Đokovićeva šesta 20+ serija pobeda
Kad bi naš as bez poraza osvojio trofeje i na turniru iz masters serije u Parizu i na zaršnom takmičenju "osmorice" u Londonu, godinu bi završio s 28 uspeha uzastopce.
U blistavoj Đokovićevoj karijeri i broj uzastopnih pobeda bio je i jeste mera njegovog šampionskog pregnuća. Na poslednja tri turnira na kojima je učestvovao osvojio je trofeje (Sinsinati, Ju-Es open, Šangaj). Pošto je uzeo meru i dvojici u "Bersiju", serija njegovih pobeda dostigla je dve dekade. U petak u 19.30 časova igra u četvrtfinalu s Hrvatom Marinom Čilićem, koji mu je manje-više stalna mušterija, za nastavak jedne među svojim najboljim pobedničkim niskama.
Đoković šesti put ima seriju od najmanje 20 pobeda uzastopce. Nezaboravan je, naravno, niz od 43. Naš najbolji teniser je 2010. završio s dve pobede u finalu Dejvis kupa, kada je Srbija u Beogradskoj areni savladala Francusku (3:2), a sledeću godinu je počeo s 41 pobedom, nižući bez poraza trofeje na Australijan openu, u Dubaiju, Indijan Velsu, Majamiju, Beogradu, Madridu i Rimu. Poklekao je tek pred Švajcarcem Rodžerom Federerom u polufinalu Rolan Garosa.
43: 2010-11 (Federer)
28: 2015 (Vavrinka)
28: 2013-14 (Vavrinka)
23: 2015 (Federer)
22: 2012-13 (Del Potro)
20: 2018.
Ta serija bi bila i duža, sva je prilika, jer mu nisu priznati oni mečevi koje su protivnici predali bez borbe. To je učinio Janko Tipsarević u četvrtfinalu u Beogradu i Italijan Fabio Fonjini u četvrtfinalu na pariskoj šljaci. Tako mu je izmakla prilika da nadmaši Ivana Lendla, koji ima drugi najduži niz ikada - 44 pobede iz 1981. u 1982. Ipak prestigao je onda slavnog Amerikanca Džona Mekinroa, koji je pobedio na 42 meča uzastopno 1984.
U 2015. naš as je imao dve 20+ serije. Prva je bila od 28 pobeda, kojoj je kraj takođe došao na Rolan Garosu, u finalu sa Švajcarcem Stanislasom Vavrinkom. U finišu sezone postigao je 23 pobede uzastopce, u sličnim okolnostima kakve su i sada. U Pariz je došao s titulama s Ju-Es opena, iz Pekinga i Šangaja. Osvojio je i masters u "Bersiju", a izgubio je u drugom kolu završnog turnira u Londonu protiv Federera, koga je savladao zatim u finalu.
U 2013. na 2014. isto je to bila serija od 28 pobeda. Posle poraza u finalu Ju-Es opena protiv Španca Rafaela Nadala Đoković je godinu završio s 24 pobede, počev od dva meča u polufinalu Dejvis kupa s Kanađanima u Beogradu. Trijumfovao je zatim u Pekingu, Šangaju, Parizu i na završnom turniru, a obe pobede je postigao i u finalu Kupa Dejvisa, s Česima u Areni, što, ipak, nije bilo dovoljno za još jednu titulu reprezentacije. Na početku sledeće godine "trajao je" do četvrtfinala Australija opena, kada je ponovo po njega koban bio Vavrinka.
Na prelazu iz 2012. u 2013. bila je serija od 22 pobede. Krenula je sa završnog turnira, a nastavljena je i preko Australija opena i Dubaija do poraza protiv Argentinca Huana Martina del Potra u polufinalu u Indijan Velsu.