Na krilima mladih "orlova"

Milenka Tepića do jesenas i prvih mečeva srpskih košarkaša u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kini 2019. protiv Austrije i Gruzije pola decenije nije bilo u nacionalnom timu, iako je bio prvak Evrope s Panatinaikosom i osvajač devet trofeja s Partizanom.

M. Todorović

Uskoro ponovo u Srbiji: Tepić na meču protiv Austrije

Splet okolnosti i promena sistema takmičenja uslovili su selektora Aleksandra Đorđevića da Tepića posle te višegodišnje pauze vrati u reprezentaciju. I sada je na spisku za nove kvalifikacione susrete, prvi protiv Nemačke i potom revanš sa Austrijom. Mnogi su skloni da zaključe da Tepić nikad do kraja nije iskazao ogroman potencijal, a on se ne žali na ono što mu je kraljica igara podarila.

Rođen je i odrastao u Novom Sadu, vojvođanska crta uvek ga je pratila, a oni koji ga poznaju dobro znaju koliko je Milenko uvek bio poseban. Za njega je i sada kada je član italijanskog Brindizija košarka uvek bila vic, a imao je sreću da godinama sarađuje i dominira sa neponovljivim umetnikom sa loptom Milošem Teodosićem. Od 2003. do 2007. njihova generacija bila je kadetski, juniorski i dva puta omladinski prvak Evrope i u tom periodu samo jednom je poražena - od Slovenija 80:78 na startu EP do 20 godina 2007.

- Nisam razmišljao o tome da li ću se jednog dana vratiti u nacionalni tim. Vreme brzo prolazi i mnogo se stvari dogodilo u međuvremenu. Imamo mnogo mladih koji su nosioci u svojim klubovima, ali dok god igrate košarku i imate želju time da se bavite, vrhunac mora da bude ambicija da obučete nacionalni dres. Sticajem okolnosti dobio sam poziv i drago mi je što sam opet tu. Trudiću se da pomognem mlađima kako bismo obezbedili plasman na Mundobasket 2019. - naglasio je Tepić u razgovoru sa Sportklub, a ponovio i za "Vesti".

Sukob na relaciji FIBA - Evroliga podelio je Evropu i oskrnavio kvalifikacije za plasman na Svetsko prvenstvo u Kini 2019. Svi timovi bili su promorani da "krpe" svoje redove.

- Sve je novo, a na nama je da se naviknemo. Ovakav sistem takmičenja je prvi put uveden, sve ekipe osim domaćina moraju da igraju kvalifikacije. Ekipa je nova, ali u odnosu na ostale reprezentacije naša prednost jeste što u timu imamo momke koji su prethodnih godina osvajali medalje na najvećim takmičenjima. Nije na nama da kukamo, sistem je takav kakav jeste, već da probamo da izvučemo maksimum.

Uvek lepo sa svojima

Nekadašnji igrač Vojvodine, Partizana, Panatinaikosa, Sevilje, Lijetuvos Ritasa, PAOK i Orlandine priznaje da mu je lepo da dođe u Srbiju usred sezone i bude sa svojim ljudima.

- Prija mi, pogotovo što ove sezone sa klubom igram jednu utakmicu nedeljno i nisam pod tolikim opterećenjem kao prethodnih godina. Radujem se svakom dolasku u svoju zemlju i igranju za nacionalni tim. U ekipi je i dalje nekolicina momaka koji su mi i ranije bili saigrači, a povrh svega su mi prijatelji i uvek je super provoditi vreme sa njima. Video sam da mlađi imaju osećaj pripadnosti i stvarno su se dobro ponašali. Zato nestrpljivo čekam novo beogradsko okupljanje u ponedeljak. Nove generacije donose svoje karakteristike i osobine. Mi smo košarkaška nacija i uvek se pojavljuju igrači koji žele da budu deo reprezentacije, a igranje za reprezentaciju je uvek bila stvar prestiža.

Činjenica je i da za većinu igrača, ne samo u srpskoj, već i u ostalim selekcijama koje se budu plasirale na Mondobasket neće biti mesta na konačnim spiskovima. U takvim okolnostima nije nimalo lako igrati.

- Nezgodna je situacija i za selektora i za igrače. Čudan je sistem i krivo mi je što se nije našao najpošteniji model i da kao u fudbalu svi klubovi imaju obavezu da puste svoje reprezentativce. Bilo bi mi drago da odigram još neki veliki turnir s reprezentacijom, ali ako se to ne desi, neće biti tragedija. Mnogo godina bio sam tu, sve sam to prošao, osvajao medalje... Razumem situaciju i s obzirom na talenat i mladost košarkaša i rezultate koje su postizali poslednjih godina, normalno je da reprezentacija igra u sastavu od kojeg se očekuje najviše. Svi smo tu za Srbiju, poziv selektora je čast i svih ovih godina ništa se nije promenilo u mom razmišljanju.

M. Todorović

Podrška: Tepić u društvu nekadašnjeg saigrača Miloša Vujanića

Kiks u Litvaniji

Mnogo lepih trenutaka doživeo je u dresu sa državnim grbom, ali za razliku od brojnih saigrača koji ne mogu da prežale krađu iz polufinalnog duela Svetskog prvenstva protiv Turske 2010. u Istanbulu, Tepić potencira fijasko godinu dana kasnije:

- Meni je više žao 2011. godina i neuspeh na EP u Litvaniji. Završili smo na osmom mestu i izgubili šanse da se plasiramo na Olimpijske igre 2012. u Londonu. I danas žalim za tim. Bila bi to kruna uspeha naše generacije. Nažalost, nesrećne okolnosti i povrede učinile su svoje. U četvrtfinalu smo izgubili od Rusa, potom smo sa Grcima igrali za mesto na pretkvalifikacionom turniru, ali nije nam bilo suđeno. Meni je iskreno to najžalije!

Tepić se prisetio i čuvene linije i koša Kerema Tundžerija u istanbulskoj dvorani "Sinan Erdem":

- Mnogo ljudi i danas me na ulici zaustavi i pita za taj polufinalni duel sa Turskom. Nepravde se pamte. Bili smo bolji i trebalo je da pobedimo. Neke druge stvari se, međutim, nisu poklopile. Malo nepravde, malo nesreće... Igrali smo mnogo dobro na tom šampionatu. Dobili smo Hrvatsku u osmini finala, a potom izbacili moćnu Španiju. Delovali smo kao tim, a rekao bih da smo kontinuitet izgubili godinu dana kasnije na EP u Sloveniji 2011. Najveći minus moje generacije je propuštena prilika da se plasiramo na Olimpijske igre!