Partizan još nije preboleo
"Navijač sam crno-belih do srži, ali ovaj posao ima dozu surovosti, promene su nekad neminovne i to moram da shvatim i krenem dalje", kaže trofejni trener Vlada Jovanović.
Malo ko je očekivao da će Vlade Jovanović morati da potraži novu sredinu kada je sa Partizanom ponizio Crvenu zvezdu u domaćem plej-ofu. Navijači su ga kovali u zvezde, ali je sudbina odlučila drugačije. Duško Vujošević je vraćen na klupu crno-belih i mladi Čačanin nije imao izbora nego da spakuje kofere. Otišao je podignutog čela, kao gospodin, i ubrzo našao, verovatno, mnogo manje stresan posao u šampionu Ukrajine Donjecku.
Posle dve uspešne sezone s crno-belima prvi put ste otišli u inostranstvo. Da li postoji strah od nepoznatog?
"Nema prevelikog straha. Spreman sam sa svojim pomoćnicima Vladanom Radonjićem i Bojanom Lazićem za sve izazove. Ne mogu da poredim intenzitet emocija rada u Partizanu i rada u Ukrajini. Srbija je moja zemlja, a Partizan moj klub koji mnogo volim. U klubu iz Humske bi svakog normalnog čoveka morao da uplaši neverovatan niz osvajanja trofeja. Kad sam dobio posao u Humskoj postojalo je uzbuđenje i razmišljanje da li ću opravdati očekivanja ljudi koji su mi pružili poverenje, ali i ogromne emocije. Posle pet godina kao Duletov asistent i dve sezone samostalnog rada ne mogu da kažem da sam iskusan, ali sam mnogo toga doživeo. Imam neophodno iskustvo, ali da li će to da bude dovoljno, ne mogu da znam", kaže Jovanović.
Kako izgleda posle 17 godina otići na trening drugog kluba. Skoro pola života vezani ste bili za crno-bele?
"Sve to stoji, ali u ovom poslu morate da budete spremni na sve. Svemu lepom dođe kraj. Koferi su uvek spakovani, jer mali broj trenera ima sreće da duži period radi u jednom klubu. Profesionalizam je surov, promena kluba je stvar koja se podrazumeva. Period posle završene sezone sam proveo sa familijom kako bih "sredio" emocije i sa novim elanom dočekao nove izazove".
Da li ste preboleli odlazak iz Humske?
"Kada bih rekao da jesam, sigurno bih slagao. Ja Partizan i ljude s kojima sam godinama sarađivao volim kao svoju porodicu. Poštujem klub i mislim da sam radom, ne pričam o rezultatima, već ozbiljnošću i posvećenošću poslu pokazao da sam navijač Partizana do srži. Posao je takav i ima dozu surovosti, jer su promene nekad neminovne. To moram da shvatim na takav način i krenem dalje".
Koji period u protekle dve sezone vam je bio najteži?
"Ne bih da izdvajam... Uživao sam, ali posao u Partizanu nosi posebnu težinu koju običan navijač ne može da vidi sa strane. Niz osvojenih titula i broj igrača koje je klub afirmisao opterećujući je faktor. Svaki trener i košarkaš, to sam igračima stalno govorio, mora da nauči da se nosi s tim. Ima mnogo sreće i radovanja, ali nekada se dogode i porazi koje, lično, teško podnosim. Kada su ambicije bile u pitanju, ljudi u klubu su bili realni, mada znam da su želje navijača uvek mnogo veće. Od predsednika Saše Danilovića, Duška Vujoševića i Dragan Todorića sam uvek imao bezrezervnu podršku i na lep način sam završio dve godine i krenuo drugim putem".
Pritisak je, kažete bio ogroman, da li ste nekada razmišljali da se povučete?
"Čovek ne može sebi da ne postavi pitanje kako dalje u trenucima kad je mnogo teško. Bilo je lepih, ali i perioda kada je pritisak bio nepodnošljiv. Normalno je da sebe ponekad preispitaš, ali nepisano trenersko pravilo je da je povlačenje potvrda tuđeg mišljenja da ne radiš kako treba. Nikad nisam kalkulisao, već sam davao celog sebe, ali znam da ponekad ni to nije bilo dovoljno. Bez obzira na moja razmišljanja nisam želeo da se povučem. Ljudi iz kluba su to ocenjivali i za dve godine smo napravili mnogo dobrih stvari, osvojili pet trofeja. Ne kažem da nije bilo i loših trenutaka, ali mislim da je dobrih bilo mnogo više".
Da li posle svega možete da kažete da ste ostali u dobrim odnosima s ljudima iz Partizana?
"U odličnim! I danas održavam vezu s Duletom Vujoševićem kao što sam održavao za vreme boravka u Partizanu. Bio sam maksimalno pošten i odnosi su ostali najnormalniji. I dalje smatram da je Partizan moja kuća", ne ostavlja dilemu Jovanović.
