Zoran Gajić: "Vesti" pa svi ostali
Poznanstvo sadašnjeg predsednika Odbojkaškog saveza Srbije Zorana Gajića i "Vesti" traje više od dve decenije.
Počelo je devedesetih godina prošlog veka, dok je trenersko ime gradio u Grčkoj, nastavilo se kroz godine u kojima je bio selektor reprezentacije Jugoslavije, pa i kasnije, sve do danas, kada je na čelu OSS-a.
Na pozive je uvek rado odgovarao, nije krio značaj našeg i vašeg lista u njegovom životu, pa je tako bilo i ovog puta kada smo ga pozvali da sumiramo prvu godinu njegovog mandata kao prvog čoveka srpske odbojke. Uostalom, nije krio ni ranije da se prijatno oseća u dopisništvu najtiražnijeg lista dijaspore u Beogradu, gde je i ovaj put sreo neka dobro poznata stara, kao i nova lica. Prisetili smo ga odmah, tom prilikom, na jedan događaj od pre više od dve decenije, po osvajanju olimpijske bronze u Atlanti 1996, kada je rekao da će odgovoriti na sve što interesuje naše i strane novinare, ali da, uz izvinjenje ostalim kolegama koje oduvek veoma poštuje, prvo želi da odgovori na pitanje "Vesti", kao omiljenog lista.
- Iz srca je bilo i tada i ponovo bih to uradio - sa osmehom je objasnio Gajić pre nego što smo se okrenuli retrospektivi dosadašnjeg rada u OSS-u.
Nemam problem sa Vanjom Grbićem
Pre godinu dana izborna skupština OSS-a je izazvala veliku pažnju javnosti, naročito odnos između kandidata, dve legende ovog sporta - Zorana Gajića i Vladimira Grbića, koji je odmah posle izbora poručio da je "završio sa srpskom odbojkom".
- Na sva ta dešavanja gledam isto i posle godinu dana. Što se mene tiče nema nikakvih problema, niti ih je bilo. Sve što se dešavalo na relaciji između Vanje i mene je bio njegov izbor i do danas je njegov izbor. Moja ruka je uvek pružena, ali nismo se sreli od tada - istakao je Gajić.
"Mučenici" u klubovima
A, u tih godinu dana nizali su se događaji, prepleteni odličnim rezultatima nacionalnih timova. Krenuli smo od onoga što je "iza scene", manje vidljivog u javnosti. O tome Gajić priča:
- Na izborima prošle godine smo prvi put imali neku, da je tako nazovemo, predizbornu kampanju tokom koje sam obilazio Srbiju, govorio o programu, razgovarao sa ljudima iz lokalnih sredina, odbojkaškim ljudima koje zovem "mučenicima", jer rade u najtežim uslovima. I, ne govorim tu samo o novcu koji dobijaju, mada je to deo priče koji mora da se istakne, pošto su obično na kraju kolone. Na prste mogu da se nabroje lokalne samouprave koje poštuju Zakon o sportu, koji kaže da se 20 odsto sredstava može dati jednoj sportskoj grani, naglašavam - ne jednom klubu, nego jednoj sportskoj grani. To se ne poštuje i to je ogroman problem. Postoji služba u Ministarstvu koja se time bavi, ali bi morala da se proširi mnogo više kako bi pohvatala sve sportske grešnike u Srbiji, ne mogu da stignu svugde. Uostalom, onome kome se daju pare, a ne vredi, nije zaslužio, ne može da se pomogne, biće kilav klub. Zna se kako se razvija borbeni duh - "gladna vojska najbolje ratuje", naravno, figurativno rečeno, ne zalažem se bukvalno za to.
Japanci pravi domaćini
Da Japanci vole odbojku poznato je odavno, pa nema sumnje da će ovaj sport biti jedan od posebno interesantnih na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. Do tada, naš nacionalni tim biće specijalni gost u toj zemlji, što je potvrđeno letošnjim ugovorom.
- Kada god smo na tlu Japana, grad Hofu biće naš domaćin i za to veliku zahvalnost dugujemo tamošnjim čelnicima i Tadašiju Nagaiju, bivšem ambasadoru u Srbiji i počasnom građaninu Beograda. Taj ugovor o saradnji je veoma značajan za nas - istakao je Gajić, koji je prilikom potpisivanja sa domaćinima zasadio stablo šljive.
Gajić je istakao da OSS nema mnogo prostora kada je reč o finansiranju klubova:
- To je nešto što nas opterećuje, što značajno otežava posao ljudima u klubovima koji su osnovne ćelije našeg sporta. A, po zakonu, klubovi su upućeni na lokalne samouprave, dok je Savez zadužen da servisira nacionalne selekcije. Mi i da imamo novac, da možemo, ne bismo bili u prilici da pomognemo, osim na način na koji jesmo, da platimo službena lica u domaćim takmičenjima. Banka Poštanska štedionica je postala sponzor lige i dugujemo joj veliku zahvalnost, nije pokrivena jedino Superliga, već prvi put i Prva liga i Prva B liga, što je ukupno 68 klubova. Racionalizovali smo vođenje takmičenja i nastavili sa podelom lopti, ali je ukinuta superligašima, pošto su oni finansijski najjači i njima to ne znači koliko manjim klubovima.
Hiperaktivni Miljković
U timu Zorana Gajića centralno mesto je pripalo potpredsedniku Ivanu Miljkoviću, za kojeg je Gajić istakao da je "hiperaktivan, sa puno ideja i želje", naglašavajući da "ceo tim radi sa velikom energijom". Nedavno je Miljković postao član Ekonomca, najuspešnijeg srpskog futsal kluba svih vremena, na čijem je čelu još jedan potpredsednik OSS-a - Veroljub Dugalić. Samim tim, postoji mogućnost da zaigra u takmičarskoj utakmici u ovom sportu.
- Ne znam, čini mi se da bi odbojkaši bili bolji u basketu tri na tri, za fudbal nisam siguran - uz osmeh je rekao Gajić, dodavši da, koliko zna, Ivan i dalje ima nameru da igra odbojku, iako trenutno nema klub.
I dijaspora u agendi
Akcenat je stavljen i na formiranje pionirskih selekcija.
- Pored priče o finansijama, klubovi su najviše tražili transfer stručnog zdanja, pomoć u tom smislu, i to me je oduševilo. Trudimo se da im pomognemo oko toga. Idemo po mnogim mestima u Srbiji i testiramo decu koja su već u klubovima, pravimo lične kartone i centralnu bazu u Savezu, što ćemo raditi i narednih godina. Takođe, trenerima koji rade sa tom decom prenosimo metodologiju, držimo seminare. Na prvom nivou je reč o više hiljada klinaca, drugi deo je predviđen u pet centara u Srbiji, a treći je formiranje pionirskih selekcija reprezentacije Srbije u obe konkurencije. Želimo da pronađemo tu decu, potencijalne nove šampione, i da uspostavimo kontakt sa trenerima.
U tom smislu, nije zaboravljena ni dijaspora.
Srce dijasporaca
Tokom bogate trenerske karijere iza Gajića je mnogo anegdota, a on se prisetio jedne vezane za naše ljude u dijaspori:
- Sećam se milion trenutaka, od Kanade do Australije, svugde gde ima naših ljudi. U Kopenhagenu, kada smo igrali prvu utakmicu posle embarga, kvalifikacionu za EP, 26. februara 1995, naš klub iseljenika je organizovao da nas voze posle utakmice na druženje sa njima. I sećam se da me je jedna gospođa pitala zašto smo odseli u hotelu i da će oni da se organizuju da nas smeste u njihovim kućama. Sve to je bilo iz srca, takvi su naši ljudi!
- Bitno je da, ako postoje ljudi, pre svega deca koja treniraju odbojku u dijaspori, da mogu da traže našu stručnu pomoć. U mojoj agendi i prilikom izbora bila je saradnja sa dijasporom. Ne sumnjajte da ćemo poraditi i na tome, samo je potrebno još vremena da prvo sredimo neke stvari ovde. Pored svega navedenog, dobili smo sponzora vezanog za opremu, na četiri godine, očekuje nas rešenje oko generalnog sponzora OSS-a, pokušaćemo da još ojačamo lige... Ima mnogo posla. Na nama je da učinimo sve da ispunimo obećano.
Vojvodina za fajnal-for
Srpski klubovi odavno ne igraju ozbiljniju ulogu na međunarodnoj sceni, a Gajić se nada da bi to moglo da se promeni narednih godina.
- Vojvodina je na dobrom putu, malo je nedostajalo da ove sezone igra u Ligi šampiona. Gospodin Dragoljub Zbiljić i Južna Bačka su ozbiljan sponzor. To je nešto, uz Grad Novi Sad, što može da vodi ka fajnal-foru evropske odbojke - naglasio je Gajić.
Uspešnost određenog sportskog saveza u Srbiji se, najčešće, vezuje za rezultate nacionalnih timova, a u 2017. OSS ima mnogo razloga za zadovoljstvo - odbojkašice su šampionke Evrope i bronzane sa Svetskog gran prija, dok su odbojkaši osvojili bronzu na Starom kontinentu.
- Iza nas je dobra sezona, naši nacionalni timovi su postigli rezultate kojima se ponosimo. Mi smo specifičan savez jer je naša reprezentativna sezona trajala 155 dana kod žena i 120 dana kod muškaraca, gotovo kao klupska takmičenja. U drugim loptaškim sportovima obično se sve svede na dva meseca, ali politika FIVB je drugačija. To iziskuje mnogo sredstava i zato hvala državi na pomoći. U sledećoj godini računamo čak na 175 dana kod devojaka, to je gotovo šest meseci. Veliki je to zamor, ali još se sa zadovoljstvom dolazi u reprezentaciju. To je ono što me raduje - naglasio je Gajić.
Selektori pod ugovorom
Sadašnji predsednik OSS-a je ranije bio prvi čovek trenerske organizacije u Srbiji i prema tom delu odbojkaškog sporta okreće posebnu pažnju.
- Kada sam došao u Savez, nisam zatekao nijednog odbojkaškog trenera pod ugovorom. Mi sada prvi put imamo napisane ugovore, potpisane i sa pečatom Saveza, što se tiče oba selektora. Suma je tolika koliku možemo da platimo, ali imaju sigurnost. I u mlađim kategorijama treneri dobijaju određena sredstva, koliko je moguće, a moja velika želja je da ih zaposlimo još nekoliko i da njihov zadatak bude da putuju Srbijom i pomažu struci na lokalu. Takođe, sada imamo dvoje ljudi zaduženih po vertikali, od pionira, preko kadeta do juniora - dr Bogdan Sretenović za mušku i Biljana Mihailović za žensku vertikalu.
Na klupi do penzije
Na kraju, ostalo je pitanje o tome šta se dešava sa trenerskom karijerom, pošto je bilo najava da će i ove sezone voditi klub. Inače, sama činjenica da su u trenutku izbora i Gajić i sadašnji prvi potpredsednik Ivan Miljković bili aktivni kao trener, odnosno igrač, izazivala je različite komentare.
- Sve je to normalno u predizbornoj kampanji, ali klupski program u odbojci je takav da četiri, pa i pet meseci tokom godine imamo prazan period. Dovoljno vremena ima za sve. Situacija je takva da sam sa Bakuom završio, iako sam imao još godinu dana ugovora i potpisao sam ugovor sa jednim klubom iz Istanbula. Međutim, sklonjen je čovek koji me je doveo i nova uprava je rekla da ne računa na igrače i stručni štab koji su potpisali ugovor dok je prethodna uprava vodila klub. Ja sam pokušao da se dogovorim sa njima oko štete za tih godinu dana, ali nisu hteli da razgovaraju i sada sam dao to advokatima da reše. Praktično, u Beogradu sam stalno od 28. marta. Funkcija predsednika OSS-a je volonterska i još prilikom izbora se znalo da ću nastaviti da radim kao trener. Činiću to sve dok ne odem u penziju, jer od toga živim. Nedostaje mi taj stvaralački posao, gde uvek može da se napreduje. Ne mislim pri tom na trofeje, jer sam sa Rabitom iz Bakua bio svetski klupski prvak, tako da sam i to zaokružio, nego na neku varijantu na treningu, nešto novo, to me posebno veseli - zaključio je Gajić.
Odbojkaši više neće biti podstanari
Veliku podršku u razvoju srpska odbojka dobiće u trenažnom centru čiju izgradnju najavljuje prvi čovek OSS-a:
- U ovom trenutku se najviše bavimo pripremama za izgradnju trenažnog centra u Beogradu. Dobili smo obećanje državnih organa i na tome smo im veoma zahvalni, pošto su prepoznali značaj takvog projekta. Bože zdravlja, tu će biti smeštajni kapaciteti, dvorane, tereni i za odbojku na pesku, sve što nam je potrebno. Na prijemu posle osvojenih medalja u 2017, predsednik države me je pitao šta je problem i rekao sam da smo večiti podstanari, da sam ja kao trener svih onih medalja sve trenirao na jednoj mreži. Sada imamo priliku da to promenimo. Radimo na izboru lokacije i ceo projekat bi trebalo da bude završen za dve do tri godine.
Beograd, ističe, predstavlja logičan izbor.
- Nije realno da centar bude van Beograda iz više razloga. U glavnom gradu Srbije imamo 230 timova i kada reprezentacije završe sa obavezama ima ko da izdržava centar. U bilo kom drugom mestu u Srbiji ima tek po nekoliko timova i to nema ko da plaća. Drugo, seniorsku mušku i žensku reprezentaciju čine igrači koji su u inostranstvu i oni su uglavnom vezani za Beograd. Nije realno da posle toliko meseci van kuće i ostatak godine provedu na isti način. Ovde imaju stanove, često su tu i porodice - naglasio je Gajić.
