Zlatni plej se latio pera
U srpskoj književnosti važi nepisano pravilo da je ime Branko garant kvaliteta, upamtile su ga i zavolele mnoge generacije. Može se čak naći i u Desankinoj rodnoj Brankovini. Za razliku od oba Radičevića, Ćopića i Miljkovića, glavni junak ove priče nije potpuno posvetio svoj život pisanju, štaviše, došao je iz potpuno druge sfere.
Branko Jereminov je osvojio četiri zlatne medalje u sastavu košarkaške reprezentacije tadašnje Srbije i Crne Gore. Nije ni zagazio u dvadesete, a već je oko vrata imao četiri zlatne medalje, dok je svlačionicu delio sa Nikolom Pekovićem, Novicom Veličkovićem, Milenkom Tepićem, Tadijom Dragićevićem, Ivanom Paunićem... sve pod budnim okom trenera Miroslava - Mute Nikolića. Posle 12 godina od poslednjeg zlatnog momenta i četiri zemlje (Katar, Mađarska, Rumunija, Portugal) u kojima je igrao i igra napisao je knjigu "Kraj prvog poluvremena", gde opisuje probleme sportista koji su na zalasku karijere.
- Još nisam siguran koji je tačno razlog zbog kojeg sam počeo da pišem. Profesionalno igram košarku 13 godina i verovatno mi je bilo potrebno da jedan ustaljeni način života razdrmam, unesem nešto novo i drugačije. Pritom, sportisti u inostranstvu imaju dosta slobodnog vremena, posebno ukoliko ne igraju na vrhunskom nivou. Pisanje knjige sam počeo još pre tri godine, dok sam bio u mađarskom Segedinu. Napravio sam pauzu skoro dve godine. Mislio sam i da odustanem. Međutim, nešto mi nije dalo da je ostavim nedovršenu, tako da sam, kao iz polukontre, finiširao ove godine.
Kreativan kao plejmejker na terenu, rođen iste godine kad i nosioci igre reprezentacije proteklih godina Miloš Teodosić i Stefan Marković, tako i na papiru, potrudio se da privatne trenutke, uspone i padove smesti u treće lice, mada su i njega pratila slična dešavanja tokom karijere.
- Knjiga govori o životu mladog sportiste, košarkaša, koji je pratio svoj san i vrlo rano napustio svoj dom i grad ne bi li uspeo. Priča se dešava na poluvremenu jedne utakmice gde on, posle desetek godina profesionalnog igranja, više ne pronalazi motiva da nastavi. Kroz celu knjigu, ipak, dominira ljubavna romansa košarkaša i divne čirlidersice koja posle devet godina rezultira raskidom. Smrt oca, na kraju, vraća ga u detinjstvo, u rodni grad, gde pokušava da smogne snage za drugo poluvreme.
Vrhunski sport nosi sa sobom vrednosti borbe, odricanja, život na točkovima, rano odvajanje od porodice, samim tim se odmalena prolazi kroz stres, veliki rast i opadanje samopouzdanja. Jereminov dolazi iz građanske porodice sa obrazovanjem na prvom mestu. Uspešno je završio fakultet, pokazavši da je moguće izdvojiti vremena i za karijeru i za studije, međutim, mnogi profesionalni sportisti, naročito u popularnijim disciplinama kod nas, posle završene karijere ubiraju plodove "nebranog grožđa".
Ostaju u košarci kroz trenerski rad, bave se privatnim biznisima, poljoprivredom, a tek su osnovali porodice. Potpuno normalna pojava je i da se usled nestabilnog finansijskog stanja, slabih plata sa smene ulazi u dres, iz čizama u džordanke, takvo je realno stanje krilatice srpskog sporta.
- Košarkaši, uopšte sportisti, često su pod ogromnim pritiskom. Žive od vikenda do vikenda. Sreća im umnogome zavisi od utakmice subotom uveče. Ceo život im je u ta dva sata i svi ljudi oko njih trpe zbog toga. Ukoliko se pobedi i košarkaš odigra dobro, život je lep. U suprotnom ništa nije kako treba. Te krajnosti su teške i često nepodnošljive. Zato je važno da svaki sportista pronađe način da sebe smiri, da proširi svoj svet, da trenira maksimalno i krvnički, ali i da nauči kako da ga ispune i neke druge stvari, koje on izabere.
Sport je u svojoj suštini metafora životnog puta, naročito kolektivni. Sarađivanje sa različitim karakterima, temperamentima, rad na sebi, usavršavanje, izvlačenje iz bezizlaznih situacija, sreća u poslednjoj sekundi, bolni porazi koji te preispitaju i nauče da ne ponavljaš greške. Sve je to 31-godišnji Kovinac prošao i spreman ulazi u drugo poluvreme života.
- Kraj sportske karijere veoma je bolan i težak za svakog sportistu. Jer, tek tada, na neki način, za tog čoveka život počinje. Život na koji on uglavnom nije spreman, koji je za njega nov. Međutim, život je zbog toga lep, jer uvek nosi nešto novo i nešto što vas tera da se borite. Bez potrebe za borbom, život bi bio dosadan.
Dočekao svojih pet minuta
Poslednji napad, plejmejkerski duel Branka i Italijana Aleksandra Pjace. Naš momak mu krade loptu nasred terena, osiguravši pobedu 89:82 i prolazak u finale EP U21. Ostala je u pesku sećanja urezana rečenica TV komentatora Slobodana Šarenca:
- Krade loptu Branko Jereminov, dočekao je i ovaj momak svojih pet minuta!
Ko god bude pročitao njegovu knjigu "Kraj prvog poluvremena" sigurno će mu pažnja biti ukradena kao Pjaci lopta tog dana.
Lična karta
Datum rođenja: 1. 2. 1987. - Kovin
Klubovi: KK Kovin, Hemofarm Vršac, Zdravlje Leskovac, Metalac Valjevo, Borac Čačak, Tamiš Pančevo, Radnički Kragujevac, Segedin Mađarska, Al Ahli Katar, Timba Rumunija, Imortal Portugal.
Reprezentacija: 4 zlatne medalje (EP U16 - Madrid 2003; EP U18 - Beograd 2005; EP U20 - Turska 2006, Italija i Slovenija 2007.
Košarka u senci fudbala
Može li idealnija priprema za drugo poluvreme od Portugala? Branko trenutno igra u ovoj bogatoj i interesantnoj zemlji:
- Život u Portugalu je lep, ljudi vole da uživaju, druže se, dosta su slični nama, osim što se oni ne nerviraju previše. Kod njih je sve opušteno i lagano. Moja Albufeira se nalazi u Algarve regiji na samom jugu zemlje i leži na najlepšim plažama u Portugalu. Dolazi veliki broj turista iz celog sveta, uglavnom Englezi. Često mi se čini da na ulicama čujem samo engleski jezik. Dobra hrana, lepo vino, široke peščane plaže i bezbroj morskih uvalica čine ovo mesto savršenim za odmor.
Ipak, Portugal je zemlja fudbala. Košarka nije na toliko zavidnom nivou:
- Fudbal je neprikosnoven sport u Portugalu. Benfika i Porto su najveći klubovi, svi moji saigrači -Portugalci redovno prate njihove mečeve. Košarka je na neuporedivno slabijem nivou, pre svega finansijski. Plate košarkaša, osim u Portu i Benfiki, uz Oliverense, su ispod nekog proseka za lige sličnog kvaliteta u Evropi. Međutim, privlačnost lepog života obezbeđuje portugalskim timovima kvalitetne strance. Ameri predstavljaju ogromnu većinu, poseduju visok kvalitet... Porto i Benfika su u svojim redovima znali da imaju i bivše NBA košarkaše. Srpskih igrača ima samo nekoliko, ali svi imaju značajne uloge u svojim timovima.
