Denver ne brani Jokiću da igra za Srbiju! Šta je onda problem? Pa, Miško...
Denver ne brani Nikoli Jokiću da igra za reprezentaciju Srbije na Evropskom prvenstvu, optimistično je saopštenje Košarkaškog saveza Srbije koje je trebalo da umiri srpsku javnost, osetljivu za sport koji je decenijama ponos nacije. Iz ove rečenice bi laici mogli da zaključe da će novi heroj hiljada klinaca, mladi Somborac koji je zaludeo Amere, novi NBA superstar, ovog leta sigurno da se stavi pod komandu Aleksandra Đorđevića, ali...
Da li će tako da bude? Crv sumnje mi ne da mira. Zašto? Zato što se pita svemoćni vođa navijača Mega Leksa. Zato što je Miško Ražnatović "bog i batina" u srpskoj košarci, i koji je, eto, odlučio da bi Jokić trebalo da individualno da radi tokom leta, da preskoči reprezentaciju.
Pročitajte još:
* KSS: Denver ne brani Jokiću da igra za Srbiju!
* Šta o celoj priči oko Jokića ima da kaže Miško Ražnatović?
* Jokić: Ne znam da li će me Denver pustiti da igram za Srbiju!
Nije sporno da je "alfa i omega" kluba iz Sremske Mitrovice, koji se, gle ironije, predstavlja kao vođa navijača Mega Leksa, uz Dejana Milojevića, najzaslužniji za meteorski uspon Nikole Jokića. Čovek je profesionalac, biznismen, vodi računa o karijeri Jokića, ne želi da rizikuje povredu (mada je pitanje zašto je rizik od povrede veći u reprezentaciji nego u NBA?), zna da će Jokić za koju godinu da potpiše astronomski ugovor od 100 miliona dolara, a dobar deo kolača pokupiće i on, pa zašto onda da se centar Nagetsa mlati sa reprezentacijom, tu nema novca, igra se za slavu, a od slave se ne živi.
I tu dolazimo do modernog sporta. Sportisti su danas milioneri, pogotovo oni vrhunski, ali su robovi! Robovi menadžera, ljudi koji u njihovo ime odlučuju. Nije slučajno što je vest da će srpski as možda da propusti EP prvi kao probni balon lansirao Miško Ražnatović. I to na Tviteru. Poznat je slučaj Bobana Marjanovića i njegovog izostanka prošle sezone. Zna se čija je bila poslednja. Zna se i da je vođa navijača Mega Leksa mnogo puta upućivao otrovne strelice na račun selektora Aleksandra Đorđevića, jer se nije slagao sa nekim odlukama kormilara "orlova". Očigledno je udario "u zid". Nije Sale Nacionale ikebana, pa da mu drugi, pa čak i svemoćni Ražnatović, sastavljaju reprezentaciju.
Jokiću, odluka je na tebi! U nemuštoj izjavi, dan posle Miškovog "probnog balona" bio je neodređen, diplomata. Vremena za odmor ima na pretek, završio je sezonu sredinom aprila. Neka se ugleda na kapitena Teodosića, koji nikada nije preskakao leto da bi se odmarao i "individualno radio", nego se ponosno uvek odazivao pozivu koji ne znači novac već čast i diku. Jokić je skoro preko noći postao idol Srba, skoro da je skinuo sa "trona" godinama nedodirljvog ponosa nacije, Novaka Đokovića. Posle mnogo godina, opet je NBA u modi u Srbiji, ne spava se da bi se gledali Nagetsi, prva vest kada se probudiš, uz jutarnju kafu, bila je koliko je poena postigao Jokić, da li je opet imao "tripl dabl", kakvu je sad asistenciju izveo...
A možda reči Aleksandra Đorđevića, izrečeno u intervjuu za "Nedeljnik" da budu "lajtmotiv" Jokiću kada bude odlučivao (ako on bude odlučivao), da li da igra za svoju zemlju ili ne.
- Nikada neću zaboraviti Vladimira Radmanovića, te 2002. godine, kada su osvojili zlato u Indijanapolisu. Dočekao sam ih i otišao sa njima u Skupštinu grada. I na toj terasi, Radmanović je bio bez medalje jer je napravio jedan "dišpeto" prema treneru Pešiću u nekom četvrtfinalu ili polufinalu, i bio odstranjen, a zamenio ga je 13. igrač koji je tada bio sa njima, Smiljanić, koji uopšte nije igrao, ali oko čijeg vrata stoji zlatna medalja. Radmanović je toliko plakao da sam ga zagrlio i rekao mu: "Je l' sad shvataš, sine?' A on me grli i viče: "Sad shvatam". I suza suzu stiže. Shvatiće oni..."
Jokić je mlad, tek stasao, valjda će umeti da se nosi sa izazovima. Košarka nije samo posao i novac, neka ne ponovi greške Bobana Marjanovića...
