Nisam uspeo samo u Sr­bi­ji

Dok su oči Ne­ma­ca bile okre­nu­te Mondijalu u Bra­zi­lu i tamošnjim fud­balskim pri­ča­ma, počasni gra­đa­nin Ber­li­na po­stao je glav­ni ju­nak Min­he­na! Tre­ba­lo je vi­de­ti i do­ži­ve­ti tre­nu­tak ka­d je pro­sla­vlje­ni srpski struč­njak Sve­ti­slav Pe­šić sa ko­šar­ka­ši­ma Ba­jer­na osvo­jio titu­lu prvaka Ne­mač­ke, i to po­sle šest de­ce­ni­ja!

  Titule se nižu: Svetislav Pešić

Po­pular­nom Ka­ri­ju če­stit­ke su sti­za­le sa svih stra­na, ali jed­na od  naji­n­te­re­sant­ni­jih do­šla je upravo iz Bra­zi­la. "Pan­ce­ri" su na put oti­šli sa ma­ji­ca­ma na ko­ji­ma je Pe­ši­ćev lik i po­ru­ka na­pred! Po osva­ja­nju ko­šar­ka­škog tro­na, iz  Ju­žne Ame­ri­ke je sti­gla fo­to­gra­fi­ja, po­sla­ta s te­le­fo­na  re­pre­zen­tativ­ca Švajn­štaj­ge­ra, a na njoj igra­či dr­že tu ma­ji­cu i česti­ta­ju ti­tu­lu. To se ponovilo i pred polufinalni duel sa Brazilom!

-Ima­li smo vr­lo te­žak plejof. Od­i­gra­li smo 75 me­če­va, vi­še ne­go i bi­lo ko­ji dru­gi ne­mač­ki tim. Re­gu­lar­ni deo se­zo­ne smo za­vr­ši­li na prvom me­stu i ima­li pred­nost do­ma­ćeg te­re­na. Kao u Ame­ri­ci, i ov­de je stvo­re­na ve­li­ka raz­li­ka iz­me­đu li­ga­škog de­la i do­i­gra­va­nja. U sva­kom  ti­mu ima košarkaša ko­ji su igra­li u Ame­ri­ci, ko­ji do­la­ze s ko­le­dža i ima­ju taj men­ta­li­tet i navi­ku da plejof pri­hva­te kao naj­va­žni­ji deo  se­zo­ne po­čeo je priču tro­fej­ni struč­njak.

Fi­nal­nu se­ri­ju ste za­vr­ši­li u Ber­li­nu. Po­be­di­li ste Al­bu sa 3:1 i do­šli do ti­tu­le. Da li ste oče­ki­va­li da će ne­ka­da­šnja ama­ter­ska ko­šar­ka­ška sek­ci­ja Ba­jer­na za sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na po­sta­ti bun­des šam­pi­on?

Iskre­no, se­zo­na ni­je ni po­če­la, a nas su već pro­gla­si­li fa­vo­ri­ti­ma. Raz­log je u ime­nu ve­li­kog klu­ba ko­ji pred­sta­vlja­mo. Či­ta­ve se­zo­ne smo se bo­ri­li sa tim. Sva­ka na­ša utak­mi­ca na stra­ni pred­sta­vlja­la je no­vi iza­zov. Iz tih raz­lo­ga, pre svih sport­skih, sre­ćan sam da smo ti­tu­lu osvo­ji­li pro­tiv Al­be, jed­nog sjajnog ti­ma čiji je trener moj mlađi kolega i zemljak Saša Obradović i ko­ji je, takođe, či­ta­ve se­zo­ne igrao na vi­so­kom ni­vou. To što smo ­dobi­li u Ber­li­nu je na­ša po­seb­na vred­nost. Pra­ve eki­pe ne po­be­đu­ju sa­mo kod ku­će, već i u go­sti­ma.

Za­što ste ovaj trijumf oka­rak­te­ri­sa­li kao najvažniji?
Sva­ki sle­de­ći tro­fej mi je naj­dra­ži. Ta­ko sam re­kao. Duel pro­tiv  Al­be bio je od­li­čan. Šu­ti­ra­li smo do­bro i po­go­di­li 12 troj­ki. Ipak, u pro­te­kloj se­zo­ni naša naj­bo­lja igra je bila u Evro­li­gi, ka­d smo  po­bedili Re­al.

U Ne­mač­koj se ži­vi za fud­bal. Ka­ko ob­ja­šnja­va­te pre­pu­ne hale to­kom fi­nal­ne se­ri­je?
"Kraljica igara" nig­de u Evro­pi ni­je na ni­vou fud­ba­la, po­go­to­vu ne u Ne­mač­koj. To što su dvorane bi­le pu­ne jeste po­sle­di­ca do­bre  or­ga­ni­za­ci­je. Vr­lo je va­žno da se zna da svi  ko­šar­ka­ški klu­bo­vi u Ne­mač­koj ži­ve od  sop­stve­nog ra­da. Da ne­ma­ju do­na­ci­je i do­ta­ci­je od gra­da i dr­ža­ve. Ni­ko ti ne po­kla­nja ni­šta. Mo­raš sve sam da stvo­riš od pro­da­je ula­zni­ca,  spon­zo­ra, pro­mo­ci­je... Sva­ki susret je na izuzetnom pro­fe­si­o­nal­nom ni­vou. Na­rav­no, lju­di do­la­ze u ha­lu i ne­ma in­ci­de­na­ta. Pre ne­ki dan, kad smo sla­vi­li, po­hva­lio sam sve na­še mom­ke iz klu­ba. Od 75  utak­mi­ca, 40 smo igra­li kod ku­će. Tre­ba­lo je sve to or­ga­ni­zo­va­ti. Ni­je  bi­lo ni­jed­nog in­ci­den­ta. Lju­di do­la­ze sa po­ro­di­ca­ma. To je bio je­dan od raz­lo­ga mog po­vrat­ka u Sr­bi­ju. Mo­ja ve­li­ka že­lja je bi­la da ta­ko bu­de i kod nas, ali je to bio moj je­di­ni po­raz ko­ji sam do­ži­veo!

Na po­čet­ku ste stva­ra­nja ve­li­kog ko­šar­ka­škog Ba­jer­na. Da li vam je uzor fud­bal­ski klub i ko­li­ko je ova ti­tu­la po­ka­za­la da ste na pra­vom pu­tu?
Pri­pa­da­mo po­ro­di­ci fud­bal­skog klu­ba u sva­kom smi­slu. Ove go­di­ne smo ima­li i mo­guć­nost da igra­mo Evro­li­gu, što je za pro­mo­ci­ju bren­da i imi­dža vr­lo va­žno. Ko­li­ko vi­dim, svi su za­do­volj­ni, ne sa­mo na­ši u klu­bu. Naš cilj je da se Ba­jern pro­mo­vi­še i kroz ko­šar­ku. Na  pro­sla­vi ti­tu­le je re­če­no da sa­da vi­še ne­ma­mo sa­mo je­dan stub na ko­me le­ži Ba­jern, već dva! To je naj­bo­lji do­kaz da smo de­fi­ni­tiv­no pri­hva­će­ni ne sa­mo zbog re­zul­ta­ta, već i in­te­re­sa u re­gi­o­nu.

Ti­tu­la oba­ve­zu­je i do­no­si novo uče­šće u Evro­li­gi. Ka­kve su vam da­lje am­bi­ci­je?
Sre­ćan sam, kao i svi u klu­bu, ne za­to što smo osvo­ji­li pr­vo me­sto, već što smo za­hva­lju­ju­ći re­zul­ta­tu iz­bo­ri­li me­sto u evropskom kre­mu, gde smo se istina našli baš u "grupi smrti". Uspeh je ve­li­ko pri­zna­nje za igra­če, klub i sve lju­de ko­ji su či­ta­ve se­zo­ne na­por­no ra­di­li.  Si­gur­no da će­mo is­ko­ri­sti­ti is­ku­stva ko­ja smo ste­kli. Tim već ima konti­nu­i­tet. Si­gur­no je i da će­mo se za sle­de­ću se­zo­nu po­ja­ča­ti na nekim po­zi­ci­ja­ma. Ali, naj­va­žni­je je da smo stvo­ri­li do­bru ba­zu, da je naš najbolji strelac, reprezentativac BiH Nihad Đedović već produžio ugovor, iako je zbog operacije šake propustio finiš sezone u Nemačkoj. Zbog toga je pod znakom pitanja je i njegovo učešće u kvalifikacijama za Evrobasket 2015. zaključio je Sve­ti­slav Pe­šić.