Zvezda je prvi tim kontinentalne Evrope koji je u Liverpulu igrao pod reflektorima
Stadioni Evertona i Liverpula su dobili osvetljenje u oktobru 1957, a između njihovih prijateljskih utakmica u tu čast na Gudisonu je gost bio jugoslovenski prvak, koji je stigao beznadežno, kao poslednji posle osam kola u prvenstvu.
Posle četiri i po decenije Crvena zvezda ponovo igra s Liverpulom na njegovom Enfildu. U potonjim godinama „crveno-beli“ su bili gosti na Ostrvu i u takmičarskim i u prijateljskim utakmicama, ali više nikada u engleskom gradu koji se, a tako je i s Beogradom, ponosi što ima mesni derbi kao gradsku znamenitost svoje vrste.
U moru okršaja Liverpula i Evertona, a prvi put su se sastali 13. oktobra 1894. u prvenstvu, poseban će biti i 2. decembra u Premijer ligi. Obeležiće se 55 godina od kako se "crveni" i "plavi" stalno sudaraju u najboljem društvu dva puta po sezoni. Takvom neprekidnom dugovečnošću ne može da se podiči nijedan top derbi u Engleskoj.
I do te se relikvije uzvišeno drži. "Mersisajd, Mersisajd, da li nas čuješ, Mančestere?", znali su združeno da zapevaju navijači oba tima, ističući kao iz jednog grla da je njihovo čedo (po reci Mersi je cela oblast nazvana Mersisajd) neprikosnoveno značajnije u "kolevci fudbala" od duela Junajteda i Sitija.
Pre sezone 1962/63, međutim, bezmalo punih 12 godina nije bilo okršaja Liverpula i Evertona u Prvoj diviziji. Duže nego ikada. "Plavi" su ispali 1951, a kada su se vratili 1954, ispali su "crveni".
U tom međudobu "Mersisajda" za zaborav sastali su se jednom, tamo gde su jedino i mogli u takmičarskoj utakmici iz različitih razreda. Drugolišaš Liverpul je ostvario ubedljivu pobedu s 4:0 u Evertonovom domu u šesnaestini finala engleskog kupa. Bio je 29. januar 1955.
U tom međudobu za zaborav ipak je stiglo moderno doba i u kuću jednih i u kuću drugih. I Liverpulov Enfild i Evertonov Gudison su 1957. dobili – reflektore.
Iako oni u Engleskoj nisu bili pioniri utakmica pod veštačkom svetlošću (dve-tri godine ranije, recimo, reflektori su stavljeni na stadione Arsenala i Vulverhemptona), iskra novog trenda bila je povod da se "prijateljski derbi", kako je još jedno ime za gradski okršaj Mersisajda, odigra i prijateljski. Baš u toj godini Fudbalska asocijacija Liverpula, osnovana 1892, kada i Liverpul, obeležavala je 65-godišnjicu. Njena je želja bila da se Liverpul i Everton sastanu dva puta za kratko vreme na oba stadiona, a da ukupnom pobedniku bude dodeljen srebrni pehar izrađen za 300 funti. Tako su u istoriji njihovog derbija upisane i dve utakmice koje su neobavezno nazvane "Kup reflektora".
Prva je odigrana na Gudisonu 9. oktobra. Slegla se 58.771 znatiželjna glava. Nad gledalištem su se uzdizala četiri blešteća tornja od po nekoliko desetina metara. Svaki je imao po 36 volframskih sijalica od po 1.500 sveća.
Everton je za investiciju dao 40.000 funti. Poređenja radi - godinu kasnije doveo je iz Seltika Bobija Kolinsa, igrača sredine terena, za 23.500, što je bio rekordni transfer kluba u to vreme.
Revanš je igran na Enfildu 30. oktobra pred 46.274 gledaoca. I jedni i drugi nisu ni pomišljali da propuste priliku da postignu pobedu u večeri ilumunacije svog doma. Evertonu je, kada je bio domaćin, meč pripao s 2:0, a Liverpulu s 3:2. Pehar je otišao u ruke "plavih".
Svetlost istorijskih dana i za sam grad zasenila je činjenicu da su u Liverpulu i pre toga igrane utakmice pod reflektorima. I to još 1890.
Everton je osnovan 1878, 14 godina pre Liverpula. Prvi nadimak koji je poneo bio je Dribleri na mesečini, jer su njegovi igrači tako vredno trenirali da su neretko ostajali na igralištu do duboko u mrak. Uspesi su došli brzo po pokretanju engleskog prvenstva 1888. Everton je u prvoj godini bio osmi, u drugoj vicešampion, a u trećoj prvak.
S mesečine se prešlo i pod veštačku svetlost. Na Enfildu, sagrađenom 1884, gde je Everton prvo igrao, postavljene su sijalice na 25 metara iznad terena. Na utakmicu protiv Šefild junajteda 9. januara 1890. prišlo je oko 8.000 radoznalih gledalaca. Videli su Evertonovu pobedu s 5:2. Da li su? Osvetljenje je bilo tako sablasno da se jedva razaznala lopta bela kao sneg jer je to, pod slutnjom da su sijalice ipak slabe, bio uslov da se uopšte igra.
Nije se to dopalo Evertonovim poklonicima. Dva dana kasnije, na meč u istim uslovima s Nomadima iz Lankašira, došlo ih je samo 3.000.
Na sledeću utakmicu pod reflektorima u gradu čekalo se 60 godina, kada je osvetljenje imao samo Svindonov stadion. Nisu je igrali ni Everton ni Liverpul. Domaćin je u septembru 1949. bio klub Južni Liverpul, niželigaš osnovan 1935, koji je koristio stadion Holi park u predgrađu Gerstonu.
Koga je dočekao pred 13.007 duša? Nigerijsku reprezentaciju. Da, dobro ste pročitali. Nigerijci su bili na posleratnoj turneji.
Završeno je 2:2, a meč je prenosio Radio Bi-Bi-Si glasom komentatora Keneta Volstenholma, koga je proslavila čuvena utakmica finala Svetskog prvenstva 1966. na Vembliju, kada su Englezi, pobedom protiv Nemaca na produžetke s 4:2, jedini put i bili prvaci.
Osam godina posle utakmice na Holiju, dakle, osvetljen je Evertonov Gudison. Kada je štampa donosila utiske s prvog gradskog derbija pod reflektorima, lokalni "Liverpulski eho" je pisao: "U jednom trenutku Everton je razmišljao da mu gost u tako velikom činu bude neka od vodećih kontinentalnih ekipa. Drago nam je što je bilo drugačije, što je odlučeno da to bude baš Liverpul. Kontinentalce ćemo videti kasnije".
Nedelju posle toga pod reflektorima je u prvenstvu dočekan Arsenal (2:2), ubrzo zatim i Barnli (1:1). A onda je na Gudison 23. oktobra 1957. došla – Zvezda.
"Crveno-beli" su bili prvaci Jugoslavije. Igrali su u Kupu šampiona. U prvom kolu su pregazili nejaki luksemburški Didelanž (koji danas nije više tako nejak, eno ga u Ligi Evrope) s 5:0 u gostima i 9:1 u Beogradu.
U iščekivanju duela sa švedskim prvakom Norćepingom počastvovano su se odazvali Evertonovom pozivu, iako su u prvenstvu muku mučili. Do utakmice na Gudisonu nisu pobedili nijednom u prvih osam kola. Otišli su na Ostrvo nerado, kao poslednji na tabeli.
Znalo se da se ide na megdan jednom od najboljih engleskih timova i da Zvezda u tom trenutku nije bila kadra za ma kakav podvig. Strahovalo se od ubedljivog poraza.
Ipak, dogodilo se čudo. Jugoslovenski šampion je pobedio s 3:2 (2:1), a u vođstvu je bio neprestano: prvo s 1:0, onda 2:1 i 3:1. Tek minut pred kraj igre Everton je smanjio na 3:2.
Zvezda se engleskoj publici predstavila u sastavu Beara, Tomić, Zeković, V. Popović, Spajić, Tasić, Mitić, Toplak, Cokić, Kostić, Durković. Sva tri gola za nju dao je Toplak (5, 40, 63. minut).
"Everton je odlično igrao. To je tim koji izaziva poštovanje, sjajno se bori i nijednog trenutka ne malaksava. Pobeda nad takvim timom nam je posebno draga jer nam je publika na stadionu za našu egzibicionu igru odala puno priznanje. Aplauzi su pratili svaku našu uspelu akciju, a na završetku igre hladni Englezi na putu za svlačionicu ispratili su nas ovacijama", pun je oduševljenja na zemunskom aerodromu bio Tasić kada se Zvezda vratila kući.
Tomić, pisala je dalje "Politika", ističe da je stadion impozantno izgledao: vreme je bilo lepo i prijatno, a OSVETLJENI stadion pun do poslednjeg mesta.
Posebnu pažnju na aerodromu je primamio Cokić. U agencijskoj vesti iz Londona koju je emitovao AFP bilo je istaknuto da je on trostruki strelac. U drugom pasusu pisalo je da su utakmicu posmatrali i igrači Mančester junajteda koji bi mogao da se sretne sa Zvezdom u Kupu šampiona. Pretpostavka se i obistinila. Bila je to ona sezona u kojoj se dogodila avionska nesreća s igračima engleskog prvaka po povratku iz Beograda s revanša četvrtfinala protiv "crveno-belih".
Zvezdin igrač je obrazložio zbog čega je došlo do zabune sa strelcem.
"U ranije poslatom timu ja sam bio najavljen s brojem osam, ali sam poneo devetku, a Toplak osmicu. Tako se dogodilo da svi listovi objave moje ime kao golgetera, a ja ni kriv ni dužan morao sam da čitam sve te pohvale koje su se odnosile na Toplaka".
Pravi strelac je zažalio što Zvezda nije bila i efikasnija jer je mogla da da sigurno pet golova. Opisao je da je prvi i treći pogodak postigao iz voleja, a drugi posle duplog pasa s Kostićem.
Zvezdin kapiten Mitić je u autorskom tekstu za "Politiku" dan-dva po povratku u Beograd objasnio kako su "crveno-beli" pobedili renomiranog rivala. Naglasio je da je Zvezda izbegavala direktne sudare s protivničkim igračima koji su snažniji već je primenila drukčije oružje. Njena dodavanja su bila tačna, a pokretljivost velika. I to je donelo uspeh. Da istina ne bi trpela, Mitić nije sakrio da Everton nije bio u najjačem sastavu.
Objavljena su i zapažanja iz "Liverpul dejli posta". Komentator tog lista obasipao je beogradski tim pohvalama.
"Ako bismo mogli da vidimo takav fudbal svake nedelje uzastopce, nikada nam on ne bi dosadio. Ako je Crvena zvezda dno jugoslovenske ligaške tablice, čovek mora da se zapita kakvi su onda timovi koji vode. Voleo bih da ih vidim kako igraju, a isto to bi želeli – u to ne sumnjam – i hiljade gledalaca koje je oduševio Zvezdin fudbal: lak, nonšalantan, gotovo bestidan".
Svoj komentar je završio rečima:
"Ukoliko nisam u zabludi, bilo bi potrebno da se ujedine snage najboljih Evertona i Liverpula da bi se borili protiv Crvene zvezde".
