Iz bazena među stative
Nije lako malenom Luki Stokiću (10) iz Beča. Trenira fudbal u Floridsdorfu, a oko njega sve Austrijanci, Turci, Egipćani... Ali, ne predaje se. Rešen je da jednog dana postane golman svetskih razmera!
- Maksimalno je posvećen treninzima, ne propušta nijedan - očigledno je zadovoljan otac Slobodan.
Najčešće ga tata vozi na treninge.
- Mi smo u 20. becirku, a treba nam desetak minuta automobilom do terena u 21. bečkom okrugu. Kada nisam u mogućnosti onda pođe sa suprugom dve stanice tramvajem pa malo pešice. Neka ga, to je dobro za kondiciju. I tako tri puta nedeljno od 16.30 do 18 časova.
Luka ne trenira sa specijalistom za rad sa golmanima, jer toga još nema u njegovom uzrastu, ali planirano je da ga dobije sledeće sezone.
- Sada je s njim sjajan trener Nedžad Jašarević, a ima i dodatne treninge. Privatno trenira kod Igora Matovića, specijaliste za rad sa čuvarima mreže. Jedan sat je 20 evra i mogu reći da se isplati. Evidentan je napredak - kaže Slobodan.
Dodaje i ono šta ga posebno raduje:
- Član je ambicioznog kluba koji je u U10 gradskoj ligi pa se takmiče protiv najboljih iz Rapida, Austrije... Tako se najbolje napreduje.
Luka je specifičan i po specijalnim naočarima.
- Navikao sam i ne smeta mi da branim u njima. One prave nosim van treninga - kaže dečak.
A tata pojašnjava.
- Reč je o specijalnom proizvodu namenjenom baš golmanima. Savitljive su, uže od uobičajenih i prilagodljive kako onome ko ih nosi tako i u slučaju da ih pogodi lopta. A Luki puno znače i pomažu mu. I ja sam pokušao kao golman u Vijeni pa je valjda Luka povukao na mene, iako je najpre trenirao plivanje - kaže Slobodan
koji radi u Meta lager tehnik, firmi koja se bavi proizvodnjom industrijskih stalaža.
Stokić junior ima rukavice sa svojim imenom. Naravno, kupili su roditelji. Kao i kopačke. Sve za sina jedinca.
Od malena u Beču
Stokići su iz Požarevca. Lukin deda došao je u Austriju 1971, dve godine kasnije i Slobodan sa bratom i majkom. Moglo bi se reći da je Slobodan od malih nogu u Austriji.
- Supruga je iz Krnića kod Šapca. Upoznali smo se u Beču i venčali 2010. u Požarevcu. Luka leti obavezno ide na more, ali dosta vremena provodi kod mojih u Požarevcu, gde krckaju penzionerske dane i u Krniću. Srpski jezik razume, dobro priča, ali se trudimo da još bolje piše. Beč ima 1,8 miliona stanovnika, ali mi Srbi imamo sve manje vremena za druženje i upoznavanje dece. Kod, recimo, Turaka je druga priča - prepričava Slobodan i dodaje da obožava fudbal.
- Dobar sam prijatelj sa Marjanom Bucom Markovićem koji je uspešno igrao u mnogim zemljama, a poseban trag je ostavio u Crvenoj zvezdi. Još je aktivan iako ima 37 godina.
Luka se na pitanje ima li idola, ne dvoumi. Kao iz topa će:
- Vladimir Stojković!
Kako Stojković pitamo kad brani za Partizan, a ti si polaznik kampa Crvene zvezde u Beču?!
- Da, ali je najpre branio u Zvezdi - ne da se prevariti simpatični dečak koji se igrom slučaja obreo na kampu Crvene zvezde. Naime, porodica je u poslednji čas saznala za organizaciju i prijavila se, međutim nije bilo slobodnog mesta. Tek kada se jedan dečak razboleo i odustao, ukazala se prilika da uleti Luka i šansu je oberučke prihvatio..
Očaran Hepilendom
Luka nije prvi put u kampu, bio je prethodno aktivan u sličnom okruženju.
- Bio sam u 19. becirku u Hepilendu. Organizuje se tokom leta, bude više od 400 dece, ima dosta zabave, sportskih aktivnosti, igara, super se družimo i voleo bih da ponovo učestvujem - nagoveštava Luka sledeće aktivnosti.
