Divljanje bez kazne
Ponovo su navijači u Srbiji napravili incident i prekinuli utakmicu, pa se po ko zna koji put pokazalo da je problem huliganizma i te kako veliki u Srbiji. Nadležni koji godinama pričaju kako će ovom problemu stati ukraj i dalje nemaju rešenje, jer iza svega, po svemu sudeći, kao u svemu u Srbiji, stoji politika, pa su brojne prijave protiv huligana godinama završavale u fijokama.
- Na košarkaškoj utakmici Partizana i Crvene zvezde u Kragujevcu nu finalu Kupa "Radivoja Koraća" navijači Partizana su uvukli na svoju tribinu navijača suprotstavljenog kluba, počeli da ga udaraju, skinuli mu dres i zapalili - kažu u Policijskoj upravi u Kragujevcu.
- U tom trenutku pristalice Crvene zvezde krenule su da brane napadnutog navijača. Žandarmerija je odmah reagovala i uspeli su da spreče incident većih razmera. Tom prilikom povređeno je četvoro žandarma - kažu u kragujevačkoj policiji.
Nakon što je situacija posle 45 minuta od prekida smirena, došlo je do novog incidenta između Duška Vujoševića, trenera Partizana i Nebojše Čovića, predsednika Crvene zvezde, pa je utakmica prekinuta.
Po ko zna koji put navijačko nasilje je poslalo ružnu sliku o Srbiji. Zbog loših zakonskih propisa, neorganizacije, a neki kažu i političke podrške, Srbija već godinama ne može da izađe nakraj sa huliganizmom.
- Ovde postoji problem da rukovodstva klubova umesto da sankcionišu izgrednike blisko sarađuju sa navijačima. Drugi problem je zakon, jer se privatna obezbeđenja slabo kontrolišu, a glavni nosilac sigurnosti na utakmicama su upravo ove privatne agencije. Zato i imamo problem sa pirotehnikom, jer ona prolazi slobodno kroz ulaz u stadion i raspoređuje se pre utakmice, a sve zbog sprege navijača, rukovodstva kluba i privatnog obezbeđenja - saznaju "Vesti" u beogradskoj policiji, koja ima najviše iskustava u borbi protiv huligana.
Poseban odnos imaju navijačke grupe u Srbiji sa političkim strankama, čiji se visoki funkcioneri obično i nalaze na rukovodećim pozicijama u klubovima.
- U prošlosti navijači su se često angažovali van stadiona na političkim mitinzima. Sve se vodilo pod nekim partriotizmom ili borbom za državu i religiju, ali to nije imalo nikakve veze ni sa državom, ni sa borbom za veru. Obično su vođe navijača za podršku dobijale novac. Ali su s druge strane imale podršku političara i zaleđinu za svoje postupke - dodaju u beogradskoj policiji.
Za skoro 10 godina od stupanja na snagu Zakona o nasilju na sportskim manifestacijama, beogradska policija je privela 8.400 navijača zbog nereda i kriminala. Od tog broja manje od pet procenata je osuđeno. Prema evidenciji beogradske policije, u glavnog gradu Srbije zabeleženo je oko 3.000 ekstremnih navijača, od čega su 65 procenata klasični huligani.
- Mnogi nas pitaju kako rešiti ovaj problem. Jedino rešenje je vaspitanje, to je glavno. Ništa drugo ne pomaže, možemo donositi kakve god zakone. Ako sada krenemo iz kuće i porodice, za 20 godina imaćemo normalnu generaciju - zaključuju sagovornici "Vesti" iz policije.
Kazne simboličneBlaga kaznena politika u Srbiji ne ispunjava svoju osnovnu funkciju, a to je da zaprećenim kaznama preventivno deluje na smanjivanje nasilja.
|
Produžena ruka političara
Problem huliganizma i nasilja na utakmicama je problem ne samo Srbije, već i regiona. Aleksandar Manasiev, novinar skopskog Dnevnika, dugo je vremena izučavao ovaj problem na prostoru Balkana.
- Ako su svuda u svetu navijači deo fudbalske kulture i tradicije, na Balkanu su oni deo političkog života. Slučajno ili ne, vruća tema u parlamentima balkanskih zemalja jeste skandiranje na tribinama. Navijači na stadionima postali su glasnogovornici ili produžena ruka političara. Možemo, slobodno, da kažemo da oni odrađuju prljav posao za političare, bez razlike da li se radi o nasilju ili prostom prenošenju poruke - objašnjava Manasiev.
On dodaje i jedan primer, kojim ilustruje kako je tanka linija između navijača i politike.
- Dokaz za to je, na primer, kandidatura jednog bivšeg vođe velike navijačke grupe u Skoplju, za gradonačelnika glavnog grada Makedonije. Analizirajući balkanske huliganske grupe, otkrio sam da je većina pod uticajem neke političke ili kriminalne grupe. Za razliku od njih, u Velikoj Britaniji, pre svega u Škotskoj, taj problem je danas, iako i dalje velik, u dobroj meri doveden u neki zakonski okvir. Sudski i policijski organi, verske zajednice i opštinska vlast, svi zajedno rade na rešavanju ovih problema. Huligani u Velikoj Britaniji mogu da izgube pravo da idu na stadione i to je za njih najveća kazna. To je zapravo dokaz da se tamo radi samo o fudbalu, a ne nekim drugim interesima, kao na Balkanu - dodaje Manasiev.
