Istanbulsko čudo se ne zaboravlja!

To je za mene emotivno bio izuzetan dan, trofej koji ima drugačiji sjaj od svih ostalih koje sam osvajao, istakao je stručnjak primajući čestitke od "Vesti" prilikom posete Bad Homburgu.

ČEKAJUĆI PRAVU PONUDU: Željko Obradović

 

Pre nekoliko dana, 16. aprila, obeležena je 21. godišnjica osvajanja evropskog trona, tada izuzetno mlade košarkaške ekipe Partizana (tek nešto više od upravo 21 godine). Taj koš, ta trojka Aleksandra Đorđevića protiv Huventuda tri sekunde pre kraja, ušla je u anale ne samo srpske košarke i bila nagrada crno-belima za, zbog sankcija, stalnih putovanja, domaćinstva u španskom gradiću Fuelnlabradi! "Vesti" su imale sreću da se upravo na taj dan nađu sa tvorcem "istanbulskog čuda" trenerom te sjajne, izuzetne generacije - Želimirom, Željkom, Žocom Obradovićem.

- To je za mene emotivno - izuzetan dan. Taj trofej ima drugi sjaj od svih koje sam osvajao! Ta istanbulska crno-bela svetkovina je najlepši dragulj mog trofejnog niza!
Željku Obradoviću (53), najmlađem treneru (tada je imao 32 godine) najmlađeg šampiona u istoriji evropske klupske košarke, godišnjicu uspeha "Vesti" su čestitale u Bad Homburgu, kraj Frankfurta. U društvu još jednog svedoka trijumfa na Bosforu, Žocovog velikog prijatelja Nikole Stankovića, slavni trener, jedini u istoriji koji je bio prvak sveta i kao igrač i kao trener, za naš list je ekskluzivno evocirao uspomene i govorio o košarci, daljim planovima, srpskoj reprezentaciji...

Prošla je 21 godina od te titule, tačno koliko je Partizanov tim u proseku imao godina u Istanbulu?

- Teško da će tako mlad tim moći ikada da zasedne na tron evropske klupske košarke. Iako bih voleo da to ponovi moj Partizan. Gotovo redovan je u Evroligi, iako drastično podmlađen, ove sezone im je malo nedostajalo da prođu u top 16 i igraju 14 mečeva, što bi bilo ogromno iskustvo za talentovani Vujoševićev tim. U konstalaciji budžeta kojima raspolažu pojedini evropski klubovi, teško će nekome sa tako mladom ekipom uspeti da ponovi crno-belu noć na Bosforu.

Godina je dana od kako ne vodite nijednu ekipu?

- Ta pauza je posledica mog dugog razmišljanja. Odluku nisam doneo na prečac. Posle 13 godina u Panatinaikosu, procenio sam da ne bi bilo dobro da preuzmem novi klub. Ni za mene, ni za novi klub u koji bih došao. Minulu sezonu sam odmarao i uživao u svakom trenutku mog trenutnog odsustva sa parketa.

Dugo ste bežali od svakog razgovora oko eventualnog odlaska u NBA ligu?
- Dva su razloga: jedan što je Evropa nešto što ja volim i tu mi prija. Drugi je što sam mislio da je to, ipak, neka drugačija košarka od ove naše. Na poziv Detroita sam u oktobru bio četiri izvanredne nedelje u tom klubu. Bio sam na treninzima, putovao na utakmice i puno se družio s tim ljudima iz kluba, pre svega generalnim menadžerom Džoom Dumarsom i njegovim zamenikom Džordžom Dejvidom. Video sam "iznutra" NBA i mogu reći da su oni organizaciono daleko, daleko ispred Evrope. Što se tiče struke i vođenja tima, mislim da ne bih imao nikakav problem da tamo radim.

Znači li to da će najtrofejniji trener u istoriji evropske klupske košarke uskoro ponovo preko bare?
- Nisam oko toga odlučivao. Krajem maja ili u junu, kada se završe sezona u Evropi ili NBA, odlučiću gde ću otići. Ponuda, hvala bogu, ima. Dve decenije sam radio u najvećim klubovima i odluka mora biti u skladu s mojim ne baš malim iskustvom.

Partizan, Huventud, Real Madrid, Beneton, Panatinaikos... Gde "gospodar svih klupskih prstenova" nalazi motive za novi početak?
- Igra se na rezultat, ali meni su život i košarka doneli nešto što je mnogo važnije od trofeja, a to su - prijateljstva širom sveta. A uvek mi je novi motiv kad ekipu izvedem na parket da treniram. Privilegovan sam da radim posao koji najviše volim.

Šta odlučuje kad se opredeljujete za novi tim?
- Sa sobom vodim tim od četvoro-petoro ljudi. Vrlo je važno da svi dišemo kao jedan. Volim da svoje pomoćnike odvedem na zajednički odmor i tamo ih "pripremam" za rad sa ekipom. Ako se slože sve kockice - grad, uprava, stručna ekipa i košarkaši... rezultat dolazi sam po sebi!

Posle dve decenije dominacije prvi put ste Evroligu gledali sa tribina?
- Uvek sam se zalagao za jednu zatvorenu evropsku ligu, koja će biti slična NBA. Ovogodišnja promena i top 16 faza je donela mnogo duela najkvalitetnijih ekipa i to je unapredilo košarku.

Vaš Panatinaikos je iznenadio plasmanom među osam najboljih u Evroligi?
- Uz Partizan to je zauvek moj klub. Želim im sve najbolje. Bez obzira na sve probleme koje su imali, ni ovogodišnji rezultati sigurno nisu slučajni.

Znači, ni plasman na fajnal- for u Londonu od 10. do 12. maja vas ne bi začudio?
- Nadam se da ću PAO tamo gledati, mada im neće biti lako da u majstorici ponovo dobiju Barselonu u njenoj dvorani! Propustili su u četvrtak veliku priliku da se obezbede za polufinalni okršaj na fajnal-foru sa još jednim mojim bivšim klubom, Real Madridom, ali ništa nije unapred gotovo. Dijamantidis i drugovi se sigurno neće unapred predati - zaključio je Željko Obradović.