Šampionka bez staze

Mlada atletičarka živi i trenira u neadekvatnim uslovima, pa su Novi Pazar i Srbija dužni da to reše i obezbede pripreme za Olimpijske igre u Londonu.

Mlada Novopazarka Amela Terzić postala je ponos svog grada, celog kraja, a i velika nada Srbije za Olimpijske igre u Londonu, pošto je u Talinu, prestonici Estonije na Evropskom juniorskom prvenstvu u atletici, osvojila dve zlatne medalje u trčanju na 1.500 i 3.000 metara! Amelom se, naravno, ponosi i njena porodica: otac Benjamin, majka Nura, brat Amer i sestra Amera, koji su joj i do sada bili najveća pomoć i podrška.

U skromnom domu, u naselju Barakovac, prepunom medalja i pehara, zlata iz Estonije, do sada najvrednija, dobiće posebno mesto.

Do Amele i trenera Rifata Zilkića, koji je najzaslužniji za njeno brzo napredovanje, ovih dana vrlo teško je doći, jer su stalno na prijemima, učešćima na raznim skupovima, gostovanjima na televizijama, naravno ne zapostavljaju se ni treninzi. Jer, "slava ne sme da je opije", pa na trčanje, osim po novopazarskom rekreacionom centru i brdima oko grada, odlazi i u susednu Rašku. Ipak, Amela i trener Rifat Zilkić rado su pristali da govore za "Vesti".

"Presrećna sam, konačno su počeli da se ostvaruju moji snovi iz detinjstva. Posle EP u Estoniji i dva osvojena zlata na 1.500 i 3.000 metara, osećam mnogo veće samopouzdanje, ali i želju da idem napred - u nove pobede i po nove trofeje. Ovaj uspeh ne sme da me zavara, tek sam na početku karijere, još mnogo rada, hiljade kilometara i stotine takmičenja su ispred mene i mog trenera Zilkića. Zato sam odmah po povratku kući nastavila sa treninzima", kaže Amela.

Priča mlada evropska šampionka koju smo zatekli kako, po kiši, vežba na šetalištu ispod novopazarskog hotela "Vrbak".

"Godilo mi je što me je u Novom Pazaru sačekalo i pozdravilo više hiljada sugrađana, što mi je čestitku poslao predsednik Srbije Boris Tadić, što me je sačekao i toplo pozdravio gradonačelnik Novog Pazara Meho Mahmutović, što me ljudi prepoznaju, sreću i čestitaju. Lepo je to, ali je i velika obaveza, moram opravdati njihova očekivanja, ne smem ih razočarati. Znam da od mene sada puno očekuju i u AK Novi Pazar i ASS-u", dodaje Amela.

Naglašava Terzićeva da se, osim atletici, mora posvetiti i učenju, pošto je upravo postala student DIF-a na novopazarskom Državnom univerzitetu.

"Kao dete, samo što je prohodala, bila je živahna, volela je da trči po kući. Kasnije smo stalno trčali za njom. Mislim da ju je sam Bog opredelio za trčanje i atletiku, srećni smo što joj zasad sve ide dobro i po planu. Ozbiljna je, uporna i disciplinovana, verujem da će puno postići. Našoj porodici donela je puno radosti, da više ne osvoji nijednu medalju ona je za nas šampionka i ponos kuće", ističe Amelina majka Nura koja, kao i otac Benjamin, porodicu izdržava radeći dnevno i po 10-12 sati.

Amela je atletikom počela da se bavi u rodnom Priboju, ali je trčanje morala da prekine kada je posle raspada Jugoslavije sa porodicom krenula u Evropu. Pošto nisu imali sve potrebne papire, Terzići su brzo vraćeni iz Nemačke, ponovo u Priboj, kasnije će se ispostaviti da je to bila - dobra stvar za srpsku atletiku.

"Da smo ostali u Nemačkoj, ko zna da li bi se uopšte bavila sportom i kojim bi putem krenuo moj život. Povratak u Priboj bio je bolan i težak, ali je sve to doprinelo da dođemo u Novi Pazar i da moj život krene jednom potpuno novom stazom. Znala sam, iako sam bila dete, da samo Rifat Zilkić može od mene da napravi šampiona. Pratila sam kako dobro radi sa Azrom Eminović, kako u Novom Pazaru stvara odlične atletičare, želela sam "u njegovu školu" i jedva sam uspela da ubedim roditelje da se preselimo u Novi Pazar", otkriva Amela.

Podseća da su je Zilkić i svi u klubu primili kao najrođenijeg i da su joj, u granicama skromnih mogućnosti, pružili priliku za napredovanje, a da im se ona odužila - medaljama. 

"Mnogo mi je važno što se, posle svih mojih uspeha, moji roditelji nisu pokajali zbog preseljenja u Novi Pazar. Živimo skromno, u maloj kući, ali smo srećni i zadovoljni. Moji su ponosni na mene, a ja na njih, imam divnu porodicu. Moja druga porodica su sve moje kolege i koleginice u klubu, moj trener, rukovodstvo Atletskog kluba, AS Srbije... Baveći se sportom i atletikom upoznala sam puno ljudi i stekla mnogo prijatelja. Obišla sam i dobar deo Evrope, biće, ako bog da, i putovanja na druge kontinente. Zar i to nije veliko bogatstvo", zaključuje Terzićeva.

Amela se nada da će grad Novi Pazar, njen matični klub, AS Srbije, Olimpijski komitet i država Srbija pomoći da živi i trenira u što boljim uslovima i tako dođe do što boljih rezultata. Cilj joj je da i dalje pobeđuje, a najveća želja da učestvuje na Olimpijskim igrama, narednim u Londonu ili nekim sledećim....

"Učinićemo sve što je u našoj moći da naša Amela stigne i do olimpijskog zlata. Tražićemo veću podršku grada i svih ljudi koji u državi brinu o sportu. Amela je naš dragulj i ponos, ali imamo mi još vrlo talentovanih i uspešnih takmičara, pa i šampiona o kojima će se tek čuti. I oni zaslužuju da se o njima brine i u njih ulaže", ističe Edin Zuković, direktor Atletskog kluba Novi Pazar.