Niko nema što Srbin imade!
Jedini Srbin među deset nominovanih za najbolju petorku Evrolige, jedini u prvih deset po poenima, skokovima i blokadama u plej-ofu, jedini visoki igrač među kandidatima čiji se tim nije plasirao na fajnal-for u Barseloni.
Gospodin Jedini je Duško Savanović, naš reprezentativac i krilni centar španske Valensije, Beograđanin koji robotizovanoj profesionalnoj košarci vraća šarm uličnog basketa, prenose "Novosti".
"Najviše mi znači to što sam jedini iz naše sile Srbije, sve drugo su papiri i brojke. Bitnije su skrivene stvari. Čini vam se da Ćavija nema nigde na terenu, a najbitniji je igrač Barselone".
Nekad je Srbija bila i silnija i brojnija u konkurenciji najboljih.
"Ko to ima više kandidata? Imaju Grci trojicu, Dijamantidisa, Spanulisa i Skorcijanitisa, koji je Grk koliko je i Kuk Crnogorac. Imaju i Španci Navara, Ljulja i San Emeterija, ali njih je 50 miliona, a nas samo sedam. Srazmerno tome, najbolji smo".
Najveće individualno priznanje u dosadašnjoj karijeri iznenadilo je i Savana.
"Jeste, priznajem. Imao sam dobru, konstantnu sezonu, rešio sam brdo utakmica bitnim šutevima, što je sigurno bilo upečatljivo i ostavilo utisak na one koji odlučuju o nominacijama. Da sačekamo egzekuciju, ali, objektivno, mesto mi je u drugoj petorci Evrolige".
|
"Vidoviti Savan"
|
Da nije preskromno...
"Nije, samo je realno. Bio bi presedan da se u prvoj nađe igrač koji nije učesnik fajnal-fora".
Jedna pobeda nad Realom nedostajala je Valensiji za krunisanje sezone iz snova, koja je do dolaska trenera Svetislava Pešića imala obrise najgoreg košmara.
"Niko ne zna kako smo se osećali na početku sezone. Videli smo kako gubimo i narednih deset utakmica. Onda je došao Pešić i objasnio nam da je bolje da svi zajedno grešimo nego da svako ima neki svoj put. Od potpune katastrofe stigli smo do tačke da se borimo za fajnal-for, ušli smo u klupsku istoriju. Šta god neki od nas urade do kraja karijere, čak i ako osvoje NBA titulu, uvek će pamtiti ovu sezonu kao nešto posebno".
Možda će je pamtiti i po tituli u španskoj ligi.
"Što da ne? Najbolje je kada te niko ne shvata ozbiljno, kada te svi ćuškaju, a tvrdim da po kvalitetu nismo slabiji od Barse i Reala. U najmanju ruku smo isti".
Potraga za najtežim porazom ne zadire duboko u sećanje. Polufinalna utakmica Svetskog prvenstva u Turskoj još je bolno sveža.
"Ta sudijska krađa u meču sa domaćinom blokira mi sva prethodna loša sećanja. Najlepše je ono iz 2006, kada je FMP pobedio Partizan u finalu završnog turnira Jadranske lige u Sarajevu. Bilo je fascinantno osvojiti trofej sa timom iz duboke senke".
I Srbija je izašla iz senke na prethodna dva takmičenja. Na Evropsko prvenstvo u Litvaniji ide sa oreolom svetske sile.
"Po kvalitetu, imenima, suvom znanju, sigurno smo među dve ili tri najbolje reprezentacije u Evropi, ali uspeh zavisi i od toga da li će neko na dan važne utakmice ustati sa kijavicom. Voleo bih da uradimo nešto dobro, da osvojimo neku od medalja. Bio bih neiskren kada bih rekao da ne mislim na zlatnu".
Savanović retko priča o svojim snovima.
"Ja ih živim. Da mi je neko rekao da ću biti ovo što sam sada, ne bih mu verovao. Na početku sam sanjao da se uglavim u ekipu za basket ispred zgrade, pa onda da ne budemo ona koja igra kad zađe sunce, već ona u udarnom terminu od pet do osam. Sledeći san bio je da uđem u školski tim, sa 15 godina svi smo gulili beton i niko nije razmišljao o NBA. Sada imam 27 i ne mogu da stanem. Kada prestanem da sanjam, kući i peglu u ruke".
|
Uranak u 13.00 |
