Benks je na "Marakani" prvi put obukao žuti dres u kojem će biti prvak sveta
Slavni engleski vratar, koji je preminuo u 81. godini, triput je branio protiv jugoslovenske reprezentacije, a jednom i u našem glavnom gradu.
Gordon Benks, večna mu slava, jedan je od najboljih golmana koje je fudbal ikada imao. U besmrtnike se upisao s engleskom reprezentacijom koja je na svom tlu 1966, tada i nikada više, bila svetski prvak.
U nacionalnoj selekciji debitovao je tek s 25 godina, kao čuvar Lesterove mreže. Englezi su se 6. aprila 1963. sastali sa Škotima pred 98.606 gledalaca na obnovljenom Vembliju, koji je dobio krov od pola miliona funti. Bile su to velike pare za to doba, a od rekordnog prihoda od ulaznica za "derbi Ostrva" isplatila se sedmina ulaganja u novi korisni detalj na čuvenom stadionu. Gosti su pobedili s 2:1.
Benksov ulazak u reprezentaciju poklopio se s dolaskom proslavljenog trenera Alfa Remzija na mesto selektora. U prve četiri utakmice, među kojima je bila i ta sa Škotskom, radio je u selektorskoj komisiji, ali mu je ubrzo ukazano poverenje da sam preuzme kormilo. Imao je jasan zadatak - da spremi tim za najviše pretenzije na Svetskom prvenstvu.
Gordi Albion je do tada, budući da nije morao da učestvuje u evropskim kvalifikacijama za mundijal, odigrao more utakmica. U maju 1964. pošao je u Rio na "mali svetski kup". Prethodno je u Njujorku pregazio američku reprezentaciju s 10:0. Rival u prvom meču, na pravoj Marakani, bio mu je domaćin, svetski šampion iz Čilea 1962, predvođen Peleom, koji je još od titule u Švedskoj 1958, kada mu je bilo jedva 17 leta, stekao status božanstva u najfudbalskijoj zemlji sveta.
Brazilci nisu imali milosti pred 77.000 svojih navijača. Pobedili su s 5:1. Goleada u engleskoj mreži bila je prekretnica za Benksa. Što naš narod kaže: dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Remzi je na gol stavio Entonija Vejtersa, kome je to bila tek druga utakmica u reprezentaciji. Pošto se nije proslavio, na sledeća dva meča na tom revijalnom takmičenju branio je Benks - protiv Portugalije je bilo 1:1, a zatim je Englesku savladala i Argentina s 1:0.
Sledeće godine, 9. maja, Gordi Albion je došao u Beograd na prijateljsku utakmicu s Jugoslavijom. Bio je to tek treći meč "plavih" na Zvezdinoj "Marakani", otvorenoj ujesen 1963. Sleglo se više od 60.000 gledalaca.
Ispostavilo se da je već u 20. minutu postavljen i konačan rezultat. Jugoslaviju je u vođstvo doveo Vladimir Kovačević u 15. minutu, a izjednačio je Beri Bridžis. U engleskom timu sedmorica su dogodine igrali u čuvenom finalu sa Zapadnom Nemačkom, kada je svetski prvak odlučen na produžetke. Među njima je pred publikom u našoj prestonici bio i Benks, ali ne i Džef Harst, trostruki strelac na Vembliju, autor onog kontroverznog pogotka od prečke za koji se ni dan-danas golim okom ne vidi da li je lopta prešla gol-liniju.
Zašto je to i za Benksa bila utakmica iz našeg naslova? Četiri dana ranije Engleska je prijateljski odmerila snage s Mađarskom na Vembliju. Pobedila je s 1:0. Hroničari engleske reprezentacije beleže da je u Beogradu njen tim prvi put obukao opremu engleskog proizvođača "Umbra", koji je i ranije bio, što se danas kaže, tehnički sponzor, ali je do meča na "Marakani", dakle i protiv Mađara, Gordi Albion nekoliko godina nosio dresove "Bukte", takođe domaće firme.
U "Umbrovoj" opremi je i osvojena titula svetskog prvaka. Jedan od najupečatljivijih detalja mundijalske istorije i jeste Engleska u crvenim dresovima, koju kapiten Bobi Mur predvodi sa Zlatnom boginjom u rukama, a po boji se u trenucima opijenosti trijumfom na Vembliju jedini izdvaja žuti Benks, baš u svom beogradskom izdanju, kada su njegovi saigrači bili u belim majicama i štucnama, a sa plavim gaćama.
Engleska je iz Jugoslavije otišla na megdan sa Zapadnom Nemačkom, a zatim i sa Švedskom. U Nirnbergu je pobedila s 1:0, a u Geteborgu s 2:1. Tri utakmice na toj maloj turneji u kontinentalnom delu Evrope odigrala je u nedelju dana.
"Plavi", predvođeni selektorskom komisijom na čelu s Aleksandrom Tirnanićem, nisu se domogli Mundijala na Ostrvu. U kvalifikacionoj grupi prva je bila Francuska, a Jugoslaviju je dva puta spotakla Norveška, koja malte ne da je imala amaterski tim u to vreme. U Oslu je domaćin načinio podvig s 3:0. Na Partizanovom stadionu, u poslednjem kolu, ujesen 1965, bilo je 1:1, ali se već znalo da na Svetsko prvenstvo idu Francuzi.
Jugoslavija je ipak bila u Engleskoj, u predvečerje šampionata, koji je počeo 11. jula. U maju 1966. odigran je prijateljski revanš. Gordi Albion je pobedio s 2:0 pred 55.000 gledalaca na Vembliju. Golove su dali Džimi Grivs u 10. minutu, a u 35. Bobi Čarlton, koji nije igrao u Beogradu. Bila je to poslednja utakmica Engleske kod kuće pre istorijskog Mundijala za nju. Još četiri je odigrala u gostima.
I naravno - sledeći susret s Englezima, a i s Benksom na njihovom golu, bio je onaj u polufinalu Evropskog prvenstva u Italiji 1968. Vanserijski pogodak Dragana Džajića za pobedu protiv prvaka sveta u Firenci s 1:0 epski je opevan bezbroj puta.
