Dijaspora navija za medalju
Drugi dan Evrobasketa u Berlinu - novi razlog za radost srpskih navijača i povod da se o njima govori kao o fenomenu. Iako su ih ovoga puta po broju i gruvajućim rekvizitima - bubnjevima čuvenih "albatrosa" nadjačali nemački fanovi, naša himna se glasnije čula, a navijalo se svom snagom i - iz srca. Nije slučajno što je i naš selektor Saša Đorđević bio oduševljen podrškom navijača od prvog dana rekavši: "Za to se igra. Dajemo maksimum zbog njih i neizmerno smo zahvalni!"
Kolika je navijačka strast i odanost, pokazuje ne samo to što su mnogi prešli hiljade kilometara i došli sa svih krajeva Evrope i, naravno, Srbije i Republike Srpske, nego što nisu gledali koliko to košta. Budući da su Nemci razgrabili karte za utakmicu, mnogi su tražili ulaznicu više od tapkaroša. Ivan i Bea su došli iz Bazela i platili za karte po 115 evra preko "I-beja", i bili presrećni da su mogli da ih nabave.
S obližnjih tribina naši dozivaju proslavljenog trenera Svetislava Pešića iz minhnenskog Bajerna da se slika zajedno sa njima. Na pitanje odakle dolaze, rekli su "sa svih strana - Benkovca, Prijedora, Krajine, Sombora... Vidimo se u Francuskoj!", poručuju za "Vesti".
A onda pobeda protiv Nemačke u poslednjim sekundama, što je naglo podiglo adrenalin koji se pokazao tek po izlasku iz dvorane. Mnogi naši navijači su se spontano grupisali na platou ispred Mercedesove hale i dali sebi oduška. Verovatno i previše euforično za nemačke policajce, koji su se odmah tu postrojili kao kordon i budno nadgledali da stvari ostanu pod kontrolom.
Navijači su se posle tog kratkotrajnog "divljanja", pri čemu su se neki skinuli i goli do pojasa po ledenom berlinskom danu, ipak polako utišali i mirno razišli svako na svoju stranu, a mnogi su se još istog dana vratili u Srbiju i rasuli po Evropi. Po mišljenju mnogih, naša dijaspora je bila mnogo mobilnija od matice, što zbog razdaljine, što zbog novčanika.
Nemac i Srbin zajedno navijali
Da Srbi i Nemci ne moraju da budu samo protivnici, dokaz su i Tim i Andrija koji su najbolji drugari, kako kažu, ali su ovoga puta navijali svaki za svoje i ponosno pozirali svaki sa svojom zastavom na poluvremenu. Nemac Tim je prve dve četvrtine ocenio utakmice video kao "prilično izjednačene".
- Srbija je uzela mnoge lopte pod košem i mogla je da održi ravnotežu. Veoma sam nestrpljiv da vidim šta će se desiti u drugom delu - preneo je utiske Tim.
Nemac je oduševljen Bjelicom, koji je po njemu najbolji u našoj ekipi, posebno u igri sa Špancima, i smatra da je nadmašio sve ostale. Njegove prognoze su bile da će Nemci pobediti, a Andrija ga je presekao uzvikujući "Srbija i samo Srbija!" Njihovo prijateljstvo će, međutim, izdržati i ovu tešku probu.
Mićo Kerezović doputovao je samo za vikend iz Beča da bodri naše.
- Bilo je tesno, ali što je najvažnije, pobedili smo - kaže presrećan.
Porodice Vujaković i Raljić, poreklom iz Banjaluke, došle su iz Luksemburga za vikend da gledaju prve dve utakmice, jer im je "košarka u krvi, a atmosfera neuporediva sa TV prenosima".
Sreća uz hrabre!
Predrag Šuput, koji je profesionalno igrao za Partizan i nemački Bamberg, smatra da su naši u prvoj utakmici odigrali fenomenalno.
- Zato se taj umor danas malo pokazao, pogotovo u šutu za trojku, a mislim da su se previše oslanjali upravo na to. Imali su manje od 24 sata odmora, a kako sam bio sportista, znam šta to znači. Međutim, sreća uvek prati hrabre! - ističe Šuput.
Napolju zatičemo i Apatince Simu Ajdukovića, Duška Medića, Darka Gužvicu i Predraga Šuputa.
- Odlika velikih i dobrih ekipa je da pobeđuju kad ide loše, a danas je definitivno bilo loše, jer je bilo malo pogodaka za tri poena, ali smo uspeli da pobedimo. To je odlika i Novaka Đokovića - rezimirao je Duško.
Ova apatinska četvorka je složna da je Bjelica bio najbolji i da on drži reprezentaciju, ne samo zato što je dao poslednji koš, nego i što je preuzimao odgovornost i čuvao njihovog najboljeg igrača. Njihova najveća želja je pobeda nad Italijom i Turskom, kako bi se preneo maksimalni broj bodova i izbegla jača ekipa. Kako kažu, već traže karte za Lil, jer će se finale igrati na fudbalskom stadionu i biće 30.000 ljudi, pa se nadaju da će i oni biti među njima.
Došli i naši Berlinci
Među navijačima je bilo, naravno, i mnogo naših Berlinaca. Milan Stanić, predsednik ovdašnjeg košarkaškog kluba Srbija je došao sa osmogodišnjom kćerkicom Milenom, dok su i ostali iz njegovog tima bili rasuti po tribinama, jer je svako nabavio karte kako je stigao i mogao.
- Protiv Španaca smo odigrali jako dobru utakmicu, a protiv Švaba mogu da kažem da je Teodosić bio malo van igre i da su oni taktički izuzetno odigrali i skoro nas pobedili. Nadamo se da će krenuti nabolje - kaaže Milan.
Publika je po njemu veoma značajna kao podrška, i svako ko igra kod kuće ima jednog čoveka više na terenu, što je jako važno ne samo za košarku, nego i za svaki sport. Za naredne utakmice će, međutim, biti jako teško da on i njegovi iz kluba dođu, jer svi rade i pola tri je jako nezgodno vreme.
- Šteta, šteta, jer bih jako voleo da navijamo - ističe Milan.
On dodaje da je malo gledao Francuze, koji su u jako dobroj formi i misli da će biti najveći konkurent i čekaće nas u polufinalu. Što se tiče Turaka, tu smo uvek sa srcem, jer imamo otvorene račune iz Istanbula, pa ako se na sportskoj bazi završi da ih pobedimo, biće super!
