Danilović: Plakao sam kad su javili da povlače moj broj!
Bogat sam čovek, a tu ne mislim na novac, jer njime se ne mogu kupiti poštovanje i samopouzdanje, ističe legendarni as kome će se u nedelju pokloniti košarkaška Bolonja.
"Tvorac Kinderove istorije“.
Tako poznavaoci košarke u Evropi nazivaju Predraga Sašu Danilovića, čija će legendarna “petica” u nedelju biti zauvek povučena iz upotrebe u Bolonji. Do sada je takva čast pripala samo dvojici italijanskih košarkaša koji su, zajedno sa Sašom, stvarali istoriju jednog od najvećih klubova kontinenta s kraja 20. i početka 21. veka - Roberto Brunamonti (4) i Renato Vilalta (10).
Sad će takva čast pripasti i jednom od najboljih srpskih košarkaša svih vremena.
''Nadam se da ću videti sve prijatelje. Veliko je zadovoljstvo vratiti se u Bolonju, grad koji volim. Ponosan sam na svaki trenutak proveden sa ljudima iz kluba, oni zauzimaju ogromno mesto u mom srcu. Zbog toga sam bogat čovek. Naravno, tu ne mislim na novac, jer njime se ne mogu kupiti poštovanje i samopouzdanje. Osećam se bogatim jer sam imao priliku da upoznam divne ljude", rekao je Danilović za italijanski Ilrestodelcarlino.
Tadašnji predsednik Kindera Alfredo Kacola je otkrio da je Danilović insistirao na tri uslova da bi se preselio na Apenine, a aktuelni predsednik Partizana podsetio na vreme kad je Kinderu rekao – DA,
"Bio sam mlad, imao 22 godine i bio sam srećan. Nisam imao mnogo iskustva, nisam razumeo mnoge stvari u životu, međutim, što se Kindera tiče, imao sam sjajan osećaj".
Jedan od ljudi zbog kojih je Danilović došao u Bolonju bio je legendarni Roberto Brunamonti.
"Voleo sam ga kao igrača. Bio je svestran, neverovatan majstor. Nikada nije bio sebičan, a ja sam bio dvostruko srećan. Zato što je takav bio na terenu i van njega. Njemu dugujem zahvalnost za sve što sam postigao u to vreme".
Pošto je osvojio tri titule sa italijanskim i evropskim gigantom, Danilović je zaigrao za Majami, kasnije i za Dalas. Iako nije imao velikog uspeha u NBA, kaže da ne žali zbog vremena u SAD.
"Naprotiv! Organizacija je vrhunska, najbolja. Da sam u Ameriku stigao direktno iz Beograda, možda bih i ostao. Međutim, period u Bolonji ostavio je najveći trag na moju karijeru".
Rival sa kojim je godinama vodio košarkaški rat bio je igrač Fortituda Karlton Majers.
"Nikada ne bih bio isti da nije Majers igrao za Fortitudo. Ni Karlton ne bi bio isti da nije bilo mene. Mnogi kažu da je njegov uspon počeo prekasno, ali ne mislim tako. Na Olimpijskim igrama u Sidneju bio je izvrstan. Jedva čekam da ga vidim".
Danilović je istakao da će svečanost u nedelju biti emotivna za njega. Ne veruje da će suzdržati suze.
"Pokušao sam da se suzdržim kada su me pozvali da mi saopšte da će biti organizovana ceremonija, ali, nisam uspeo. Penzionisaće moj broj. Meni, čoveku iz druge države".
Ne isključuje Saša mogućnost da jednog dana dođe u klub kao funkcioner.
"Samo ću reći jednu stvar - ko ne bi voleo da dođe u Virtus?"
Ljubitelji evropske košarke smatraju da je Kinder iz vremena Danilovića bio jedan od najboljih svih vremena.
"Jeste, definitivno! Ali, i onaj u kojem je igrao Manu Đinobili je bio sjajan", poručio je bivši reprezentativac Jugoslavije, koji je istakao da ne žali zbog toga što nikada nije odigrao meč zajedno sa argentinskim šuterom, ali bi bilo jako interesantno da se to desilo.
"Bilo je vreme za mene da kažem 'dosta' i završim karijeru. Imao sam još godinu dana ugovora, ali smatrao sam da sam dao maksimum. Mada, bilo bi sjajno da smo Manu i ja igrali zajedno".
Danilović nije želeo da preuzme zasluge za uspon karijere Manua Đinobilija.
"Moj odlazak u penziju nije imao uticaj kako mnogi smatraju. Ako je igrač dovoljno jak, praviće razliku na parketu. Đinobili bi igrao dobro i da sam ja ostao. Pravi je šampion", zaključio je Danilović.
