Deca Pireja željna titula

Kažu da u sećanjima ostaju samo trenuci, mali fragmenti vremena koji su nas ostavili bez daha. Najbolji srpski košarkaš Miloš Teodosić je u 2010. imao mnogo takvih trenutaka, na jedan deo njih je ponosan, drugi deo pokušava da potisne iz sećanja, iako je svestan da u tome neće uspeti.

Sjajni Valjevac je u 2010. dobio pregršt individualnih priznanja (MVP Evrolige, prva petorka SP, plej godine po Evrobasketu...), osvojio Kup Grčke, na spektakularan način ostavio Špance bez svetske titule na Mundobasketu u Turskoj, "dočekao" selektora Dušana Ivkovića za selektora u Olimpijakosu, kao i devojku (uskoro suprugu) Maju Ognjenović...

Ipak, Teodosić je u godini na izmaku bio vinovnik sramne tuče srpskih i grčkih košarkaša u Atini, kao i u epicentru mnogobrojnih skandala u finalu plej-ofa Grčke koje nije ni završeno. Neki su ga slavili i divili mu se, drugi ga pljuvali, neki i bukvalno (Dimitrios Dijamantidis). Sve u svemu, bar 100 razloga za razgovor sa Milošem, a najlakše je početi od laganih tema.

Za početak, koliko su se stvari promenile od dolaska Dušana Ivkovića u Olimpijakos?

"Mnogo i to bukvalno od prvog dana. Promenio se, naravno, i sastav u velikoj meri. Mislim da je Duda uspeo da postavi stvari na pravo mesto, pa sada ekipa pokazuje novu snagu i potencijal. Možemo da uradimo mnogo toga u 2011. godini".

Šta znači "mnogo toga"?
"Ne mogu da licitiram sa brojem pobeda i trofeja, ali možemo da ostvarimo naše ciljeve. U klubu kao što je Olimpijakos ciljevi su uvek najveći".

Da li Vam je lakše da radite sa trenerom koji govori srpski?
"Samo ja znam koliko mi je Dušan Ivković pomogao u karijeri i zbog toga ću mu biti zahvalan do kraja života. To što govorimo isti jezik olakšava nam saradnju, kao i činjenica da radimo zajedno u reprezentaciji Srbije. To je veliki plus za mene, Ercega i Kešelja".

Ranije ste govorili o "dobroj saradnji sa Janakisom", ali Ivkovića zovete "gazdom". Očigledno postoji razlika?
"Igrač mora da poštuje trenera i smatra ga za nekog ko je iznad njega. Dušana Ivkovića svaki igrač mora da posmatra na takav način i nikako drugačije, zbog svega što je uradio u karijeri i autoriteta koji poseduje. Sve to je dobro za Olimpijakos".

Da li je tačno da je bilo problema sa disciplinom u vreme Janakisa?
"Nemam komentar na to. Mogu da kažem da sam sa Janakisom imao korektan odnos i dobru saradnju".

Bilo je glasina da je Janakis u jednom trenutku želeo da Vas klub proda, jer Vas je smatrao sebičnim igračem koji ne utiče dobro na ekipu?
"To su bile i ostale samo glasine. Poštujem sve što je Panajotis Janakis uradio za mene. Sarađivali smo dve i po godine, bilo je u tom periodu i lepih i ružnih trenutaka. Dobro smo se slagali i ne verujem da je želeo da napustim Olimpijakos".

Atina lepša sa Majom Kažu da je Grčka kao Srbija? "Slažem se. Od devet ujutro do devet uveče ulice su pune ljudi, sedi se po kafićima, priča se, svuda je dinamično. Moji prijatelji iz Srbije su slični prijateljima koje sam stekao u Grčkoj, po načinu na koji pričaju, reaguju... Zavoleo sam Grčku, počela je da mi nedostaje kada sam van nje duže vremena. Sada mi je tu Maja (odbojkašica Maja Ognjenović, reprezentativka Srbije) koja igra za Olimpijakos i Atina mi je još lepša".

Da li se od dolaska Ivkovića osećate kao lider Olimpijakosa?
"Ne volim da pričam o sebi na taj način. Ne znam ni da li svi očekuju od mene da budem lider. Uostalom, lider se postaje samo i isključivo na terenu, ne kroz priču. Želim da budem igrač tima koji pobeđuje i osvaja trofeje, član šampionskog tima. Nije mi važno da li ću u takvom timu biti lider".

Poslednje finale grčkog plej-ofa protiv Panatinaikosa završilo se užasnim scenama. Kako ste se tada osećali?
"Prvi put u karijeri mi se tako nešto dogodilo, nisam mislio da je to uopšte moguće. Užasno iskustvo, dogodile su se sramotne stvari kojih sam bio deo na neki način, iako donekle razumem zašto su naši navijači onako reagovali u poslednjoj utakmici. Opet, ne želim da neko pomisli kako smatram da je njihovo ponašanje bilo prihvatljivo, ali naši navijači su mnogo želeli trijumf i titulu, a znate i šta se sve dogodilo u pretposlednjem susretu".

Cimer sa Spanulisom Kako se uklopio novajlija Vasilis Spanulis? "Sjajan je momak. Poznavao sam ga površno pre nego što je stigao u Olimpijakos, a sada smo cimeri. Jako sam srećan što je došao u klub, tako da jaki individualci su retkost u evropskoj košarci. U početku je Spanulis bio malo rezervisan, jer nije znao kako će ga ekipa prihvatiti, s obzirom da je godinama bio u Panatinaikosu. Sada vidim da se opustio, mnogo mu se sviđa u Pireju. Odličan je i kao cimer. Skoro se oženio, jako je odgovoran, postao je pravi porodični čovek".

Nedugo zatim je Vaš sukob sa igračem Panatinaikosa Adonisom Focisom inicirao tuču reprezentacija Srbije i Grčke na Akropolis kupu?
"Ta priča je sada iza mene. Tuča na Akropolis kupu je donela velike probleme za obe reprezentacije i nadam se da se nikada neće ponoviti nešto slično".

Ponovo se vraćamo glasinama, a one kažu da vas reprezentativci Grčke iz Panatinaikosa ne vole, pošto navodno nad njima pravite "prljave" faulove kada god možete?
"Isti odgovor - glasine i samo glasine. Možda oni misle da je tako, možda sam nekog od njih nekad i udario na taj način, ali je to moglo da bude samo slučajno. Istina je da nisam prljav igrač i da nikada, ali nikada ne udaram nekog namerno".

Vaš otac je u jednom intervjuu rekao da vas asovi Panatinaikosa Focis, Dijamantidis i Carcaris mrze?
"Ako je to moj otac i rekao, a ne mislim da je baš tako rekao, iako je objavljeno. To je njegov stav, nije moj".

Da li osećate da Vas mrze?
"Ne. Ako me i mrze, baš me briga".

Carcaris je posle tuče na Akropolis kupu rekao da "strana deca ne poštuju hleb koji jedu u Grčkoj". Nije Vas imenovao, mada je jasno na koga je mislio?
"Mnogo poštujem i volim Grčku. Nemam drugi komentar na tu njegovu izjavu. Neki ljudi će vam reći da nisam dobar momak, neko će reći potpuno suprotno. Stvarno me nije briga šta neko misli o meni, važno mi je samo šta misle moji prijatelji, saigrači i porodica".

Da li ste posle svega što se dogodilo pričali sa Focisom?
"Ne, nisam".

Bliži se 12. januar i derbi Olimpijakos - Panatinaikos?
"Uveliko razmišljamo o tom meču. Nadam se da će sve proteći u sportskom i fer tonu".

Priznaćete da Vam nekada nije lako da kontrolišete temperament?
"Priznajem, iako puno radim na tome da ga maksimalno kontrolišem. Ne poznajem igrača koji nije napet kada igra, svi mi mnogo želimo da pobeđujemo. U oba duela koja su u pitanju samo sam želeo uspeh svog tima, ali dogodile su se strašne stvari koje se, verujem, više nikada neće ponoviti".

Pogodak protiv Španije u četvrtfinalu Mundobasketa, sa više od osam metara za trijumf, zacementirao Vam je status besmrtnika srpske košarke. Kliše pitanje - šta Vam je prolazilo kroz glavu u tom trenutku?
"Svako ko preuzme odgovornost u takvoj situaciji i odluči se na takav šut u stvari ne razmišlja uopšte o tome. To je samo jedna sekunda, tačnije jedan njen deo. Veličinu takvog šuta shvatite tek kasnije. U košarci ne postoji "ja", već samo "mi". Ne mogu nikoga sam da pobedim. Moji saigrači iz reprezentacije su mi omogućili da pogodim taj šut protiv Španije".

Želja za 2011?
"Svima želim zdravlja i sreće, to su najvažnije stvari u životu. Naravno, želim i svima nama da gledamo i igramo lepe košarkaške utakmice, bez ijednog incidenta". 

Još dugo u Olimpijakos Letos su vas želeli mnogi klubovi, a teoretski je postojala mogućnost da napustite Olimpijakos. Koliko su gazde - braća Angelopulos - uticale na vašu odluku da ostanete? "Želeo sam da ostanem isto onoliko koliko su braća Angelopulos želela da me zadrže. Voleo bih da igram u Olimpijakosu još mnogo godina, ali rano je za takve priče. Za sada sam u Atini, ne razmišljam mnogo o budućim planovima". Da li je istina da vas je i Panatinaikos želeo leta 2007. kada ste stigli u Pirej? "Stvarno ne znam, jer nikada nisam razgovarao sa nekim iz PAO o tome, pa ni sa Željkom Obradovićem. Kada se vidim sa njim, naši razgovori su o košarci i aktuelnim stvarima. On je veliki trener, mnogo mi je značilo kada mi je javno čestitao posle SP u Turskoj".