Patikama 52 do NBA lige
"Ima malo nostalgije, ne kažem ali znam da je za mene bolje da sam ovde. U Beogradu čim siđeš iz zgrade na ćošak, čeka te društvo a ovde treba da se vozimo sat vremena da bi se videli sa prijateljima? Ipak, mnogo mi se dopada Florida, jer je uvek toplo, i uvek može da se trenira napolju za razliku od drugih, zimi hladnih delova Amerike".
Tako se poverava Balša Koprivica, skroman 15-godišnjak sa svojih 214 santimetara visine, sin nekadašnjeg prvotimca KK Partizan i člana onog šampionskog tima iz Istanbula 1992.
Balši je urođena vrednoća i radnost. Već u 6 izjutra mu počinje radni dan sa teretanom i vežbama, ne povređuje se i pokazuje urođeno ojačane nožne zglobove! Trenutno je u prva tri igrača u Americi u svom uzrastu, a pritom se nalazi na najorganizovanijem izvoru znanja, najkvalitetnije košarke na planeti.
- Želim da igram u najboljoj ligi na svetu u NBA-u, a najjednostavniji način da to postignem je da igram dobro i to baš u Americi. Ovde je totalno drugačija jer se igra brže i jače, što trenutno forsira i radi sa mnom moj trener Adrian Sosa.
Još od sedme godine počinje sa treninzima košarkaške igre. Tako je on odlučio jer su mu otac Slaviša i majka Tatjana Čavić bili protiv bavljenja bilo kakvim sportom dok ne navrši 12 godina. Prvi klub mu je bio Superfund, da bi posle dve godine vidnog napretka nastavio u Partizanu kod Đorđa Varagića. Kao skoro sva deca u Srbiji igrao je i fudbal, ali teško da bi to dalje išlo kako treba zbog narastajućih problema. Naći kopačke za njegovo stopala 51,5 nije tako jednostavno a dete se još razvija.
- Zelenu kartu za useljenje u USA smo dobili još 2009. preko Američke ambasade. Definitivno smo prelomili i odlučili se za preseljenje tek 2012. godine, kaže požrtvovana majka Tanja koja se danonoćno brine o sinu.
Manekenskog izgleda Tanja (39) radi u Galerija molu u Fortlauderdalu na prodaji nakita i skupih satova i kaže da je njen sin samo njen! Ništa nije bilo lako u početku pa ni polaganje vozačkog ispita (smeje se). Pomogla mi je "američka mama", gospođa Thuy Nguen rodom iz Vijetnama, kod koje smo stanovali i koja me četiri meseca dovozila i odvozila na posao. Odužiću joj se kad tad.
Balšinu nostalgiju za Beogradom i Srpskom hranom koju sin obožava ublažava mama. Sa tatom, rodbinom i prijateljima je u redovnoj telefonskoj vezi.
- I sa drugaricama, dodaje lepuškasti Balša i zagonetno se češka po glavi.
Balša trenutno ide u privatnu školu University School of NSU, 9. razred i odličan je učenik. Igra na Varsitdž timu još od prošle godine, a takođe igra na AAU timu "Team Florida". Prošle sezone imao je impozantnu statistiku: 27,4 poena po utakmici, 16,8 skokova i 3,3 blokade!
- Naravno da navijam za Partizan, a dogodine očekujem da ću igrati za kadetsku reprezentaciju Srbije jer sam poziv dobio i za ovu godinu ali sam zbog obaveza u školi bio sprečen. Moj cilj je da jednog dana zaigram u NBA ligi ali ostaće i koja sezona na kraju karijere za moj san Partizan, veli na kraju.
Zapamtite ovo ime: Luka Dragović!
- Normalno je da ima nostalgije, nedostaju mi neki momenti i trenuci sa porodicom i drugarima. Srbi gaje tu prisnost od malena i cene to što imaju. Nedostajaće mi srpska hrana i mamina proja, kao i dani uoči Božića, govori više za sebe Luka Dragović, momak koji je samo prvih pet godina Luka (16 godina) živeo u rodnom Kotoru da bi poslednjih 11 proveo u Novom Sadu.
Aprila ove godine "skautirala" ga je srednja škola Westminster iz Fortlauderdala na Floridi i pozvala u svoj tim i školske klupe. Čekao je svoju šansu i dočekao. Ponuda koja se ne odbija. S obzirom da se radi o prestižnoj školi Luka se nije dvoumio. Spakovao se i pozdravio sa ocem Mitrom penzionisanim zastavnikom bivše SFRJ, majkom Oliverom bankarskom službenicom koja je naprasno ostala bez posla i dve godine starijim bratom Savom. Na preporuku trenera (Ehren Wallhoff) otišao kod gospođe Mišel, kako kaže "kod divne Amerikanke" koje se svojski trudi da mu privremeno zameni majku.
- Čak me zove sine!
Nije gradio karijeru u Srbiji iz nekoliko razloga. U Srbiji je teško bilo uskladiti školu i košarku. Mada je bio dobar đak kao i košarkaš, dok u SAD sport i škola ne idu jedno bez drugoga i edukacija im je na veoma visokom nivou. Imao je pozive iz Crvene Zvezde odnosno FMP, bio na probi, i rekli su mu da će ga pozvati na proleće da dođe i ostane sa njima na treninzima kao i da se bolje upozna sa školskim sistemom. Međutim sve se to oteglo i počelo da liči na "vrzino kolo". Bilo je poziva i od novosadskih klubova, ali je ostao u Staru jer voli klub u kome je ponikao. Ekipa u kojoj sad igra prepuna je potencijalno kvalitetnih igrača koji već imaju ponude za najbolje koledže u Americi (Jejl, Harvard, UF, FAU...)
- Interesantno je kako sam u jednoj nedelji upoznao tri NBA zvezde, Brendon Najt, Kenet Ferid i Tristan Tomson, širi ruke u oduševljenju Luka a raspon mu nije mali (213cm). Rekao bih da sam navijač Klivlend Kavalirsa, ali sviđa mi se i Detroit, generacija Bad Bodžsa je legendarna, neodlučan je Luka. Što se tiče košarke stil igre je sličan kao u Srbiji, ali je ovde košarka mnogo brža. Razlika je u tome što se deca u Srbiji takmiče sa svojim vršnjacima, dok ovde igraju između sebe srednoškolci od 1. do 4. godine! Možete zamisliti koja je razlika kad dečko iz prve igra protiv ogromnog crnca iz četvrte godine. Dakle ovde počinje da se igra na snagu i sve od toga zavisi, dok nas u Evropi uče elementarnim tehničkim pokretima. Liga počinje u novembru, trenutno igramo 'jesenju ligu' na poziciji krilnog centra (4) tako da sam u poslednjoj utakmici zabeležio 14 poena, 10 skokova i jednu blokadu. Voleo bih jednog dana da se bavim kompjuterima, da budem grafički dizajner npr. jer kažu da sam kreativan - odgovara Luka Dragović na provkativno pitanje: šta ćeš biti kad porasteš?
A na potpitanje: Šta ti je san? širi osmeh (a i ruke ponovo) i veli: "Puna Arena ili Pionir 'grobara', crno-beli dres, bar jedan minut, reprezentacija Srbije i Evropska liga koju obožavam, ako bude šanse ne bih se dvoumio i NBA", kaže na kraju Luka.
