Savane, "Bludni sine"

"Pročitao sam bukvalno sve knjige Čarlsa Bukovskog, obožavam što piše običnim jezikom o neobičnim stvarima", kaže novi član španskog šampiona Kaha Laborala.

Još sabiramo utiske sa nedavno završenog Mundobasketa u Turskoj. Pitamo se šta bi bilo da nas grube i (ne)namerne sudijske greške u polufinalu sa domaćinom nisu lišile šanse da igramo za zlatnu medalju sa Amerikancima. Žalimo jer nismo uzeli medalju koju smo po svemu prikazanom zaslužili, nadamo se da će Dušan Ivković ostati selektor "orlova" i polako se okrećemo skorom početku ligaške sezone na evropskoj sceni i u Jadranskoj ligi.

Kada podvučemo crtu ispod svega što se dogodilo na Bosforu, svesni smo da imamo razloga za optimizam uoči EP u Litvaniji 2011. i Olimpijskih igara u Londonu 2012, takmičenja za koju je ova generacija srpskih košarkaša projektovana kao "kandidat za zlato".

Dobili bismo Amerikance   Duško Savanović i nekoliko dana posle Mundobasketa tvrdi da je Srbiji mnogo oduzeto sudijskom nepravdom u polufinalu sa Turskom:   "Baš sam posle meča pričao sa kapitenom Nenadom Krstićem i rekao sam mu da sam ubeđen da bismo pobedili Amerikance u finalu. Ubeđen sam u to i sada, uzeli bismo zlato!"

Nema sumnje da je Srbija u Turskoj 'dobila" dva igrača na koje ozbiljno može da računa u budućnosti. Mladog Marka Kešelja koji je eksplodirao posle ispodprosečne sezone u Crvenoj zvezdi, kao i iskusnog Duška Savanovića, momka vedrog duha i pozitivne sportske drskosti, koji je poslednjih godina nekako bio zaboravljen, iako su mu svojevremeno, kada se u potpunosti afirmisao u dresu FMP-a, nadenuli nadimak "Srpski Novicki", i to ne samo zbog tadašnje frizure i fizičke sličnosti sa nemačkim NBA superstarom.

Mnogi se pitaju kako je Savanović tek u 27. godini dobio prvu pravu šansu u državnom timu? Koliko i kako ju je iskoristio najbolje znaju Argentinci i Španci, tačnije njegovi direktni čuvari Luis Skola i Horhe Garbahosa preko kojih je popularni Savan ubacivao poene za velike pobede "orlova".

"Nema tu neke preterane pameti. Poziv u reprezentaciju se ne dobija zato što si dobar momak, što lepo izgledaš ili imaš dobru priču. To moraš da zaslužiš, da se dokažeš, nema protekcije, prijateljskih veza koje mogu da ti pomognu. Možda mi je najviše pomoglo to što sam prošle godine igrao u Kahasolu iz Sevilje, pa sam više bio na oku stručnom štabu. ACB liga je najbolja u Evropi i mnogo je svi prate. Drugačije je bilo dok sam bio u ruskom Uniksu, pošto sam tamo igrao utakmice u Sibiru, na Uralu i samom istoku Azije, sedam do devet vremenskih zona daleko od Beograda", priča Savanović.

"Specijalci" za Duranta Kako bismo zaustavili Kevina Duranta, najboljeg igrača SP?   "Dečko je čudo, paklen košarkaš. Ipak, mislim da bismo ga nekako sveli da razuman broj poena i sprečili ga da potpuno kontroliše meč kao što je radio protiv Turaka. Kako bismo to učinili? Izmorili bismo ga promenama čuvara, 'tukli" ga u košarkaškom i sportskom smislu. Tako dobre igrače poput Duranta moraš da sprečiš da uopšte dođu do lopte ili da ih namučiš da do nje dođu. Jer, kada uzme loptu samo Bog može da ti pomogne".

Uvek duhoviti as ističe da mu je zbog još jedne stvari prijao dolazak u Španiju.

"Ne mogu da se žalim na dane provedene u Kazanju. U to vreme sam bio član ekipe koja je imala jedan od pet najvećih budžeta u Evropi, saigrači su mi bile evropske zvezde od kojih sam mnogo naučio, ali na jednu stvar nisam uspeo da se naviknem. Verujte mi da nije lako izdržati dugu zimu u kojoj je prosečna temperatura oko minus 25. Ipak mi mnogo više prija Španija, kao i mojoj supruzi i ćerci. U Sevilji je zimi oko 15 stepeni, grad je perverzno lep i stvarno sam u Kahasolu proveo dve prelepe godine. Šta tek reći o ACB ligi? Mislim da najmanje osam španskih klubova u svakom trenutku ima sastave koji mogu po kvalitetu da se nadmeću u Evroligi, jer tamo ima dosta ekipa koje čisto popunjavaju brojno stanje po propozicijama. To su timovi koji nemaju ambicija kada igraju sa Barselonom, Realom, Unikahom, CSKA, Kahom Laboral, Panatinaikosom, Olimpijakosom... U ACB ligi je druga priča, moraš da budeš mnogo jak da bi izdržao gostovanja na Kanarskim ostrvima, Balearima, u Bilbaou, Valensiji i Sevilji. Igra se bez respekta prema imenu protivnika".

Savanović ostaje u Španiji, ali je Sevilju zamenio za Valensiju. U dresu nekadašnje Pamese debitovaće u Evroligi, mada su ga poslednjih dana grčki mediji selili u Olimpijakos, iako još nije zadužio opremu u novom klubu. Navodno, Pirejci su hteli Špancima da ponude našeg Zorana Ercega i odličnog Izraelca Jotama Halperina u zamenu za Savanovića.

"Ma, nema ništa od toga. Bila je to samo "buva" strane štampe. Igrač sam Valensije. Olimpijakosu svaka čast, ali imam angažman i već ove nedelje sam u pogonu. Moram da priznam da mi je super zvučalo kad sam to čuo, ne zbog želje da menjam klub, već zato što nije loše kada pročitaš da bi neko hteo da trampi dva tako dobra igrača za mene, bez obzira na to što nije istina. Čuo sam se sa Ercegom i zezali smo se na tu temu. Ispalo je kao da sam Lebron Džejms. Razmišljao sam da li da zakupim termin na televiziji i objavim gde želim da nastavim karijeru", šali se Savanović.

Po mnogo čemu je jedinstven i razbija gotovo sve košarkaške stereotipe - uvek nosi 'starke", ne luduje za skupim kolima već vozi staru "bubu", hobi mu je crtanje (posebno portreta saigrača i drugova), voli da čita i omiljeni pisac mu je Čarls Bukovski.

"Od njega sam pročitao bukvalno sve, a najviše mi se sviđa "Bludni sin". Volim kod Bukovskog što piše običnim i prostim jezikom o neobičnim stvarima. Inače, nisam jedini košarkaš koji voli umetnost, već mnogi te sklonosti kriju, pošto se smatra da sportista mora da bude posvećen samo treningu. Imao sam i imam saigrače koji, takođe, crtaju, neki sviraju gitaru, neki pišu.

Sve je više igrača koji pišu blogove na Internetu, nedavno sam i ja to počeo da radim za Evroligu. Čak sam se u blogu pred četvrtfinale Mundobasketa unapred izvinio Špancima što će me mrzeti barem jedan dan kada ih pobedimo", rekao je Savanović,

 
Hm... Igrač koji voli da slika i čita knjige. Ne bi nas začudilo da uskoro moskovski CSKA počne da se raspituje u Valensiji koliko je obeštećenje za 'Srpskog Novickog".

"Hahahaha... Ranije su me zezali da ću jednog dana sigurno završiti u Partizanu, tačnije da će me trener Duško Vujošević dovesti čisto da bismo pričali o slikarstvu i knjigama. Sada je otišao u Rusiju, tako da od Partizana nema ništa. Dosta više o mojim "novim klubovima". Nisam se ni skrasio u Valensiji, a već me selite", smeje se Savanović. 

Najlepši rođendan   Duško Savanović je svoj 27. rođendan proslavio 5. septembra, usred Mundobasketa u Turskoj, dan posle tesne pobede nad Hrvatskom u osmini finala.   "Najlepša rođendanska proslava u životu. Imao sam tortu, došli su mi supruga i ćerka, bio sam sa drugovima, ne može čovek nešto više da poželi. Prethodnih godina su me rođendani uvek kačili dok sam bio na pripremama i turnirima. Sada sam dobio i najbolji poklon - dao mi ga je Aleksandar Rašić u poslednjoj sekundi meča sa Hrvatskom", rekao je Savanović.