jugoslovenski rukometaši, koji su dva puta trijumfovali na OI i jednom bili treći, dok sa SP imaju zlato, srebro i dve bronze (EP tada nije postojalo). Odbojkaši imaju dve bronze sa EP, dok su fudbaleri osvojili čak pet odličja na OI - zlato, tri srebra i bronzu. Takođe, po dva puta su bili finalisti EP i polufinalisti SP.

Ženski sport u SFRJ
Čast Balkana, kada je reč o konkurenciji dama u kolektivnim sportovima u poslednjih 20 godina, odbranile su Srpkinje, velikim uspesima u odbojci. Medalje su uzimale i njihove koleginice iz Hrvatske, kao i srpske rukometašice. Prethodno, u vreme SFRJ, rukometašice su bile zlatne i srebrne na OI, a na SP su bile jednom šampionke, tri puta vicešampionke i dva puta treće. Odbojkašice SFRJ su do jedine medalje - bronzane, stigle šest godina po završetku Drugog svetskog rata.
Sa druge strane, ženska košarka na balkanskim prostorima je, praktično, nestala sa svetske mape posle raspada SFRJ, a do tada je upisala četiri srebra i dve bronze na EP, drugu poziciju na SP, kao i srebro i bronzu na OI.

Srbija i Hrvatska čuvaju Jugoslaviju

Srbi neprikosnoveni u vaterpolu i odbojci, Hrvati u rukometu, dok je do odličja na OI, SP i EP u ekipnoj konkurenciji stigla još jedino Crna Gora.

POVEZANE VESTI