Sad sam malo manje rusofil

Trofejni stručnjak priznaje da mu je otkaz u CSKA veoma teško pao i da se još od toga nije oporavio.

Odlazak Duška Vujoševića iz moskovskog CSKA odavno je bajata vest, a poznati košarkaški trener svojevoljno je, po povratku u Beograd, otišao u određenu vrstu "ilegale", jer je, kako sam kaže, bio previše prisutan u medijima. Do te mere, da mu se njegov dobar prijatelj požalio kako ga "vidi i kada otvori frižider"...

Čovek koji je sinonim velikih uspeha Partizana poslednjih godina, kloni se javnih mesta, uglavnom se viđa sa starim drugovima i obnavlja prijateljstva koja je zapostavio zbog surovog tempa obaveza, nametnutog u poslednjih deset godina. Ne dolazi ni na treninge crno-belih, uprkos čestim pozivima predsednika kluba Predraga Danilovića, čoveka koji ga doživljava kao košarkaškog oca.

U Pioniru i "okolini" svašta može da se čuje, recimo: "Dule se vraća na leto", "Ide u Lotomatiku", "Nije u Beogradu", "Jeste u Beogradu", "Otišao je u Ameriku"... Zato, na početku razgovora sa Vujoševićem, prvo je moralo da se precrta pitanje koje stalno u vazduhu: Da li se vraćate u Partizan?

"Ja sam partizanovac i sada imam privilegiju da uživam zbog dobre igre kluba i rezultata koje postiže. Nema više velike presije i odgovornosti koju oseća svaki trener, a pogotovo izraženih kada vodite Partizan. Vlade Jovanović je bio moj prvi saradnik, veoma lojalan i kvalitetan, on je i moj prijatelj, tako da ja sigurno nisam neko ko iz prikrajka čeka njegov neuspeh. Teoretski, nije izvodljivo da se vratim, jer sam još uvek pod ugovorom sa CSKA. Znači, ne dolazi u obzir..."

 

Evropa još daleko od NBA Kolika je zapravo razlika i šta se od NBA sistema može odmah primeniti u cilju unapređenja košarkaške igre u Evropi? "Razlike su neuporedive", tvrdi Vujošević. "Prvo, standardi za hale u kojima se trenira, teretane, sale za sastanke, priprema i funkcionisanje tima... Medicinski deo, posebno. Šta da vam kažem, kada je uobičajena stvar da je prostor gde se radi terapija povezan direktno povezan monitorom sa gradskom bolnicom, za slučaj teže povrede. Ma, uslovi su fantastični, tako nešto ne postoji u Evropi. Da ne pričam o putovanjima i privatnim avionima. Recimo, mogao bi odmah da se prekopira sistem delegiranja i javnog ocenjivanja sudija. Sigurno da tamo suđenje manje utiče na ishode utakmica nego u Evropi. U svakom slučaju, najviše impresionira stepen profesionalizma, na kojem svi tamo obavljaju posao. Ima i negativnih stvari, na primer, to što su sindikati igrača neverovatno jaki..."

Zašto ne dolazite na mečeve Partizana, a viđeni ste na nekim drugim utakmicama u Beogradu?

"Smatram da je utakmica prilika za predstavljanje i isticanje igrača i trenera. Nisam voleo, kada sam bio trener, da neko dolazi sa dva minuta zakašnjenja, pojavljuje se samo da bi bio viđen. Imajući taj specifičan odnos sa Partizanom i njegovom publikom, nisam želeo da prisustvom remetim nešto u tom smislu. Sa druge strane, košarka je moj život, ne mogu da uopšte ne idem na utakmice. Mada, na Zvezdine ne mogu, jer ko zna šta bi se tu desilo... Sigurno ću nekog dana doći na utakmicu Partizana, jer moj interes prema košarci nije promenjen".

Da li sa ove distance možete konačno da priznate ono što Vam mnogi pripisuju - najveće zasluge za prethodne uspehe Partizana?

"Trener je deo tima, pa deo odgovornosti kada stvari ne idu pada na njegova pleća. Takođe i deo zasluga, kada je dobro. Imam dobar deo zasluga što su stvari u Partizanu išle dobro, kada su išle dobro, ali daleko od toga da su to iksljučivo moje zasluge. Tu su bili igrači, ljudi koji vode klub, navijači, uspostavio se sistem u kojem se može bez bilo koga. Upravo je tu moja najveća zasluga u formiranju takvog sistema".

Koliko vam je teško pao otkaz u CSKA?

"Veoma teško. Čovek, što ima više uspeha, teže podnosi neuspeh. To je paradoksalno, ali je tako. Još se od toga, iskreno, nisam oporavio, iako to nije racionalno i rezonski. Sebi sam nametnuo obavezu da pravim nove uspehe, velike uspehe. U isto vreme, godinama nisam gledao da se materijalno obezbedim i, na kraju, kada sam mogao, ovo mi se desilo. Ipak, ne žalim. Moja karijera je uvek imala neku vrstu doslednosti, mada je ta doslednost uglavnom bila iracionalna".

Koje ste knjige poneli sa sobom kada ste odlazili u Moskvu?
"Prvo sam spakovao Tolstojevu "Detinjstvo, dečaštvo, mladost". Poneo sam i "Moskva Petuški" od Venedikta Jerofejeva, "Sećanja iz mog života" od Đorđa de Kirika, rečnike... Poneo sam knjiga da imam za godinu dana, ali..."

Bili ste veliki rusofil, da li ste i sada?
"Jesam, možda malo manje. Narod je dobar svuda, kao što sam i znao".

Uvek ste govorili da pobednici žive u sadašnjosti. Kakvi su vam trenutni planovi?

"Pokušavam da vreme posvetim sebi, za neke lekarske tretmane i preglede, ali i za odmor, popunjavanja rupa u znanju. Za ovaj posao potrebna je jedna vrsta skoro renesansnog poznavanja stvari, jezika, psihologije, sociologije... Nije košarka jedino što mora da se zna. Sada sam mnogo manje prisutan u medijima. S jedne strane to je dobro, ali sa druge postoji tendencija da se moj neuspeh u Moskvi zloupotrebi, u smislu "Ne može on van Partizana", "Nije to - to"... Situacije poput ove u kojoj se sada nalazim su dragocene jer čovek vidi ko mu je pravi prijatelj. Kada ide dobro, svi su tu, verni kao senka, ali kada oblaci prekriju sunce, obično je čovek sam. Ipak, prisutniji sam ja nego što to izgleda, a neka radi ko mora, neka se dokazuje ko mora... Mada, fali mi malo osećaj korisnosti. Za ljude koji se bave ovako stresnim poslom, najopasniji je period kada izlaze iz stresa, jer, dok radiš i adrenalin te čuva".

Pravi tandem Đilas - Ivković Sa kojim književnim delom biste uporedili sadašnje stanje u Košarkaškom savezu Srbije? "Volim literaturu, ali ona se razlikuje od života... Ipak, ako tražimo odgovarajući naslov, onda su to "Velika očekivanja", Čarlsa Dikensa", kaže Duško Vujošević.   "Čini me se da se stanje u savezu stabilizuje. Na čelo KSS dolazi Dragan Đilas, koji je dobro rešenje, jer je, iako "zvezdaš", neutralan. Sposoban je da obezbedi finansijsku konstrukciju za uspešno funkcionisanje saveza. To je čovek koji ima reč, čvrstinu, njime ne može da se manipuliše i on voli košarku. Bez obzira na to što su kod nas političari opravdano omrznuti, ne može se bez učešća politike uraditi bilo šta na visokom nivou. Takav je sistem... Njegovim dolaskom dogodiće se logična stvar, a to je da Ivković ostane selektor, jer je on ovu generaciju selektirao, izgradio kod igrača odnos međusobnog poštovanja i pravi odnos prema reprezentaciji. Igrači najviše žele da on ostane. Napravljeni su nerealno dobri rezultati, posebno u Poljskoj, pa ne bi bilo dobro da se po njima prave dalja očekivanja. Evropsko prvenstvo u Litvaniji je veoma važno, kao sistem kvalifikacija za Olimpijske igre".   Sinergija sa navijačima Vujošević nam je otkrio da su mu najvatreniji navijači crno-belih poručili da, kada odluči da dođe na utakmicu, obavezno dođe u "kop" jer je to jedina stvar koju nije uradio u Partizanu. "Zahvalio sam im se na pozivu, ali... Malo je dobrih gledalaca koji dobro vide, a još je manje navijača kao što su Partizanovi. Oni su najbolji u Evropi, što se košarke tiče. Bili su tu i u momentima kada je išlo loše, bili su to svojevrsni časovi ljubavi. Kako u životu postoji uzajamni reciprocitet ljubavi, poštovanja, pa i mržnje, mislim da navijači Partizana izazivaju da tim reaguje kao i oni. Uspostave se simbioza i sinergija i to je najveća dragocenost Partizana. Ja sam, radeći kao trener, bio i navijač, a mislim da nije toliko važno da li je neko u "kopu" ili ovde ili onde. Neki paradni gestovi, poput odlaska na tribinu, ličili bi na kupovinu pozicije, a ne na iskrenu pripadnost. To mi nije potrebno".   Jadran bolji od Mediterana Kako komentarišete najavu iz Grčke o formiranju Mediteranske lige i da li je učešće Partizana u njoj realno?   "Mislim da ta liga nije realna, bez obzira na to što Grčka ima samo dva ekstra kluba, pa se na njih svodi raspodela trofeja i interesovanja. Eventualni pad jednog od njih, u smislu ulaganja i kvaliteta, izazvao bi opuštanje kod drugog, ali ne verujem da je interes njihov da stave ostale klubove u efemernu poziciju. Srbija mora da zadrži kvalitetno domaće prvenstvo, bez obzira na druge lige. Jadranska liga ima određenih mana, ali ispostavila se kao dobra. Partizan je neko ko joj je prišao sa najvećim otporom, posle Budućnosti, Crvene zvezde i drugih klubova. Jadranska liga je kvalitetnija od svake nacionalne lige pojedinačno".