Stjepanović: Srce izabralo Srbiju
Dar sa neba dobila je Srbija u Velimiru Stjepanoviću. Rođen u pustinji Emirata, jedan od najtalentovanijih plivača današnjice izabrao je da se takmiči pod srpskom zastavom. Tako je odlučilo srce. Istorija i patriotizam povukli su ka Beogradu momka čiji su koreni iz sela Čengići u Semberiji.
Prvi put se za Velju čulo kada je na EJOF–u u Finskoj 2009. osvojio zlato na 100 delfin i srebro na 100 slobodno. Potvrda neverovatnog potencijala stigla je na Olimpijskim igrama mladih u Singapuru prošle godine. Srebro na 100 slobodno i bronza na 100 delfin i to u konkurenciji sa takmičarima godinu dana starijim od njega. Dovoljno za epitet najboljeg mladog sportiste Srbije, prenosi "Žurnal".
Kaže da ne voli da se fotografiše i da daje intervjue. Plivanje mu ipak najbolje ide. Zahvaljujući pomoći oca Milana, mladi 17– godišnji as član plivačke škole Hamilton Akvatiks iz Dubaija, strpljivo je odgovarao na sva naša pitanja.
Odakle odluka da plivaš za Srbiju, kada si imao mogućnost da izabereš Ujedinjene Arapske Emirate ili Bosnu i Hercegovinu?
"Nijednog trenutka nije postojala dilema koja će biti moja reprezentacija. Srbija je prirodan izbor, s obzirom da smo mi iz Semberije uvek bili najbliži Beogradu. Zbog istorije, patriotizma, logistike. Zbog toga sam postao član Partizana, dobio državljanstvo i postao reprezentativac Srbije. Izuzetno mi je važan taj osećaj pripadnosti i ponosan sam što se takmičim pod srpskom zastavom".
Prioriteti u 2011?
"Najvažnije mi je da koledž završim sa što boljim ocenama, jer je to izuzetno važno ukoliko odlučim da studiram u Americi. Na takmičarskom planu najvažnije je Evropsko prvenstvo za juniore u Beogradu".
Kako izgleda tvoj dan bez plivanja?
"Nemam puno slobodnog vremena i moram da vodim računa da ga lepo rasporedim. Obično malo duže spavam, doručkujem i onda odem na Fejsbuk. Obavezno pogledam epizodu moje omiljene serije „Haus m.d“. Popodne se vidim sa devojkom i društvom. Pogledamo neki dobar film ili se opustimo uz video igrice".
Kako izgleda Božić u Dubaiju?
"Jedino nam nedostaje sneg, a za sve ostalo se pobrinu roditelji pošto je Božić naša tradicija i najveći praznik. Bar jedan dan pre Božića obavezno postim, a na Božić mama po običaju ustaje pre izlaska sunca da pripremi najbolju česnicu na svetu pored koje nam ništa drugo nije potrebno. Kuća miriše na tamjan, a na trpezi su obavezno domaća pečenica, pršut, sir, papula, ajvar i druge đakonije koje donosimo iz Semberije. Ujutro je čitava porodica na okupu. Posle molitve i ljubljenja uz pozdrav „Mir Božji, Hristos se rodi“ doručkujemo i gucnemo malo crnog vina. Roditelji ne idu nigde, a ponekad nam je puna kuća gostiju".
