Podgorica na nogama, pakao za Pavlovića!
Podgorica je stala, stigao je Partizan. Sa sobom doneo kišu i tmuran dan, koji su evidentno uticali na raspoloženje krcate dvorane "Morača" - u negativnom smislu. Od namrštenih faca, oštrih i teških uvreda, do pesničenja sa svih strana.
Stanje u glavnom gradu Crne Gore u nedelju uveče može se opisati samo jednom rečju - opsadno! Mere bezbednosti bile su, čini se, kao nikada do sad. Pripadnika žandarmerije bilo je na sve strane. Prilazi najvećoj hali bili su onemogućeni u krugu od stotinak metara, pa su i oni akreditovani morali u laganu šetnju kroz policijske kordone...
Šta tek reći za dešavanja u hali? Od 5.100 duša, 99.9 odsto čekalo je trijumf plavo-belih, dok su decimalu predstavljali gostujući igrači, stručni štab i po koji "grobar".
Vrelinu parketa prvi su osetili Mihajlo Andrić i Milan Mačvan, sat i "kusur" pred početak susreta. Ispraćeni su salvama zvižduka, a ni repertoar uvreda, unapred spremljen, nije izostao. Stariji i iskusniji je izvukao deblji kraj.
Došao je trenutak da puleni Duška Vujoševića istrče na parket. Da je neko u dvorani izvadio fonometar, verovatno bi mu eksplodirao u ruci. Kroz kakav pakao su prošli momci u crno-belim uniformama samo oni znaju...
Aleksandar Pavlović, rođeni “đetić” opredelio se za Srbiju još odavno. Sa tom činjenicom teško se mire svi ljubitelji igre pod obručima naših južnih suseda. Dočekan je uz povike “pi*ko prodana”, a u momentu kada je posle ubačene trojke visoko podigao tri prsta (obe ruke) navukao je veliki bes na sebe.
I na poluvremenu nije moglo bez incidenata. U pravoj uličnoj tuči, žargonski rečeno “ferci”, tukla su se dva navijača. Jedan “grobar”, jedan “varvar”. Trajalo je gotovo minut. “Teren” im je bio očišćen, a policija je reagovala tek posle minut i po. Neozbiljno, zaista.
