U Valensiji sam hteo da pomerim granice

"Tih šest meseci su za mene jedno novo iskustvo, uvek se mnogo ulagalo u taj klub i mene je zanimalo da li je moguće da se stvori tim koji može da osvoji ACB ligu", kaže Svetislav Pešić.

Sa reprezentacijom Jugoslavije bio je prvak Evrope i sveta, sa Nemcima je pokorio Stari kontinent 1993, a koliko je trofeja osvojio sa klubovima teško je nabrojati sve. Ipak, prošla sezona u Valensiji, iako bez pehara, kod Svetislava Pešića ima posebno mesto. Proslavljeni trener svoje angažovanje u španskom klubu poredi sa dolaskom u Crvenu zvezdu. Motivi su bili isti - da sa otpisanim timom napravi nešto više. I, uspeo je...

"Tih šest meseci u Valensiji su za mene jedno novo iskustvo. Uvek se mnogo ulagalo u taj klub i mene je zanimalo da li je moguće da se sa Valensijom napravi nešto bolje, više.

Da se stvori tim koji može da osvoji ACB ligu. Zanimalo me je da li ja mogu da pomerim granice. To je na kraju krajeva bio i jedini razlog što sam 2008, kada su je svi odbili, i mlađi i iskusni treneri, došao u Zvezdu. Interesovalo me je da li postoji mogućnost da napravim nešto bolje", objašnjava srpski trener zbog čega je seo na vruću klupu "narandžastih".

Valensija se pre dolaska Pešića nalazila u vrlo teškoj situaciji. Ekipa je bila na dnu tabele u ACB ligi sa skorom 1/6, dok je i u Evroligi loše stajala - 1/4. Atmosfera u ekipi bila je ispod svakog nivoa. Srpski trener uspeo je da za kratko vreme u košarkaškom smislu "probudi" klub i čitav grad, koji je stao iza novog trenera i ekipe. Rezultati su počeli da se nižu.

Komplimenti Savanoviću Jedan od najboljih košarkaša Valensije u protekloj sezoni bio je Duško Savanović, novi krilni centar Efes Pilsena. Pešić o reprezentativcu Srbije, koga poznaje još iz dana dok je branio boje Železnika, ima samo reči hvale. "Savanović je kompletna ličnost i on u svakom smislu može da bude uzor mlađima. U smisli kako igra, kako se bori za ekipu, preuzimanja odgovornosti, profesionalnog odnosa... Duško je postao vrhunski igrač i za mene je trenirati njega bilo jedno ogromno zadovoljstvo".

"Rezultatski mi smo bili vrlo loši i od samog mog početka do kraja rada u Valensiji odigrali smo mnogo "finalnih" mečeva od kojih nam je zavisila cela sezona. Da smo samo jednu utakmicu izgubili ne bi otišli na finalni turnir Kupa kralja, ne bi se plasirali u TOP 16 Evrolige", opisuje Pešić tešku situaciju koja ga je zatekla, ali i napominje da je sve to predstavljalo ogroman izazov za njega.

"Uspeli smo u gradu da probudimo košarkašku atmosferu, dvorana je uvek bila puna. Igrali smo sa velikim požrtvovanjem, sa igračima koji daju sve od sebe. Momci su napravili fantastičnu stvar".

Ali, morao je da dođe kraj i ove serije.
"Sve nas je to previše istrošilo. Prvo su počele da nas stižu povrede. Izgubili smo reprezentativca Viktora Klavera i jednog Amerikanca i morali smo da počnemo sa improvizacijama. Sa Realom smo u Evroligi za plasman na fajnal-for igrali pet mečeva i, jednostavno, nismo imali šanse. Nismo mogli da odmarama i čekao nas je kraj".

Pešić je mimo očekivanja stigao i do završnice plej-ofa ACB lige i Kupa kralja. Izostali su trofeji, ali uspeh niko ne može da ospori. Prema rečima trofejnog stručnjaka, Valensija veliku zahvalnost duguje i svojoj publici, koja je nosila tim kroz takmičenja. Srpski trener uporedio je to sa podrškom i rezultatima koje Partizan ima u Evroligi.

Bilo je lepo u Zvezdi Upitan da li postoji žal što nije ostao trener ekipe sa Malog Kalemegdana i naredne sezone, Pešić je odgovorio: "Ja sam se i dogovorio sa ljudima koji su tada bili u klubu. Dogovor je bio da svi guramo do maja i da vidimo posle toga da li ima smisla da i dalje radimo. Kada se sve završilo, ocena je bila da je urađeno fantastično mnogo dobrih stvari, ali da za više nema argumenata, ne samo sa aspekta finansija, već i organizacije i statusa kluba. Ne mogu da kažem da mi je žao ili da sam razočaran, mada je svakako istina da je rad u Zvezdi za mene bio poprilično uživanje".

"Partizanovi rezultati su proizvod atmosfere koja je napravljena na domaćem terenu. Partizan je pobeđivao i u gostima gde nije imao svoje navijače, ali pobedama kod kuće podizao je samopouzdanje i veru da protivnika može da dobije i u gostima. Publika je najbolji deo Valensije kada se sve zabere i oduzme!"

Pešić se osvrnuo i na promene u KSS. Smatra da su na čelo "kuće košarke" došli ljudi iz sveta biznisa i košarke koji su spremni da naprave korak napred.

"Odluke da se postave novi ljudi da vode savez su dosta dobre. Prioritet je obezbediti materijalna sredstva da se odgovori svim obavezama koje naše selekcije imaju. To nije lako. Pretpostavljam da predsednik Đilas, čim se odlučio da rešave te probleme, zna na koji način će to da ih reši. Ono što je najvažnije u ovom trenutku je da se naša reprezenatcija pripremi onako kako je potrebno za Evropsko prvenstvo, kako bi već u Litvaniji nastavila sa dobrim rezultatima".

Pešić veruje da "orlovi" na EP mogu još više, ali ne vidi Srbiju kao favorita, iako "protiv svakog od favorita imamo izgleda da napravimo dobar rezultat".
Kao veliki plus novog rukovodstva KSS ističe imenovanje Dejana Bodiroge za potpredsednika saveza zaduženog za muške reprezentativne selekcije.

Čeka pravu ponudu Iako ga traži "pola Evrope" Pešić u hali Šumice, gde je na jubilarnoj, desetoj Beogradskoj trenerskoj klinici u nedelju održao predavanje na temu "Pik-en-rol odbrana" nije želeo previše da priča o ponudama koje ima: "Ne volim da pričam o tome. Svaki put ima spekulacija, svako pravi svoju kombinaciju... Videćemo. U ovom trenutku konkretna ponuda ne postoji.

"Mora da se nađe sistem za rad sa mladima. Tu smo u popriličnom zaostatku. Ne kažem da nemamo dobrih trenera ili talenata. Naprotiv. Mislim da imamo izvanredne talente i kod trenera i kod dece, ali je potreban sistem da bi počeli da dobijamo vrhunske igrače. Moramo da priznamo da su Hrvati po tom pitanju ispred nas, ne samo generacija do 19 godina, već i mlađi".

Pešić napominje da novi ljudi neće doneti promene preko noći.

"Moramo da imamo strpljenja, a ne iluzije da može nešto na brzinu da se promeni. Za sve treba puno rada, ali i mnogo strpljenja da bi napravili nešto bolje za sutra".

Dosta naših mladih košarkaša je proteklu sezonu provelo po jakim evropskim klubovima, ali bez prave minutaže. Među njima su Tepić, Veličković, Kešelj, Bjelica, koga je povreda odvojila od parketa...

"U sportu nema poklanjanja, sve što napraviš moraš i da zaslužiš. Imaš košarkaša koji dobro treniraju i one koji dobro igraju. Kešelj kod Dude Ivkovića i Bjelica kod Duška Ivanovića nisu ništa izgubili. Imali su prilike da igraju sa vrhunskim igračima u dosta jakoj konkurenciji. Novica se već dokazao kao fantastičan košarkaš. Svi, i treneri i igrači, znamo da je jedan od najboljih igrača na toj poziciji u Evropi, ali nije igrao onoliko koliko je pre svega on očekivao, a i drugi misle da je morao da dobija mnogo veću šansu. Verujem u njega. On jeste izgubio što nije igrao, ali mislim da je za njega to prava motivacija da u Litvaniji pokaže koliko vredi i da su pogrešili", kaže Pešić i naglašava da veruje u sve mlade igrače.

Obradović i Dijamantidis ključ uspeha Ono što je Partizan u Srbiji u košarci, Panatinaikos je u Grčkoj, a sve više i u Evropi. "Zeleni" su sa Željkom Obradovićem ponovo osvojili Evroligu, a Pešić je bio svedok trijumfa Atinjana u Barseloni. "Fajnal-for nikada nije bio ujednačeniji i svi su na neki način imali šansu. Služeći se argumentima, rekao sam još pre turnira da PAO, zahvaljujući iskustvu koje Željko i ekipa imaju, za nijansu ima veće šanse od ostalih. Tako je i bilo. Iako su na prvi pogleda utakmice Panatinaikosa izgledale neizvesne, mislim da se pitanje pobednika nije postavljalo. Saradnja Obradovića i pleja Dijamantidisa u jednom timu kao što je PAO je odlučujuća!

Partizan za respekt

Partizan ni posle deset godina nije svrgnut sa trona u Srbiji. Dominaciju je nastavio i u regionalnoj ligi.

"O tome može dosta da se priča, a ja ne bih iz razloga što neke stvari znam, a neke ne znam. U svakom slučaju taj kontinuitet Partizana zaslužuje respekt i treba čestitati igračima, trenerima i rukovodstvu", rekao je Pešić, koji je pitajući se zbog čega do takvog uspeha ne mogu da dođu i ostali klubovi iz Srbije samo raširio ruke.

Ipak, nije propustio da kaže da je Zvezda sa njim na klupi bila najbliža da skine crno-bele sa trona. Partizan je do titule te 2009. došao tek u poslednjoj petoj utakmici finala plej-ofa.

"Zvezda je bila na pravom putu i napravila je te sezone ono što je neophodno za jedan kontinuitet. Ali, danas napraviti u Srbiji kontinuitet je dosta teško".