Hoćemo li u Šabac na "večiti derbi": Na današnji dan 1979. Zvezda i Partizan su se sastali na Mačvinom igralištu
U godini u kojoj je "Provincijski Urugvaj" obležavao šest decenija od osnivanja "crveno-beli" su savladali "crno-bele" s 2:0.
Crvena zvezda i Partizan danas se sastaju 158. put u prvenstvu. U istoriji međusobnih susreta dva naša najbolja kluba uzbuđenja je bilo i u Kupu, a nekada su se oni sretali i u utakmicama bez takmičarskog značaja, koje su primane s pažnjom kao da se radilo o odsudnim bojevima.
Na današnji dan "večiti rivali" su dva puta bili jedan naspram drugog. U 127. okršaju u domaćem šampionatu, koji je, takođe na Partizanovom stadionu, odigran pre 12 godina, golova nije bilo.
Pre bezmalo četiri decenije, na radost poklonika fudbala u Šapcu, odmerili su snage na Mačvinom igralištu. I jedni i drugi su s velikim zadovoljstvom prihvatili da učestvuju na turniru kojim je obeleženo 60 godina od osnivanja šabačkog kluba. Susreti su bili svojevrsni ukras za narodni odušak na Malogospojinskom šabačkom vašaru s dugovečnom tradicijom (21. septembar).
Najuspešnija je bila Zvezda, koja je u prethodnoj sezoni dogurala do finala Kupa UEFA. Mačvu, tada srpskoligaša, savladala je u polufinalu s 5:0. Repčić je dao dva gola, a Borovnica, Jovin i Savić po jedan. Partizan je pobedio Olimpiju s 4:2.
Sutradan, 23. septembra, na krcatom stadionu pred 10.000 duša, "crveno-beli" su pobedili i "crno-bele". Bilo je 2:0 u finalu. Dušan Savić je postigao pogodak u 51. minutu, a 18-godišnji Zdravko Čakalić u 76. U meču za treće mesto ni Olimpija nije imala milosti prema slavljeniku. Dala mu je osam golova (8:0).
Branko Stanković je izveo ovaj sastav na odlučujućem meču: Ljukovčan, Jovanović, Jovin, B. Đurovski (Čakalić), Miletović, Mitrović, Borovnica, Blagojević, Savić, Milosavljević (Stepanović), Repčić (Marinković). Josip Duvančić, koji je tog leta seo na Partizanovu klupu posle najlošije sezone u istoriji kluba (15. mesto), opredelio se za ovaj tim: Ivančević, Kovačević, Đurović (Kozić), Klinčarski, Kunovac (Trifunović), Hatunić, Živković, Vukotić, Santrač (Jocić), Prekazi (Pavković), Varga.
Zvezda je u toj sezoni uzela titulu prvaka. Dva meseca posle okršaja u Šapcu savladala je "večitog rivala" s 2:0 i u prvenstvu (Filipović, Šestić). Partizan se nije proslavio ni s Duvančićem. Taj put je završio kao trinaesti.
Mačva, koja se u pretprošloj sezoni izborila da posle 65 godina opet bude prvoligaš (u ligi velike Jugoslavije igrala je 1951. i 1952), dogodine slavi vek od kako postoji. Neka ovo podsećanje na Zvezdin i Partizanov susret na njenim igralištu bude poziv da se "večiti rivali" našeg fudbala nađu u Šapcu i na stogodišnjicu "Provincijskog Urugvaja", a to je ime Mačvi nadenuto još dvadesetih godina prošlog veka po moćnoj reprezentaciji, dvostrukom uzastopnom olimpijskom pobedniku (1924, 1928) i pre nego što je na svom tlu trijumfovala na Prvom svetskom prvenstvu (1930).