Tijana Malešević za "Vesti": Medalja sigurna, samo koje boje

Neposredno pre nego što je Tijana Malešević kročila u beogradsko dopisništvo "Vesti" pred odlazak naših odbojkašica na 30. Prvenstvo Evrope u Azerbejdžanu i Gruziji, kolega Miloš Topalović, inače rođeni Zlatiborac, je uzviknuo: - Oj Užice, mali Carigrade!

N. Skenderija

Stekla nove simpatizere: Tijana Malešević u "Vestima"

A dok se naša sjajna odbojkašica s osmehom pozdravljala sa zaposlenima u "Vestima", videći reakcije Topalović se ponovo oglasio:

- Jesam li bio u pravu kad sam govorio da su Užičanke najlepše devojke?

Bio je u pravu. Ova lepa devojka, u poslednjih pet-šest godina jedna od najboljih primača servisa na vrhunskoj sceni, isto toliko je nezamenljiva reprezentativka. Osvojila je već mnogo medalja otkako je 2011. ušla u državni tim.

- Ta debitantska godina bila mi je i najuspešnija. Sve se dešavalo kao u nekom najlepšem snu - zlato u Evropskoj ligi u Istanbulu, pa zlatna medalja na EP u Beogradu i, najzad, bronza u Gran priju u Makau. Tako je krenulo i traje do danas - premotava film gošća "Vesti".

U martu je napunila 26 godina, a prošla je pola sveta, što sa reprezentacijom, što tokom klupske karijere.

- Igrajući za Jedinstvo u doba krize tog slavnog kluba, osvajača mnogih šampionskih titula, dobila sam prve ponude iz inostranstva. Ali, u dogovoru sa roditeljima ostala sam još jednu sezonu - da pomognem Jedinstvu i da završim školu. Onda su krenule selidbe: Volero, PTPS, Prostejov, Beledijespor, Novara, Nestle Okasko...

Ili, još određenije: Cirih u Švajcarskoj, Pila u Poljskoj, Prostejov u Češkoj, Istanbul u Turskoj, Novara u Italiji, Sao Paolo u Brazilu...

A ovog leta Tijana je pronašla novo odredište. Vraća se u Tursku, ovog puta u Izmir, gde je posle Prvenstva Evrope očekuju u Seremiksanu.

Prava ste svetska putnica?
- Tako je ispalo. Otišla sam u inostranstvo veoma mlada i ispalo je da se nigde nisam zadržala duže od dve sezone. Ali, svuda mi je bilo lepo, iz svake zemlje u kojoj sam bila nosim predivne uspomene - ističe Tijana i dodaje da je s godinama otkrila kod sebe poseban dar za jezike. - Na početku, nemački mi nije išao, a nije bilo ni preterane potrebe da ga učim, pošto je Volero prava srpska kolonija. U Poljskoj sam, onako kroz svakodnevnu komunikaciju, brzo savladala jezik, a to mi se dogodilo i u Češkoj, valjda i zbog sličnosti sa srpskim. U Turskoj sam, verovali ili ne, naučila španski u društvu jedne moje saigračice Kubanke. Španski sam najpre pričala i u Novari, pa tek negde pred kraj progovorila i italijanski. Konačno, ta špansko-italijanska mešavina pomogla mi je i u Brazilu gde sam, eto, naučila i portugalski. Najbliže istini je da brzo uči, ali i zavoravljam, zato što jezik učim na sluh, a ne u školi.

EPA/Michael Reynolds

Očekuju zlato: Tijana Malešević i Jovana Stevanović

Razni meridijani, razni stilovi odbojke...
- U Brazilu je odbojka, što se kaže, crveno slovo, ali trebalo mi je dugo da se naviknem na njihov stil. Mi igramo visokim loptama, a oni niskim. Samo viču - brže, brže, brže. Ipak, igranje u zemlji gde posle fudbala svi najviše vole odbojku mi je prelepo iskustvo.

Posle Prvenstva Evrope uslediće povratak u Tursku.
- Idem u zemlju u kojoj vole srpske sportiste. Tamo nas ima dosta - Milena Rašić, Maja Ognjenović, Tijana Bošković su u Istanbulu i biće mi blizu. Biće tamo i mnogi naši vaterpolisti, košarkaši... Izmir je divan grad na moru, klub neguje porodičnu atmosferu i već se radujem tom novom iskustvu.

Reč po reč, neumitno dolazimo do 30. Evropskog prvenstva. Naše odbojkašice startuju utakmicama sa Češkom, Holandijom i Belgijom u Gendži, potom bi u Bakuu trebalo da krenu u juriš na medalju. Kog sjaja?
- Kao i uvek do sada - ništa ne obećavamo, ali ambicije su nam najviše. Zna se da smo imali problema sa povredama, ali kad krenu oni mečevi za odličja o tome niko i ne razmišlja.

Konkurencija?
- Holandija odlična, što je pokazala na Gran priju, Belgija je izvršila smenu generacije. Ipak, to su ekipe koje nam stilom ne odgovaraju. Uporne su, stalno igraju odbranu, pa zaštitu, pa odbranu. Mi smo napadačka ekipa, volimo da udarimo, da bude ćao-zdravo, ali one se brane u nedogled. Ipak, za medalje će se pored nas boriti zvanični šampion Evrope Rusija, "srebrna" sa Gran prija Italija i, po meni, Turska koju vodi trener Vakifbanka Đovani Gvideti. On je maher - imao je uspeha s Holandijom i Nemačkom, verovatno će i sa Turskom.

Srpska ženska reprezentacija čeka šampionsku titulu od 2011.
- Ako ne osvojimo zlato sada, onda ćemo na nekom narednom takmičenju, sigurno. Ali, zlato nam je zaista tu negde, nadohvat ruke. Daćemo sve od sebe da dosanjamo taj san još jednom - pričala je naša gošća Tijana Malešević, na prvom mestu sjajna odbojkašica, pa onda - prava lepotica.

I neka zna, zbog nje je naš državni tim dobio nove navijače među zaposlenima u "Vestima"...