Rale Rašić: Šeki je promenio fudbal
Šeki spada među odabrane koji su od ove igre stvorili umetnost, a to su Garinča, Puškaš, Euzebio, Pele, Best, Krojf... - poručuje legenda srpskog fudbala na Petom kontinentu.
Vest o smrti Dragoslava Šekularca pronela se brzinom munje od Beograda do Australije i pogodila u srce mnogobrojne prijatelje legendarnog srpskog driblera.
Šeki je na Petom kontinentu ostavio neizbrisiv trag kao vanserijski fudbalski znalac, ali pre svega kao ljudska veličina kakva se retko sreće. Takvog ga pamti i njegov veliki prijatelj Zvonimir Rale Rašić, najznačajnije srpsko ime u australijskom fudbalu, čovek koji je sa Šekularcem i vojevao na terenu i još više drugovao van njega.
Dok govori o Šekiju, čuveni Rale i ne pomišlja da skrije bujicu emocija i ogroman ponos što ga je u dušu poznavao decenijama. Ma šta decenijama, gotovo čitav životni vek!
- Naš Šeki nije otišao i nikada neće otići. Živeće dokle god se igra fudbal, jer je toj čarobnoj igri darovao celog sebe i sav svoj bogomdani talenat. To što je Šekularac dao svetu, učinili su još samo retki, samo odabrani, poput Puškaša, Garinče, Di Stefana, Euzebija, Pelea, Besta, Sivorija, Bekenbauera, Maradone, Krojfa... To su sve posebni, jedinstveni ljudi, velike ličnosti, koje su doprinele da fudbal postane više od igre, da postane umetnost - u dahu govori Rašić.
Dve godine stariji od Šekularca, Rale Rašić je imao privilegiju da umeće neprevaziđenog driblera gleda od njegovih najranijih dana.
I danas se živo seća davne 1949. godine, kad se fudbalski Beograd prvi put naklonio budućoj zvezdi.
- Šeki je imao samo 12 godina kad je igrao za pionire u predigri utakmice Jugoslavija - Austrija u Beogradu. On je izvodio takva čuda da je 50.000 ljudi poskočilo na noge i ovacijama i aplauzima pozdravilo tog malog zabavljača, čarobnjaka s loptom koji će tek nekoliko godina kasnije početi da krči svoj put među najveća imena svetskog fudbala - priseća se Rašić.
Nije prošlo dugo, a Šekularac i Rašić su se prvi put našli jedan spram drugoga na terenu...
- Te 1957. godine bio sam na probi u Vojvodini, a Šeki je igrao za omladinsku reprezentaciju protiv koje smo imali prijateljski meč. I tada je činio čuda, ali je Vojvodina u to vreme imala neverovatan tim, sa Tozom Veselinovićem i Vujadinom Boškovim. Na poluvremenu smo vodili sa 5:0, a Šekularac je i tada imao smelosti i onu pozitivnu, mangupsku drskost da priđe vedetama Vojvodine i da kaže: "Hajde bre, šta zapinjete toliko, olabavite malo da se ne brukamo pred svim selektorima koji nas gledaju"... I to je bio Šeki, uvek poseban, u svemu drugačiji od ostalih. Znao je ne samo da ti gurne kroz noge, već da rivalu uvali i lakat i kuk. Na terenu je za njega drugarstvo prestajalo, ali je posle meča bio prvi da priđe, pruži ruku, zagrli, čestita...
Dragoslav Šekularac i Rale Rašić počeli su njihovo veliki prijateljstvo kada je Šeki prvi put stigao u Australiju i preuzeo klub Futskrej Džast iz Melburna.
- Šeki je od tog kluba stvorio čudo u ono vreme. Bio je nerazdvojan sa tadašnjim predsednikom Džasta Simom Turudijom. Bili su kao braća. Zvao me Sima odmah ujutro kad je čuo vest iz Beograda. Čovek u 84. godini plakao je kao kiša! Ali, Šeki je bio fenomenalna ličnost, imao je srce i dušu od zlata. I to od zlata od 24 karata! Imao je poseban smisao za humor, poštovao je druge i zaslužio da i njega svi beskrajno poštuju - kaže Rašić.
Jedna od najdražih uspomena iz decenija poznanstva sa Šekularcem, za Raleta Rašića je ono nezaboravno finale Liga kupa Australije iz 1993. godine.
Bilo je to kad je Šeki drugi put došao da radi na Petom kontinentu i kada je vodio Hajdelberg junajted, klub grčkih iseljenika, među starijom generacijom poznat i kao Aleksandar Veliki.
- Šeki je vodio Aleksandar, a ja sam trenirao Paramata Iglse. Dobili su nas sa 2:1 u tom finalu. I meni posle utakmice priđe tadašnji poznati novinar Majkl Kokeril i kaže, kao, "eto, nesrećno ste izgubili" i šta ti ja znam. A, ja njemu odgovorim da je Šeki pobedio, a da je meni čast i privilegija da izgubim od takvog velikana... Pa njega su ovde svi igrači britanskog porekla zvali "mister", kao nijednog drugog trenera u to vreme. A kako i ne bi kad je uvek bio prvi na treningu, po sat pre igrača, a poslednji je odlazio kući. Nema toga šta on ne bi učinio za fudbal.
Fudbal ipak nije bio jedina Šekijeva ljubav...
- Njegove strasti bile su fudbal i konji. Ali, boli me kad čujem ljude koji pričaju svašta o njemu. Ja odgovorno tvrdim da Šeki nikad nije ni pio ni pušio. Voleo je da igra šah i hokej, bio je pun vrlina i značio mi je kao član porodice. Šeki je za mene bio luksuz i privilegija, a ne samo veliki fudbaler. Njegovim odlaskom nisu izgubili samo Zvezda, Beograd i Srbija. Izgubio je ceo svet. Od Kolumbije i Venecuele, preko Amerike i Kanade, preko Pariza, Španije, pa sve do Australije. Znao ga je i divio mu se ceo svet i zato će Šeki živeti sve dok se fudbal bude igrao - s neskrivenmom emocijom oprostio se Rale Rašić od svog velikog prijatelja.
Izveo "flastera" van terena
Rale Rašić se prisetio i jednog čuvenog Šekijevog trika iz igračkih dana...
- Bilo je to početkom šezdesetih, Zvezda je igrala u Kupu šampiona protiv Glazgov Rendžersa, a trener škotskog tima je odredio jednog od svojih odbrambenih igrača da bude flaster na Šekiju. Škot se nije odvajao ni pedalj od Šekularca tokom cele utakmice, a onda je Šeki u jednom momentu, onako domišljat kalav je bio, istrčao van terena na atletsku stazu i seo na klupu, a zbunjeni Škot pravac za njim, pa kad je shvatio kako se upecao stao je i nemo posmatrao Šekija - seća se Rašić.
Zbogom i od Hajdelberga
Od Dragoslava Šekularca oprostio se i njegov bivši klub Hajdelberg junajted, s kojim je osvojio trofej Liga kupa 1993. godine.
Na fejsbuk stranici kluba grčkih iseljenika iz Melburna objavljen je In memoriam sa portala Crvene zvezde, uz propratni tekst u kojem se sa žaljenjem konstatuje da je preminuo trener koji ih je doveo do vrednog trofeja pre nešto više od 25 godina, uz poruku: "Počivaj u miru Šekularac".
Sutra u Beogradu komemoracija i sahrana
U četvrtak, 10. januara, od 11.00 po lakalnom vremenu, u Medija centru stadiona „Rajko Mitić" u Beogradu Crvena zvezda organizuje komemoraciju za velikana srpskog fudbala Dragoslava Šekularca, koji je preminuo 5. januara 2019. u 82. godini.
Sahrana Dragoslava Šekularca biće održana takođe u četvrtak, 10. januara, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Zbog toga je pomeren početak zimskih priprema fudbalera Crvene zvezde, koji će se, umesto u četvrtak, na prvoj prozivci trenera Vladana Milojevića posle zimske pauze pojaviti u petak.
