Naša sedma takmičarska utakmica protiv evropskog prvaka, a treća u kvalifikacijama
Od kada smo Srbija, sa šampionom Starog kontinenta se naša reprezentacija sastala samo kada je to bila Španija iz 2008, ali je s "crvenom furijom" odigran prijateljski meč neposredno uoči njenog pohoda na odbranu trona.
Večeras naša fudbalska reprezentacija, ako je svojatamo pod svim njenim imenima, igra sedmi put protiv važećeg evropskog prvaka. Na Benfikinom stadionu u Lisabonu sastaje se s Portugalijom u kvalifikacijama za šampionat Starog kontinenta dogodine.
Nama je to prva utakmica u grupi, a Portugalci, koji su se pre tri godine domogli prvenca domaćinu Francuskoj ispred nosa, pošto su je u finalu bacili na obe plećke Ederovim razantnim pogotkom u četvrtom minutu drugog produžetka, spotakli su se protiv Ukrajine (0:0). Na meču koji je isto odigran na Stadionu svetlosti u prestonici u reprezentaciju se posle predaha od nje vratio Kristijano Ronaldo, njena najsjajnija zvezda, koji će protiv Srbije iz petnih žila da se upinje da povuče portugalski brod ka iskupljenju pred domaćom publikom zbog iznenadnog remija.
Koje su to tzv. zvanične utakmice naših s evropskim prvakom u prošlosti?
Prva je bila protiv Sovjetskog Saveza, šampiona Prvog prvenstva, koje je odigrano u Francuskoj 1960. Tada je baš Jugoslavija u finalu doživela sudbinu kakva je "galske petlove" snašla 2016, jer su Sovjeti pobedonosni pogodak dali u 113. minutu - 2:1.
Idući susret s njima bio je na Mundijalu u Čileu 1962, na koji su došli kao evropski prvaci. I ponovo su bili uspešniji, savladavši nas u prvom kolu u grupi (2:0), ali ne i uspešniji ukupno. Poklekli su u četvrtfinalu protiv domaćina (2:1), koji je pobedio i Jugoslaviju, ali u utakmici za treće mesto (1:0).
Sledeća dva prvaka su se lovorom okitili na svom tlu: Španija 1964, a Italija 1968. u ponovljenom meču finala s Jugoslavijom na Olimpijskom stadionu u Rimu. Dok su te dve reprezentacije stolovale, s njima nismo igrali ni prijateljski.
U Belgiji 1972. trijumfovala je Zapadna Nemačka. Protiv nje kao evropskog prvaka igrali smo dvaput. Prvo je to bilo u prvom kolu druge runde Svetskog prvenstva kojem je bila i domaćin 1974. Izgubili smo u Diseldorfu s 2:0. Poraze smo pretrpeli i u sledeće dve utakmice. I protiv Poljske i protiv Švedske bilo je 2:1.
S Nemcima iz Savezne Republike "plavi" su se sreli i kada su oni došli u Jugoslaviju da brane evropski tron 1976, tada i kao svetski šampioni. To je ona čuvena utakmica polufinala na Zvezdinom stadionu u kojoj smo vodili s 2:0, a izgubili s 4:2 na produžetke. "Marakana" je tri dana kasnije bila svedok i najčuvenijeg načina da se izvede penal. Ludost i hrabrost Antonjina Panjenke uzdigla je na presto Čehoslovačku. S njenim timom dok je bio evropski prvak nismo igrali ni prijateljski meč.
Zapadna Nemačka je vratila trofej u svoje ruke u Italiji 1980. Dok je tada bila šampion Evrope, s njom je odigrana prijateljska utakmica u Luksemburgu 1983. Opet smo poraženi s 4:2, ali bez dramatičnih preokreta.
U Francuskoj 1984. kruna je stavljena na glavu domaćina. Pred njim je u grupi poklekla i Jugoslavija. Bilo je 3:2, a sva tri gola za "galske petlove" dao je Mišel Platini. Već sledeće godine odmerili smo snage u kvalifikacijama za Mundijal u Meksiku 1986. U aprilu na Koševu nije bilo pogodaka, a u novembru na Parku prinčeva Platini nam je dao još dva komada - 2:0.
U Zapadnoj Nemačkoj 1988. eto najzad i Holanđana na krovu, ali Mon Blana, pošto im je Mont Everest ostao nedostižan i 1974. i 1978. Dok su oni bili evropski šampioni, odmerili smo snage dva puta u prijateljskim utakmicama. Jednom je to bilo u Zagrebu neposredno uoči odlaska oba tima na Mundijal u Italiji 1990. Mirisalo je na zlo, na Maksimiru se zviždalo jugoslovenskoj reprezentaciji, a gosti, u čudu kako je to moguće, pobedili su s 2:0.
Domaćini su nam bili u martu 1992. Rezultat isti. To je bila jedna od pripremnih utakmica našeg tima za odlazak na nesuđeno Evropsko prvenstvo u Švedskoj te godine. Zbog političko-ekonomskih sankcija izopšten je bio i naš sport, a senzacionalni prvak je postala Danska, koja je kao drugoplasirana u kvalifikacionoj grupi zauzela mesto "plavih".
U Engleskoj 1996. opet su se trona domogli Nemci. To je ono finale na Vembliju u kojem su sjajni Česi brutalno nokautirani "zlatnim golom" Olivera Birofa u 95. minutu. Nemačka je kao evropski prvak došla na Mundial u Francuskoj 1998. Tada je naš tim, pod zastavom Savezne Republike Jugoslavije, poslednji put odigrao takmičarski meč sa šampionom Starog kontinenta. Vodili smo s 2:0, a na kraju je bilo razočaravajućih 2:2.
S Grcima, senzacionalniom prvacima 2004, i Špancima koji su 2012. sačuvali tron nismo igrali ni u prijateljskim mečevima. S Francuzima kao evropskim šampionima 2000. sastali smo se u Sen Deniju u novembru 2002. Dragoslav Jevrić je tri puta vadio loptu iz mreže - 3:0. "Crvenoj furiji" smo bili sparing-partner u Sen Galenu u maju 2012, uoči njenog odlaska na šampionat u Ukrajini i Poljskoj. Savladala nas je s 2:0.
Sve naše zvanične utakmice protiv evropskog prvaka
SP 1962: Jugoslavija - SSSR 0:2
SP 1974: Zapadna Nemačka - Jugoslavije 2:0
EP 1976: Jugoslavija - Zapadna Nemačka 2:4
KSP 1985: Jugoslavija - Francuska 0:0
Francuska - Jugoslavija 2:0
SP 1998: Jugoslavija - Nemačka 2:2
