Sklekovi kao nagrada
U KK Raciofarm iz Ulma veoma su se iznenadili kada im je Igor Miličić, uspešan košarkaš, a sada trener u Poljskoj, predložio da pošalje trojicu sinova da uče školu i treniraju u ovom bundesligašu. Posle kratke "provere" uverili su se da su dobili trojicu dečaka koji mnogo znaju o "kraljici igara" i - ispred su svoje generacije! Od tada Igor (18), Zoran (12) i Teo (10) stanuju, školuju se i treniraju košarku u Ulmu u koji se iz poljskog Sopota preselila i njihova majka Barbara. Dečaci igraju za ekipe podmlatka KK Raciofarm Ulm i veoma su uspešni.
Najmlađi Teo igra za ekipe U12 i U14, iako ima 10 godina, ali i pored toga postiže prosečno 17 koševa po meču. Teo priznaje da mu je teško da igra protiv nekoliko godina starijih dečaka, ali po učinku to se ne bi reklo. Njegov odgovor na sve je - trudimo se!
Nešto stariji Zoran je u sastavu U12 i U13 i u ovoj sezoni njegov učinak je prosečno 20 koševa i sedam asistencija, a ekipe u kojima igra imaju sve pobede u ovom delu prvenstva. Ostaće zabeleženo da je Zoran na debiju protiv vršnjaka Bajerna postigao 30 koševa, o čemu se dugo pričalo. Tada su ljudi iz kluba u Ulmu shvatili kakav im je talenat stigao iz Poljske. Zoran kaže da o toj utakmici često razmišlja i da ni danas ne može da veruje da je postigao 30 koševa protiv vršnjaka iz jakog konkurenta u ligi.
Majka uz sinove
Najstariji od braće je Igor, koji nosi očevo ime, igra za ekipu U19, a neretko za rivale ima i tri godine starije košarkaše. Pa ipak, u toj po godinama neravnopravnoj borbi postiže prosečno 13 koševa. U njegovoj kategoriji se trenira skoro svakodnevno (osim ponedeljka), dok se mečevi igraju vikendom. Treninzi traju po tri sata, ali ni njemu ni njegovoj braći to ne pada teško, jer vole košarku. Tu ljubav im je preneo otac Igor, koji je prve košarkaške korake napravio na sportskim terenima kod Srednjoškolskog centra "Fric Pavlik" u tadašnjem Bosanskom Brodu. Uz trenerski angažman u poljskom šampionu Anvil angažovan je zajedno sa suprugom Barbarom na podizanju i sportskom razvoju trojice sinova, koji uglas kažu da im je otac uzor i da bi želeli da budu uspešni kao on.
A Igor i Barbara Miličić su u celosti posvećeni pravilnom sportskom stasavanju svojih sinova, pa Barbara živi u stanu u Ulmu da bi bila "servis" dečacima oko školskih, ali i sportskih obaveza. Njihov kalendar ispunjen je celodnevnim obavezama. Pored toga, u slobodno vreme kod kuće rade vežbe koje im je otac "zacrtao" - svaki dan rade po 100 sklekova, a ukoliko pretekne malo vremena opet su na košarkaškom terenu pored zgrade gde stanuju. S obzirom na to da su veoma talentovani i napredni, najčešće su dovoljni sami sebi, jer igraju "jedan na jedan".
Brojni trofeji
Da bi dečaci koji su zavoleli košarku živeći u Poljskoj dalje napredovali, njihov otac se opredelio da ih pošalje u Ulm i za sada su zadovoljni i oni i njihovi roditelji, ali i ljudi u klubu. Košarkaški uspesi Igora Miličića u Poljskoj kao igrača, ali i kao trenera, najbolji su primer bili njegovim sinovima koji su još kao mali zavoleli košarkašku loptu i igru ispod koševa. Kao igrač njihov otac je bio prepoznatljiv kao dobar plejmejker koga su krasili inteligencija, odličan pregled i izuzetne reakcije. U AZS Košalik uspešno je igrao šest godina i osvojio nacionalni kup, sa Prokonom je igrao u Evroligi, sa Anvilom je osvojio dve šampionske titule i jednom bio u finalu. Za ono što je kao igrač pokazao u poljskoj košarci proglašen je najboljim asistentom, ali i trenerom Prve lige. Tako je 2015. bio i kandidat za selektora reprezentacije U20 u Poljskoj.
Trenutno Anvil predstavlja najuspešniju ekipu u poljskoj košarci, a njihov trener Igor Miličić je izuzetno cenjen u klubu i košarci, ali i u Sopotu gde živi. Jedan je od najpopularnijih stanovnika ovog lepog grada u kome žive bogati i uspešni ljudi. Treba pomenuti da je punu podršku u izgradnji uspešne igračke, a kasnije i trenerske karijere, Igor imao u roditeljima Đorđu i Zdenki, koji žive u Danskoj, gde su stigli kao ratne izbeglice iz Broda, odakle često odlaze na utakmice Igorove ekipe, ali i da budu sa unucima u Ulmu.
Od Broda do Sopota
Igor Miličić (42) je u tadašnjem Bosanskom Brodu zavoleo sport, košarku posebno. Njegov trud i posvećenost sportu, ali i neskriveni talenat brzo su prepoznali ljudi od struke. Aco Nišić, tada trener u KK Oriolik iz Slavonskog Broda pozvao je Igora da trenira i on je vrlo brzo napredovao, tako da su za njega bili zainteresovani velikani poput splitske Jugoplastike, Cibone i Crvene zvezde.
Opredelio se za Splićane, koji su tada bili jedna od najboljih evropskih košarkaških ekipa, a stigao je i do reprezentativnog dresa mlađih kategorija Hrvatske. Rat na prostoru bivše Jugoslavije kada je Igor imao samo 15 godina i kasnija povreda kolena i operacija u Americi, odveli su ga drugim putem u svet klupske košarke u Evropi. Bio u Grčkoj, Turskoj, Belgiji, Rusiji i Poljskoj, gde je okončao igračku i počeo trenersku karijeru, a trenutno je u Sopotu.
Stalno protiv starijih
Moglo bi se zaključiti da je život ovih dečaka previše dinamičan, pa možda i zamoran, ali oni o košarci rado pričaju.
- Braća i ja rado idemo na treninge, kod kuće svakodnevno radimo sklekove, a otac je sa nama stalno u kontaktu. Za vreme letnjeg raspusta mi u stvari radimo najviše, jer na moru sa ocem svakodnevno imamo program vežbi snage i igramo košarku. Kod naših trenera u Ulmu važi pravilo da ako si dobar moraš igrati protiv starijih od sebe, pa makar to bilo i tri-četiri godine - ističe najstariji od braće Igor Miličić.
Ispred generacije
Trener KK Raciofarm za U14 i U16 Igor Perović prati Zorana i Tea Miličića. Veoma je zadovoljan onim što dečaci pokazuju:
- Sva trojica su iznad svoje generacije i uz to su lepo vaspitana deca. Za Tea mogu da kažem da je motorički neverovatan, da ima radne navike i radnu etiku. Zoran je tehnički veoma dobar. Siguran sam da će oni naći put i svoje mesto pod suncem i pred njima je uspešna košarkaška karijera. Svestan sam da su roditelji uložili mnogo i da nije bilo jednostavno napustiti Poljsku i doći u Ulm.
