"Nije to Zvezda, to je Radnički..."
Selektor Srbije, Aleksandar Đorđević, pričao je za nedeljnik "Vreme" o svom boravku u Crvenoj zvezdi, mogućem dolasku na klupu Partizana...
Istoriju srpske košarke pisao je kao igrač, sada je piše kao trener i nadamo se da će je pisati i u buduće. Sa Partizanom je pokorio Evropu, a sa nacionalnim timom i Stari kontinent i ceo svet! Početak trenerskog posla u Armaniju, potom i u Benetonu nije obećavao ni slično uspešnu trenersku karijeru, kakva je bila na parketu.
Popularni "Sale nacionale" krenuo je na sve ili ništa. Prihvatio je "vruć krompi", stao na kormilo "orlova" i - uspeo! Srebro na Mundobasketu u Španiji ulilo je veliku nadu u istinske ljubitelje košarke i dozu adrenalina i nestrpljenja, uprkos tome što do početka EP ima još da se "đula"...
Sigurno je da bi sto odsto "grobara" volelo da ga vidi kao zamenika Duška Vujoševića. Šta Đorđević ima da kaže po tom pitanju?
"Čovek donosi odluke, onda kad mu one stoje na stolu. Tada može i da se opredeli, a ako nema ponude, nema ni o čemu da se govori", poručuje strateg Srbije.
Priča se da je upravo Sale nagovorio Vlade Divca da ne zaigra za Crvenu zvezdu?
"To je donekle tačno. Znali smo se iz mlađih reprezentativnih kategorija i jednom sam mu predložio da dođe u Partizan. Možda je on došao zbog našeg drugarstva i zbog načina na koji smo tada pravili tim zajedno sa Draganom Kićanovićem, koji je bio vođa i imao viziju kako da spoji nas mlađe sa iskusnim igračima. Iskoristio je moje prijateljstvo sa Divcem, Žarkom Paspaljem, Ivom Nakićem i sa Danilovićem i mi smo sa starijima uspeli da napravimo dobar tim", otkrio je on.
Sašin otac, Bratislav, bio je u Zvezdi u teškim trenucima kluba sa Malog Kalemegdana, a zašto se baš odlučio za crno-bele i da li je tačno da je na početku karijere nosio dres crveno-belih boja?
"Nikada nisam igrao u Zvezdi, već u Radničkom. U to vreme se počinjalo u školskim sekcijama i moja je škola bil pri Crvenoj zvezdi i moj prvi trener bio je Boža Maljković. Posle nekog vremena, ta škola - od moje 12. godine, bila je 'pod Radničkim'. i ja sam igrao za kadete i juniore tog kluba. A, onda više nije bilo novca za mlađe selekcije i to se raspalo: dve zime smo trenirali napolju na Krstu tako što bismo prvo čistili teren od snega i vode, nosili smo duple trenerke i prolazili su treninzi bez driblinga, jer to nije bilo moguće od bara i vode na terenu", rekao je Đorđević i nastavio:
"Kada se stvar raspala, moj tadašnji trener poveo je deo ekipe u Crvenu zvezdu, ja sam ostao u Radničkom još neko vreme razmišljajući šta da radim. Krenuo sam sa svojim trenerom u Zvezdu, bio tamo desetak dana, posle kojih mi je rekao da mogu da ostanem da treniram, ali da sa mnom ne računaju u budućnosti. U to vreme, u Zvezdi je bilo puno igrača moje konstitucije. Mi smo bili blizu prvog tima i gledano iz današnje perspektive, dobro je što su me tada tamo tako ocenili. Tada sam to ipak takođe shvatao lično, a sada vidim da je ipak neka struka bila iza takve odluke".
Partizanov dres, kao da je čekao Aleksandra Đorđevića...
"Vlada Dragutinović bio je tada u Partizanu, pozvao me je i otišao sam. Nekoliko meseci kasnije, priključen sam prvom timu", završio je Đorđević.
