Eh, da je Milano u Srbiji!

Više od dve godine igra za Asistel iz Novare, koja je samo 40 km udaljena od Milana, pa su joj šoping ture omiljena razonoda.

Posle jednog od ubitačnih smečeva Stefane Veljković reporter bi u ekstazi zavapio kako srednji bloker naše odbojkaške reprezentacije "ima oči poput ruskih breza". Našlo bi se tu mesta i za šaljivu doskočicu kako takvu lepotu može da rodi samo majka s pitomom slovenskom dušom...

Uistinu, aktuelna igračica italijanskog Asistela jedna je od onih zbog kojih se uz odbojkašice lepe etikete poput gracija, diva, sportistikinja s ponašanjem pariskih dama i graciozna kao svetski poznate manekenke koje redovno prolaze milanskom pistom.

Pojam s kraja prethodne rečenice namerno je izabran jer Stefana Veljković (22) otkriva da je opčinjena Milanom, jednim od najlepših gradova severne Italije, koji je udaljen samo 40 kilometara od njenog trenutnog doma Novare. Ona otkriva da je, pored odbojke, njena velika strast uživanje u srpskim specijalitetima.

Koleginica iz reprezentacije Maja Ognjenović jednom prilikom je rekla da je torba skoro svake odbojkašice puna šminke i ostalih ženskih stvari. Da li je to slučaj i s njom?

"Volim da izgledam lepo i vodim računa o sebi, tako da mnogo vremena posvećujem raznim tretmanima. Inače, najčešće slobodno vreme koristim da se vidim s najbližima ili se odmaram. Volim da čitam, to me opušta, odem kod frizera ili u šoping. Milano je veoma blizu i jednostavno je teško ne ići malo u šoping", uz osmeh odgovara Stefana.

Znači, ima šta da se vidi u Milanu?

"Obožavam Milano i, kao što sam rekla, često sam tamo. Mislim da sam najveći fan na svetu brenda Guči, ali Milano nije samo poznat po šopingu. Ovaj prelepi grad može da se pohvali i ponosi trgom Duomo, galerija Viktorio Emanuele je predivna, kao i Milanska skala, ulica Monte Napoleone, palata Sforcesko i Crkva Santa Marija dele Gracije... To su neka od meni najdražih mesta koje definitivno treba videti u Milanu".

Može se zaključiti da joj na Apeninskom poluostrvu baš ništa ne manjka. Igra u Asistelu, napreduje u jakoj ligi, na "puškomet" je od Milana, a šarmantni Italijani se okreću za njom...

"Prija mi život u Italiji. Sve mi se dopada u ovoj zemlji. Odbojka, mentalitet, ljudi, hrana... Novara je manji grad, sa oko 100.000 stanovnika, ali na utakmicama uvek ima mnogo navijača. Italijanska liga je godinama najjača u Evropi i velika mi je čast što sam ovde. U Italiji su igrale skoro sve naše reprezentativke jer ako se ovde dokažete - bićete priznati svuda u svetu. Italija je zemlja broj 1 za odbojku".

Ipak, mora bar nešto da nedostaje iz majčice Srbije?

"Svakako, moja porodica, brat Aleksandar i sestra Jovana. Oni mi uvek nedostaju i koristim svaki slobodan trenutak i pauzu da se vidim s njima. Cela porodica me je posetila nedavno u Italiji, a sestra Jovana mi je i spremala naše specijalitete jer zna koliko mi nedostaje naša hrana i da obožava srpsku kuhinju".

S kim se trenutno najviše druži i da li je lako održavati prijateljstva u inostranstvu?

"Prošle sezone sam igrala s Ivanom Nešović, a ove sa Sanjom Malagurski, s kojom se i najviše družim. Obe su moje dobre drugarice, igrale smo zajedno u Crvenoj zvezdi i svakako je lakše kada imate dobro društvo u inostranstvu. Sanja je moja najbolja drugarica i cimerka iz Zvezde i reprezentacije, i srećna sam što se uvek nekako pratimo. Ako su prijateljstva prava, nije bitno gde ste".

Uspešna od malih nogu

Stefana Veljković je rođena 9. januara 1990. godine u Jagodini. Sa istoimenim klubom je 2003. osvojila bronzu na prvenstvu Srbije i Crne Gore za pionirke i proglašena je najperspektivnijom odbojkašicom, a potom je nastavila da sakuplja medalje i pojedinačna priznanja kao član mlađih kategorija Poštara 064.

U seniorskoj konkurenciji osvojila je tri duple krune s ovim klubom, u periodu od 2006. do 2008, a potom se preselila na "Marakanu" i uzela još jednu 2010. Te godine je sa saigračicama stigla do finala Kupa CEV i bila je najbolji server završnog turnira. U 2010. je proglašena za najbolju odbojkašicu Srbije, a bila je i najbolja sportistkinja SD Crvena zvezda za 2009. Član italijanskog Asistela je od leta 2010.

Kad je reč o nacionalnom timu, i tu može da se pohvali medaljama u mlađim kategorijama, među kojima je najveća srebro sa EP za kadetkinje 2007. u češkom gradu Brnu, kada je proglašena za najkorisniju igračicu tog takmičenja (MVP). Te godine je osvojila odličje istog sjaja na Evropskom olimpijskom festivalu mladih (EYOF)u Beogradu, a druga je bila u glavnom gradu Srbije i na Univerzijadi 2009. Godinu dana kasnije se okitila seniorskim zlatom u Evropskoj ligi. 

Zvezda u srcu Nedostaje li vreme provedeno u matičnom klubu Crvenoj zvezdi?   "Veoma. Veliki sam navijač Crvene zvezde. Bilo je to sjajno vreme i volela bih da se jednog dana tamo i vratim. Ponosim se što sam bila deo i kapiten najtrofejnije generacije Zvezde, vicešampionki CEV kupa i osvajačica duple krune. Navijači su bili fantastični, mnogo ih pozdravljam ovom prilikom i žao mi je što smo se brzo razišli. Volela bih da jednog dana osvojim Ligu šampiona sa svojom Zvezdom", kaže Stefana. Presrećna zbog reprezentacije Imala je problema sa štitnom žlezdom i to je sprečilo da s odbojkašicama Srbije postane evropski šampion u Beogradu. Sada, kada je opet u timu, kakve su prognoze za Olimpijske igre, hoćemo li se plasirati u London?   "Presrećna sam što sam ponovo deo tima, što sam ozdravila i mogu samo da se ponosim našim devojkama. Od svoje 17. godine sam u reprezentaciji i sigurna sam da ćemo svi dati svoj maksimum ukoliko se plasiramo, a to nam je svima i najveća želja. Reprezentaciju očekuju dva kvalifikaciona turnira za odlazak na Olimpijske igre".