Simonović: Kada ne igraju najbolji, ne vidim poentu
Marko Simonović o minulom letu, sezoni u Zenitu, odnosu prema državnom dresu, kvalifikacijama i FIBA prozorima.
- Posle prozora sa reprezentacijom 2. jula, imali smo pauzu od punih mesec dana. Iskoristio sam to da konačno otputujem na duži odmor sa porodicom i provedem više vreme sa najbližima. Nakon toga sam počeo polako sa treninzima i evo već desetak dana sam na pripremama sa Zenitom - rekao je naš as.
Iza Simonovića je prva sezona u Rusiji, posle dve fantastične godine na Malom Kalemegdanu. Kako sam kaže, bila je dobra, iako uvek može bolje.
- Od mene su se tražile neke druge stvari, na terenu i van njega. To sam radio maksimalno, a produžetak ugovora jasno govori da su u klubu zadovoljni kako sam to odradio. Imam super saradnju sa svima i stvarno sam zadovoljan kako sve funkcioniše.
Izleti iz Sankt Peterburga i klupskog života, bili su ti, sada već famozni, FIBA prozori koji su napravili totalnu zbrku u svetu košarke.
Kada govori o Srbiji za Simonovića ne postoji obaveza, već samo čast i ponos. Ali ni takav pristup mu ne pomaže da sagleda puno dobrih stvari u načinu na koji su organizovane kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Kini.
- Sa prozorima je došlo do pada kvaliteta. Gotovo da nema reprezentacije u kojoj igraju svi najbolji. A, ako ne igraju najbolji, ne vidim šta je poenta svega toga. Sve to može da dovede i do apsurda, da neka reprezentacija sa velikim imenom i kvalitetom ostane bez plasmana na Svetsko prvenstvo. A pri tome da ima mnogo igrača u NBA ili najjačim evropskim klubovima. Oni ne mogu da se odazovu i to je veliki problem. Imamo sada primer Hrvatske koja loše stoji ili evropskog prvaka Slovenije koja je baš u teškoj poziciji. Naša sreća u svemu tome je da imamo veliku bazu igrača, pa uspevamo to da kompenzujemo. Ali to nije poenta. Već da reprezentacije budu ono najbolje što zemlje imaju. Da ne pričamo sada koliko naši klubovi ispaštaju. Taman uhvatimo neki ritam i dođe neka pauza. To mora da se rešava.
S obzirom da je njegov Zenit prošle sezone igrao Evrokup, Simonović je bio jedan od retkih koji je mogao da se odaziva pozivima Aleksandra Đorđevića.
- Dok selektor smatra da sam potreban ekipi i dok mislim da mogu, ja sam tu, na raspolaganju Srbiji. Kada iz nekog razloga ne budem više mogao, odmah ću se povući i to je to. Nema tu neke preterane filozofije.
Sve ono što je Simonović dao Srbiji, počev od univerzitetskog zlata i srebra, preko svetskog i olimpijskog srebra, pa do načina na koji ispunjava svoje obaveze, ogleda se u kapitenskoj traci koju je dobio tokom kvalifikacija.
- Biti kapiten takvoj košarkaškoj gromadi kao što je Srbija i tim fantastičnim momcima je ogromna čast i obaveza. To sam tako doživljavao i kada sam nosio traku univerzitetske selekcije. Kapiten mora da bude primer, da podmetne leđa kada se desi nešto loše, da bude neka vrsta spone između struke i igrača, pa i da se skloni kada je sve dobro. Trudim se da sve to radim i to najbolje što umem. Verovatno to može bolje, ali dajem sve od sebe. Sale mi je ukazao veliku čast. Ponosan sam i zahvalan na tome.
Srbija je prvu fazu kvalifikacija završila sa skorom 4-2 i trenutno se nalazi na trećem mestu u grupi, iza Nemačke i Grčke. Drugi krug i šest novih mečeva počinju 13. septembra najpre gostovanjem Grčkoj, a onda tri dana kasnije u Beograd stiže Estonija.
- Tri ekipe iz grupe idu dalje i imamo dobre šanse. Međutim, ne samo da ne smemo da se opuštamo, već moramo da budemo izuzetno oprezni. Po svemu sudeći, mi ćemo ući u borbu sa Izraelom koji nije nimalo naivan. Na kraju krajeva, videli smo i da su sa mladom reprezentacijom osvojili evropsko zlato. Dosta rade, dosta ulažu i ništa nije slučajno. Pogotovo što sa njima igramo u novembru i februaru i ko zna ko će tada moći da se odazove - rekao je Marko Simonović.
