Marko Grujić za "Vesti": Berlin grad za uživanje
Marko Grujić je jedan od zlatnih omladinaca koji su 2015. godine sa Novog Zelanda Srbiji doneli svetsku titulu. Pojačao je berlinsku Hertu u kojoj pruža odlične partije i jedno je od otkrovenja sezone u Bundesligi. Posle Engleske obreo se u Berlinu.
Nije stigao ni da se aklimatizuje u Liverpulu i Kardifu, a našao se u nemačkoj prestonici koja mu, po svemu sudeći, veoma prija.
Na početku razgovora prijatno nas je iznenadio konstatacijom da mu veliko zadovoljsto pričinjava da ujutru može da počita naše dnevne novine "Vesti".
- Mnogo je opuštenije jutarnje čitanje novina nego informisanje putem elektronskih uređaja - naglasio je Marko.
U poslednje vreme često ste menjali klubove. Uz to ide promena grada, stila života, navika, okruženja... Kako sve to utiče na vas?
- Česta promena sredine, u relativno kratkom roku, nije jednostavna. Kada se igrač navikne na jedan klub može da se fokusira na situaciju na terenu. Ali, i nije loše jer sam imao priliku da upoznam različite gradove i kulture. Berlin je definitivno najsadržajniji od svih u kojima sam do sada boravio. Što se fudbala tiče, sve se odvija u očekivanim okvirima. Povrede su me je malo omele, ali sada je sve u redu. Preostalo nam je još desetak utakmica do kraja prvenstva i imamo dovoljno vremena da se borimo za plasman u evrokupove.
Počeli ste u Bulbudercu, a nastavili u Crvenoj zvezdi...
- Ozbiljno sam se posvetio treninzima sa 7-8 godina, ali u tom periodu se još ne nazire potencijal igrača. Osim toga, do 18. godine bude puno uspona i padova. Kada sam došao u najveći klub u Srbiji i na Balkanu, Crvenu Zvezdu, odmah sam počeo da igram. Sve je bilo lakše, nisam imao nikakvih problema i sve je išlo svojim tokom.
- Sa Stefanom se znam još odranije iz Beograda. On je odrastao u Mirijevu, a ja na Zvezdari, tako da smo živeli pet minuta jedan od drugog. U Berlinu smo obnovili kontakt i počeli malo intenzivnije da se družimo. Gledao sam par utakmica Albe, jer pored fudbala volim i košarku i rukomet.
S kim od igrača iz Herte se najčešće družite?
- Uglavnom su to momci mojih godina. U prvom planu su Duda i Rekik, kao i Vedad Ibišević, koji je sa naših prostora i govorimo istim jezikom, pa se lako razumemo. On je stariji igrač i dosta mi je pomogao na početku, ali pošto ima porodicu i dvoje male dece, ipak ne može da isprati naš tempo kada su izlasci u pitanju. Sa ostalima redovno odlazimo na večeru i kafu. Družim se i sa Kaluom, koji je veoma duhovit i najzabavniji tip u klubu.
Bivši saigrač iz Crvene zvezde Luka Jović na putu je da zaigra za neki od velikih evropskih klubova. Ako vas pita za savet, šta biste mu rekli?
- Da, Luka igra fenomenalno, pokazuje to iz nedelje u nedelju, postiže golove, asistira... Tako da mu neki veliki klub neće promaći. Najbolje je da sam izvaga da li da ostane još koju godinu u Ajntrahtu ili da ovog leta pređe u neki veliki klub. Jedan je od najperspektivnijih napadača na svetu. Smatram da ukoliko dobije poziv od minhenskog Bajerna ne bi trebalo da se dvoumi.
Da li se čujete bar sa generacijskim drugovima iz Zvezde i rodne Zvezdare?
- Čujem se redovno i sa igračima i sa drugarima iz osnovne škole. Nas 4-5 bili smo uvek dobra ekipa i van fudbalskih terena. To su Luka Jović, Vukašin Jovanović, Mihajlo Ristić... U vezi smo i podržavamo jedni druge. Presrećni smo zbog Luke, jer znamo koliko vredi još od fudbalske škole u kojoj smo bili. Toliko su sumnjali u njegov kvalitet, ali se vremenom ispostavilo da ima instinkt pravog napadača. Takav kvalitet kad tad izađe u prvi plan. A drugari iz detinjstva dolaze često u Berlin. Upravo su bila dvojica iz osnovne škole. Uvek kad imam slobodno vreme skoknem do Beograda, pa odem sa njima na kafu da se ispričamo. Sada je mnogo je lakše, jer iz Berlina svakodnevno ima letova za Beograd i nisu nam neophodne vize, kao kada je Liverpul u pitanju. Društvo mi je uglavnom ostalo u Beogradu i čim nađem slobodno vremena pošaljem im poziv, tako da su prisustvovali nekim utakmicama.
Beograd je uvek u srcu?
- Beograd ne može nijedan grad da zameni! Tamo sam odrastao i mislim da svako ko je stasao u Beogradu ima posebnu vezu sa tim gradom. Za razliku od Liverpula i Kardifa, Berlin je, ipak, svetska metropola gde se mogu sresti ljudi iz celog sveta. Bliži je Beogradu, a i klima je slična. Jednostavno, Berlin je grad za uživanje. Upoznao sam ovde dosta naših ljudi, pa kad se sretnem sa onima koji žive u mom kraju često odemo na kafu i malo popričamo - završio je Grujić u dobrom raspoloženju, zadovoljan što je tokom razgovora imao priliku da se podseti svog Beograd.
Igrao bi u Italiji
EURO U21 održava se u junu u Italiji. Da li ćete se odazvati pozivu selektora Gorana Đorovića?
- Naravno. Voleo bih da igram za reprezentaciju, bez obzira na to koja starosna kategorija je u pitanju. Imao sam dve teže povrede, zglobovi su me mučili duže vreme, a nisu prve povrede tog tipa. Dobio sam nagoveštaj iz Liverpula da bi bilo dobro da tokom letnje pauze odradim program za jačanje zglobova, da se povrede ne bi ponavljale. Još ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da ću igrati na Evropskom prvenstvu i Italiji i San Marinu, ali svakako bih voleo i siguran sam da će to biti jaka ekipa "orlića" - kaže Grujić.
Rano za biznis
Mladi ste, razmišljate li da se uključite u privatni biznis vaših roditelja?
- Čudno i ne baš lako pitanje za fudbalera. Mama i tata su imali lanac apoteka, ali su se zasitili, pa se sve svelo na jednu filijalu. Radije sede uz televizor i prate mečeve Premijer i Bundeslige. Godine su ih donekle pristigle tako da nemaju više ambicija u smislu otvaranja novih apoteka ili nekog biznisa. Što se mene tiče, nikada nisam razmišljao u tom smeru. Fokusiran sam isključivo na fudbal. Biće vremena za neke druge stvari - kaže Grujić.
Nije odbio da igra za mlade
Mnogi su iznenađeni činjenicom da Marko Grujić nije pozvan na sledeće okupljanje "orlova". Još više izjavom selektora Krstajića:
- On je igrač koji je bio na Mondijalu, da li je zaslužio ili ne tada niko nije pitao... Grujića izuzetno cenim, momak je za desetku. Ali on je odbio mladu reprezentaciju. I sada je trebalo da ga zovem u "A" selekciju, a odbio je mladu. To bi bio apsurd.
Sporan događaj desio se početkom septembra. Tada je na adresu FSS-a stigao dopis iz Herte da bi bilo najbolje da Grujića oslobode obaveza u mladoj selekciji, jer treba da se privikne na novu sredinu, a tek je izašao iz povrede zadobijene u 4. kolu Bundeslige. Mnogi u Savezu protumačili su to kao Grujićevo odbijanje.
Marko ne želi da "ispravlja krive Drine". Mirno je prihvatio odluku, a predstojeću pauzu iskoristiće da vredno trenira u Berlinu, po specijalnom programu, par dana provešće u Beogradu i fokusiraće se isključivo na fudbal, a ne na priče.
U iole ozbiljnim fudbalskim zemljama, međutim, nema primera da igrač igra malo za mladu, malo za "A "selekciju. Nemac Sanei Englez Rašford, recimo, kada su bili prekomandovani u seniorsku selekciju više se nisu vraćali u mladu, što se Grujiću dešavalo.
