Velibor Vasović vodio i PSŽ protiv Zvezde i Zvezdu protiv PSŽ-a
"Crveno-beli" su s današnjim rivalom u Ligi šampiona odigrali četiri prijateljske utakmice - tri u Parizu, a jednu u Čikagu - i nisu izgubili.
Do meča svoje najveće radosti, u finalu Kupa šampiona 1991. protiv Marseja, Crvena zvezda se nije sastala s francuskim timom u evrokupovima. Potkraj devedesetih pa nadalje igrala je s Mecom, Lionom (1998), Monpeljeom (1999), Strazburom (2005), Renom (2011) i Bordoom (2012).
Na Pari Sen Žermen, koji je osvojio pet titula prvaka u poslednjih šest sezona u francuskom šampionatu, nameriće se u Ligi šampiona prvi put u utakmici s takmičarskim značajem. Neće to biti i njihov prvi susret. Sreli su se i na Parku prinčeva.
U Parizu se od 1957. igrao ugledni turnir s četiri učesnika po pozivu. Domaćin mu je u prvim godinama bio čuveni Rasing, klub osnovan krajem XIX veka, jednom predratni šampion Francuske, koji je danas čuva tradiciju u petoj ligi.
Igralo se, naravno, na Parku prinčeva, stadionu koji je bio svedok i velike pobede jugoslovenske reprezentacije u polufinalu prvog evropskog prvenstva 1960, kada su "plavi" savladali Francuze s 5:4. Kroz četiri dana, na istom mestu, prvak je postao Sovjetski Savez. Pobedio je Jugoslaviju na produžetke s 2:1.
Zvezda je na prestižnom turniru uzela učešće u junu 1962, neposredno posle Mundijala u Čileu na kojem smo bili četvrti. I odmah je prigrabila trofej Pariza. U polufinalu je bila uspešnija od Santosa s 1:0, a u finalu je savladala bečki Rapid s 2:0.
U potonjim godinama ambiciozna grupa poslovnih ljudi rešila je da francuska prestonica mora da ima moćan tim. Ujedinjenjem Pariza i Stad Sen Žermena 1970. je nastao Pari Sen Žermen. Krenulo se iz druge lige, a već u prvoj sezoni je izboreno mesto u najboljem društvu francuskog fudbala.
Takav uspeh trebalo je ukrasiti, ali ne bilo kakvim ukrasom. Bogati ljudi koji su stali iza kluba dali su se u dovođenje samog Pelea. Ugledni "Ekip" je čak i objavio da je brazilski as, svetski prvak i u Meksiku 1970, pristao da dođe u Grad svetlosti. Nekoliko dana kasnije kralj fudbala je objavio da iz porodičnih razloga ipak ostaje u Santosu.
Pari Sen Žermen je odmah i ispao iz prve lige. Pukla je i tikva između dve sastavnice. Pariz je ostao prvoligaš, a PSŽ je otišao da pođe iz trećeg ranga. Iz trećeg u drugi, iz drugog u prvi - od 1974. neprestano je među najboljima.
Od 1975. postaje i zastupnik pariskog turnira. Zvezda je ponovo pozvana u goste 1979. Još se tada nije navršilo ni mesec dana od njenog poraza iz nesrećnog penala u revanšu finala Kupa UEFA. Posle 1:1 u Beogradu Borusija iz Menhengladbaha je prigrabila trofej na stadionu u Diseldorfu.
"Crveno-beli" su pred više od 20.000 gledalaca na Parku prinčeva savladali Pari Sen Žermen u polufinalnom meču s 2:0. Pala su dva brza gola. Savić je bio strelac u 73. minutu, a Kovačević u 74. Branko Stanković je na megdan poslao ovaj tim: Ljukovčan, Krmpotić, Jovin, Muslin, Miletović, Jurišić, Šestić (Lukić), Milovanović, Savić, Borovnica (Milosavljević), Kovačević.
Trener domaćina bio je Velibor Vasović. Proslavljeni as jugoslovenskog fudbala, koji je igrao i za Partizan i za Zvezdu, inostranu trenersku karijeru je počeo u Anžiju. Prvi put seda na klupu Pari Sen Žermena u sezoni 1976/66, koju je završio na devetom mestu. Klubu nisu cvetale ruže u sledeće dve godine, mada je u svojim redovima imao ubitačnog argentinskog strelca Karlosa Bjankija.
Vasović ga ponovo preuzima ujesen 1978. Iako učinak na kraju nije bio zadovoljavajući (13. mesto), ostaje trener i za sledeću sezonu, ali je smenjen u novembru 1979.
Naš tim se nije proslavio u finalu turnira na kojem je učestovala i olimpijska reprezentacija Brazila. Benfika ga je potukla s 4:0.
Sledeći put kada se Zvezda sastala s Pari Sen Žermenom, na njenoj klupi je bio Vasović. U pripremama za prolećni deo sezone "crveno-beli" su u zimu 1987. igrali prijateljske utakmice na Ostrvu, između ostalog i s Mančester junajtedom, koga su pobedili na Old Trafordu s 1:0, a zatim su se preselili u Francusku. Meč sa "svecima", koje je vodio Žerar Ulije, odigran je 8. februara na stadionu "Mišel Idalgo" u pariskom predgrađu Sen Gratjen.
Bilo je 2:2 pred oko 5.000 gledalaca. Zvezda je dvaput vodila golovima Bore Cvetkovića u 8. i 61. minutu. Na 2:1 je u 52. minutu smanjio Vahid Halilhodžić, proslavljeni fudbaler Veleža, kome je to u 35. godini bila oproštajna sezona. Konačan rezultat postavio je Ksiereb u 75. U francuskom timu, koji je tada bio važeći šampion države (prva titula), zaigrao je i 32-godišnji Safet Sušić, jedna od legendi kluba.
Zvezdin sastav bio je ovaj: Stojanović, Milojević, Krivokapić, Bračun, Elsner, Janković, Cvetković, B. Đurovski, Đurović, Stojković, Mrkela. Igrao je, dakle, i Goran Milojević, stariji brat sadašnjeg trenera "crveno-belih", kasnije Partizanova uzdanica.
Posle dve godine Pari Sen Žermen je pozvao Zvezdu na njegov tradicionalni zimski turnir u malom fudbalu, koji se od 1984. do 1991. održavao u "Bersiju". Ta pariska dvorana nam je poznata i po turniru iz masters serije za tenisere na kojem je Novak Đoković trijumfovao četiri puta (2009, 2013-15), a prošle godine je Filip Krajinović bio finalista.
U toj sezoni PSŽ je preuzeo Tomislav Ivić, "hajdukovac", jedno kratko vreme i selektor Jugoslavije, dok je Zvezdu u Pariz kao novoimenovani trener doveo Dragoslav Šekularac. Na kraju jesenjeg dela, koji je ostao upamćen po magli protiv Milana, odlučeno je da zbog loših rezultata u prvenstvu Branko Stanković bude smenjen.
Zvezda je bila u grupi s Ajaksom i Pari Sen Žermenom. Pripale su joj obe utakmice na tepihu tog 6. februara. Holandski tim je savladala s 3:2. Povela je s 2:0 golovima Prosinečkog i Stojkovića. Smanjio je Jan Vouters, evropski šampion s Holandijom 1988, a izjednačio je junoša Denis Bergkamp. Pobedonosni pogodak dao je Đurović.
Domaćin je pobeđen sa 6:4. Trostruki strelac bio je Lukić, dvostruki Đurović, a jedan gol je postigao Prosinečki, dok je i Sušić dao dva. U finalnoj grupi sutradan Zvezda je izgubila od Nanta sa 6:2, a Ajaks joj se revanširao s 5:2 pa je i osvojio trofej. Nekoliko dana ranije PSŽ je na pripremama s 2:0 savladao Vojvodinu, koja će biti šampion Jugoslavije na kraju te sezone.
Poslednji duel je odigran u bližoj prošlosti, u finalu Kupa Čikaga, 23. maja 2010. Zvezda je u polufinalu savladala varšavsku Legiju s 1:0 pogotkom Trifunovića u 75. minutu, a francuski tim je bio uspešniji od domaćeg tima, koga danas trenira Paunović, a igrači su mu i Katai, Nemac Švajnštajger, mađarski reprezentativac Nikolić...
PSŽ je u odlučujućem meču od 65. minuta imao igrača manje pošto je zbog grubog starta isključen Zumana Kamara, koji je sada u stručnom štabu "svetaca". Osam minuta posle toga Brazilac Kadu je iskoristio veliku grešku kamerunskog golmana Edela da dovede "crveno-bele" u vođstvo. Iako brojčano slabiji, Parižani su izjednačili evrogolom Kaduovog zemljaka Seare u poslednjem minutu.
Pristupilo se izvođenju penala. U sedmoj seriji Stamenković je odbranio šut Morisa, a Zvezdi je neumoljivi Jeremić doneo trofej na radost naših mnogobrojnih iseljenika, njenih navijača, koji su se slegli na stadion.
Strelci za "crveno-bele", koje je trenirao Dostanić, bili su s bele tačke Nikolić, Subašić, Trifunović, Vilotić, Bogdanović, Perović i Jeremić. Za Pari Sen Žermen, čiji je trener bio Kombore, golove su dali Žale, Seara, Makelele, "partizanovac" Kežman, Armen i Traore. Zvezdin sastav je bio Stamenković, Mikić, Vilotić, Đorđević, Ignjatijević, Bogdanović, Savio, Mugoša, Kadu, Lazović, Jevtić. Igrali su i Jeremić, Perović, Trifunović, Subašić, Nikolić i Reljić.
