Jednog dana biću glumac!
Ivan Lakićević (25) odrastao je u Novom Beogradu kod Fontane. Po mnogo čemu se izdvaja od većine kolega u kopačkama i godinama predstavlja jedinstvenu pojavu na fudbalskoj sceni.
Popularni Mogli, koji je još u detinjstvu dobio nadimak po glavnom junaku romana "Knjiga o džungli", obožava pozorište, kvalitetnu pop i rok muziku, filmove... Ne retko privuče pažnju sjajnim interpretacijama, naročito pesama Vlade Georgijeva. Sušta suprotnost u odnosu na mnoge fudbalere kojima odlazak na splav predstavlja vrhunac provoda. Ivan je, za razliku od njih, baš kako kažu stihovi njegove omiljene pesme grupe "Partibrejkers" - "isti, poseban, slobodan i samo svoj".
- Pozorište mi je strast odmalena - ističe Lakićević. - Srećan sam što sam vaspitan da cenim prave vrednosti i da posećujem predstave, operu, koncerte... Da nisam fudbaler, sigurno bih se bavio glumom. Želja mi je da jednog dana upišem Fakultet dramskih umetnosti. Uživam u društvu glumaca posle svake odgledane predstave. Obožavam Sergeja Trifunovića, Srđana Todorovića, Nenada Jezdića... Prerana smrt Nebojše Glogovca me je veoma potresla, bio mi je jedan od ljubimaca. Mnogim glumcima sam javio vest o transferu u Đenovu, veoma su se obradovali i čestitali mi - što lično, što putem društvenih mreža.
Tata roker
Rokenrolom ste "zaraženi" odmalena?
- Otac me je vodio na svirke, kupovao diskove... Kod nas u kući se nikad nisu slušali narodnjaci. Desi se da izađem nekad sa društvom koje nije u rok fazonu, ali i ja njih vodim po koncertima. Obožavam "Brejkerse", EKV, "Električni orgazam", "Riblju čorbu", "Smak"... Od stranih - "Dip parpl", "Led cepelin", AC/DC, "Blek sabat"... Volim i pop, džez, bluz, metal, pank, nisam usko orijentisan.
- To je nešto nesvakidašnje kad je Srbija u pitanju i drago mi je što su reakcije bile tako pozitivne. Dugo sam to planirao, srećan sam što sam nameru realizovao. Jugoslovensko dramsko pozorište smatram svojom "drugom kućom", ali volim i Zvezdara teatar, Narodno pozorište, Beogradsko dramsko pozorište i sve druge scene u Beogradu, pa Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu... Ljudi danas, nažalost, nemaju naviku da odlaze na kulturne manifestacije, ali to nije zato što ne vole, već zato što nam brzi ritam života nameće druge stvari.
Toma Milićević ga je selektirao u mlađim kategorijama Crvene zvezde. Vedrog duha uvek je bio u centru pažnje naročito zbog uspešnih imitacija.
- Nije mi se ispunila želja da zaigram u prvom timu crveno-belih, ali jeste da se okušam u nekoj od top 5 liga - kaže momak koji je preko Donjeg Srema i Vojvodine zaslužio dres Đenove.
"Nema veće štete od protraćenog vremena" rekao je Mikelanđelo Buanoroti, a Lakićević je to bukvalno shvatio.
- Predano sam radio kroz čitavu karijeru i nijednog momenta nisam gubio nadu. Zahvalnost dugujem i trenerima koji su me profilisali, jer da nije bilo tako ne bi se ni obreo u Seriji A.
Mogli igra na poziciji desnog beka, a poznato je da nije lako sa te pozicije pronaći inostrani angažman.
Ramacoti sledeća meta
Karijeru ste nastavili u zemlji čuvenoj i po umetnosti?
- Još kao dete sam zavoleo italijansku hranu i muziku. Biće koncerata velikih svetskih zvezda, odlaziću i tamo u pozorište. Velika želja mi je da upoznam Erosa Ramacotija - ne krije Lakićević.
- Italija je bila potajna želja zbog kvalitetne lige i istorije koja me zanima, a na Apeninima ima šta da se vidi i nauči - iskren je Lakićević. - Još čekam debi u Seriji A, ali sam debitovao u prvom timu na kup utakmici protiv Lećea 4:0 na čuvenom stadionu Marasi. Neverovatan osećaj, predivan ambijent, sjajni navijači... Velika je čast biti deo kluba kao što je Đenova. Pobedu sam posvetio porodici i prijateljima.
Majka, otac i sestra uvek su bili pozitivan vetar u leđa. Ne retko su u velikoj luci i nastavljaju da Ivanu pružaju podršku. Porodica je u njegovom životu izuzetno važan faktor.
- Od i iz nje sve otiče. vaspitanje, razmišljanje, stavovi... Imam sreću da sam okružen predivnim roditeljima i sestrom koji su uvek verovali u mene i podsticali me.
Prve impresije o Đenovi?
- Grad je priča za sebe, ako i čitava Italija. Moram da istaknem veliku pomoć koju sam u startu imao od Darka Lazovića i Gorana Pandeva, koji je legenda Serije A. Ljudske veličine kao i trener Balardini. Svestan sam da moram puno da radim i naoružam se strpljenjem. Igramo u fomaciji 3-5-2 i nije lako izboriti se za mesto u prvom timu. Nadam se da će vremenom sve doći na svoje mesto tim pre što mi jezik predstavlja sve manji problem.
Šekspir pa svi ostali
Šekspir vam je omiljeni dramski pisac?
- On povezuje moju ljubav prema pozorištu i prema književnosti. Sve što je pisao pre 500 godina i danas je aktuelno. Pod brojem jedan mi je "Hamlet". Volim i Oskara Vajlda, Molijera, Tolstoja, Gogolja... Od naših pisaca - Nušić, pa svi ostali - baš je načitan Lakićević.
Kvalitet ekipe?
- Spoj mladosti i iskustva. Golman Marketi, Krišito, Zukanović, Romulo plus mi mlađi na čelu sa Poljakom Pjatekom, koji je hit i najbolji strlac lige sa pet pogodaka. Stabilizovaćemo formu i biti u gornjem domu uz pomoć vernih navijača - optimista je Lakićević, koji ne krije oduševljenje Serijom A. - Definitivno je prošao period krize. Ne samo zbog dolaska Ronalda. Juventus je dominantan, ali svi ostali klubovi imaju kvalitet i želju da iznenade i ostvare dobar rezultat. Navijači su posebna priča. Uostalom, Italija i Engleska su poznate kao zemlje gde je taj pokret najizraženiji.
U svetu fudbala oduvek je bilo ljudi koji su spremni samo na kritiku ili pohvale bez realne osnove.
- Nikad ne slušajte one koji loše govore o drugima, a o vama dobro - citirao je Lakićević Lava Tolstoja i stavio tačku na tu temu.
Kolonija Srba na Apeninima
Ove sezone u Seriji A igra 20 srpskih fudbalera! Bilo ih je više, ali se Ljajić preselio iz Torina u Bešiktaš. Na spisku igrača se nalazi i Adam Marušić, koji igra za reprezentaciju Crne Gore, ali je rođen u Beogradu. Takođe, Lijanko Vojnović koji ima naš i brazilski pasoš i još uvek nije odlučio definitivno za koga će nastupati.
Emotivan susret sa Bastom
Nije fudbal samo trčanje za loptom. Ima tu i malo trčanja za snovima. A ima i trenutaka kada snovi postanu java. Takvu priču ispričao je upravo Lakićević:
"Ponovni susret posle 10 godina. Dušan Basta, moj omiljeni igrač Crvene zvezde dok sam igrao u mlađim kategorijama i na kog sam se ugledao i kog i dan-danas isto tako volim i poštujem. U Crvenu zvezdu nas je doveo isti čovek i legenda, Toma Milićević."
Nastavio ju je zanimljivim detaljima iz detinjstva:
"Obojica smo prošli Zvezdinu školu fudbala, sjajan igrač i divan čovek. Nekada me je vozio svojim kolima posle treninga prvog tima na ručak i na piće, jer sam ga stalno čekao posle treninga da mu se javim i da se slikamo. Pošto su treninzi prvog tima uvek bili zabranjeni za gledanje, ja sam stalno preskakao ogradu jer sam hteo da gledam trening, a radnici što popravljaju teren su me jurili po "Marakani". Svaki put bi mi poklonio neki dres, duks ili neku majicu. Nikada neću zaboraviti detalj kada je stao kolima ispred pešačkog prelaza kod kafane Avalica i izašao da se pozdravi sa mnom i sa tatom, iako je tada imao slomljenu ključnu kost. Tu je pokazao svoju veličinu. Nažalost, izgubili smo kontakt kada je otišao u Italiju", napisao je Lakićević na društvenim mrežama.
A onda srećni obrt na utakmici Lacio - Đenova:
"Eto šta je sudbina. Igrali smo jedan protiv drugog u Seriji A. I ponovo smo u kontaktu. Nezamenljiv osećaj", poručio je Ivan Lakićević.
A rezultat? Ma, nije uvek važno ko je pobedio...
