Bilo jednom 1966: Zvezda otišla dalje, a Napoli ostao u fronclama
Večerašnji protivnici u prvom kolu Lige šampiona sastajali su se u mečevima osmine finala Mitropa kupa pre 52 godine.
Večeras će se naš šampion Crvena zvezda i italijanski viceprvak Napoli prvi put sastati u takmičenju pod okriljem Evropske fudbalske unije (UEFA), ali to neće biti njihov prvi susret. A kada su se namerili jedno na drugo jedini put do sada, bilo je to u jednoj od najlošijih sezona u istoriji "crveno-belih", a u prvoj velikoj godini Napolija, koji je baš tada i krenuo da pušta moderne korene i da postaje konkurentan takmac velikanima italijanskog fudbala.
Nagoveštaj Zvezdine sezone očaja 1965/66. bio je krah protiv Fiorentine u prvom kolu Kupa sajamskih gradova, preteči Kupa UEFA (od 1971). "Crveno-beli" su u Beogradu izgubili s 4:0, a u revanšu s 3:1. U prvom delu državnog prvenstva igrali se promenljivo. Taman kad su se Zvezdini navijači ponadali da će poći nabolje, pošto je u kasnu jesen 1965. savladan šampion Partizan u "večitom derbiju" na Stadionu JNA s 2:1, usledilo je još mučnih razočaranja.
Prva utakmica u 1966. bila je u osmini finala Kupa. Zvezda je ispala jer je u Kosovskoj Mitrovici izgubila od potpunog autsajdera Trepče s 2:1. Za pobedu se nije znalo u prvih šest kola u prolećnom delu šampionata, a na Maksimiru je doživljen debakl protiv Dinama sa 6:0.
Pod tamnim oblacima nadvijenim nad "Marakanom" Zvezda uzima učešće u Mitropa kupu, poznatom i kao Srednjeevropski kup, u kojem je prigrlila trofej 1958. Prvi protivnik - Napoli.
23.03.1966.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - Наполи 2:0#сдцз #НашаЛинијаЖивота #sdcz #NašaLinijaŽivota #фкцз #fkcz pic.twitter.com/hSvwglEiXS — СД Црвена звезда (sdcz1945) September 17, 2018
Tim plavih boja tek što je prebrodio krizne godine. Dve prethodne sezone je bio drugoligaš, ali ga je na površinu izvukao novi ambiciozni predsednik Roberto Fjore, poslovni čovek svog doba, koji je na čelo posrnulog kluba došao 1964, udahnuvši mu snagu svežim kapitalom.
Napoli ne samo da se vratio među najbolje u proleće 1965, nego je u svoje redove, zahvaljujući preduzimljivosti glavnog čoveka, doveo dva asa italijanskog fudbala. Pod Vezuv su stigli Argentinac Omar Sivori i Brazilac Žoze Altafini.
Sivori je bio u zrelim igračkim godinama. Imao je 30, a reputaciju ubitačnog golgetera je stekao u Juventusu, u kojem je proveo osam godina. Bio je najbolji strelac Serije A 1959/60. s 28 golova. Za umeće je nagrađen i Zlatnom loptom "Frans fudbala" za najboljeg evropskog igrača 1961. Ostao je upamćen i kao argentinski i kao italijanski reprezentativac, učesnik Mundijala u Čileu 1962. s "azurima". Napoli je dobio vrsnu "desetku" argentinske krvi još dve decenije pre Maradone.
Altafini je bio tri godine mlađi od Sivorija, a ono što je argentinski Italijan postigao sa Starom damom pre dolaska u Napoli, brazilski Italijan je učinio u Milanu. Jedan je od najboljih strelaca u istoriji "rosonera", najefikasniji igrač prvenstva 1961/62. s 22 gola. S Brazilom je učestvovao na njegovom trijumfalnom Mundijalu u Švedskoj 1958. kao najmlađi u sastavu posle Pelea. Pošto je kao i Sivori dobio italijansko državljanstvo, i on je za Italiju igrao u Čileu. Fjore, sigurno Berluskoni svog vremena, obezbedio je Napoliju i ubitačnu "devetku", ali i 69.000 gledalaca na San Paolu s pretplatnim kartama.
23.03.1966.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - Наполи 2:0
18.09.2018.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - Наполи
Нек' нам Бог да среће да се врате дани,
славни дани наше прошлости...#сдцз #НашаЛинијаЖивота #sdcz #NašaLinijaŽivota #фкцз #fkcz pic.twitter.com/wTavypkoNR — СД Црвена звезда (sdcz1945) September 17, 2018
S takvim timom je Zvezda trebalo da se uhvati ukoštac. Prva utakmica je odigrana na prepunoj "Marakani" 23. marta 1966. Napoli je, istini na volju, došao oslabljen. U Beogradu nisu igrali ni Sivori ni Altafini, a ni glavni poslovođa tima Antonio Julijano, jedna od najvećih ikona kluba svih vremena (16 sezona). Igrala su, međutim, dva opasna krila Brazilac Faustinjo Kane i Argentinac Huan Karlos Takči, koji su takođe ostavili dubok trag u Napoliju.
Zvezdin trener Ivan Toplak bio je u toj sezoni i na mukama i na slatkim mukama. Moćan igrački kadar nije bio valjano ukomponovan i "crveno-beli" su platili ceh, a na kraju i sam šef stručnog štaba. Zvezda je u prvenstvu završila kao peta s čak 11 poraza (više ih je imala samo 1984/85 - 12, a bila je četvrta).
U toj sezoni njen dres su nosili i Šekularac i Kostić i Džajić i Aćimović, kome je to bila prva godina u crveno-belom. Šekiju i Bori poslednja.
Protiv Napolija na "Marakani" debitovao je centarfor od klase Stevan Ostojić, oko čijeg se dolaska iz niškog Radničkog podigla velika prašina. Imao je potpisan predugovor s Partizanom, ali je tehnički sekretar "crveno-belih" Aleksandar Obradović, čuveni Doktor O, prikupio četiri puta više novca da bi ga privileo da pređe na drugu stranu Topčiderskog brda. Afera, u kojoj su se lomila koplja između "večitih rivala", ali i centara moći ondašnje zemlje, imala je epilog da se, između ostalog, Ostojiću zabrani da igra godinu dana. Iskoristio je to da odsluži vojni rok.
Napoli se, kako je s utakmice izvestila "Gazeta delo Sport", držao sat vremena, dok ga nije načeo baš Ostojić u 62. minutu. Zvezda je na revanš kroz tri nedelje ponela dvostruko veću prednost, pošto je u 83. minutu Branimir Vratnjan još jednom savladao protivničkog golmana. Zvezda je igrala u sastavu: Krivokuća, A. Stojanović, Jevtić, Vratnjan, Durković, Bekić, Andrić, Melić, Ostojić, Kostić, Džajić.
Meč je bio kudikamo žustriji 14. aprila. Italijanski tim je na teren izašao u punom sastavu, sa svim uzdanicama. Pred kraj prvog poluvremena Julijano je pogotkom prepolovio prednost "crveno-belih", koji su se suprotstavili u ovom sastavu: Krivokuća, Durković, Jevtić, Melić, Čop, Bekić, Džajić, Ostojić, Milošević, Šekularac, Kostić.
Baš je taj tim bio slika i prilika Toplakovog lutanja u sezoni, jer kad su prednost imali stariji Šeki i Bora, Džaja je morao na desno krilo, njemu nezgodnu stranu, kao i Aćimović kad je igrao, dok su se Milošević, kome je to isto bila poslednja sezona, i Ostojić često međusobno gušili.
Napolijevu nadu i pod Vezuvom je ugasio Ostojić. Postigao je izjednačujući pogodak u 78. minutu. Posle pet minuta Krivokuću je savladao Altafini, ali je u naelektrisanoj utakmici do kraja ostalo 2:1. Kad je Zvezda dala gol, proključala je latinska krv. Bilo je mnogo verbalnih duela, unošenja u lice, guranja... Kako je to izgledalo, najslikovitije svedoči Altafinijeva "devetka" pocepana na froncle.
Zvezda je prošla dalje, ali je u četvrtfinalu izgubila u obe utakmice protiv čehoslovačkog predstavnika Jednote iz Trenčina (danas Slovačka). U prvom majskom meču bilo je 3:1 za domaćina (strelac Džajić), a u revanšu 1:0. Čehoslovaci su otišli i u finale, a zanimljivo je da je trofej pripao Fiorentini, koja je Zvezdi preprečila evropski put još na početku sezone. Italijani su u Firenci pobedili s 1:0. Tu utakmicu je sudio naš arbitar Konstantin Zečević, jedan od najboljih među savremenicima.
Zvezda je utehu u sezoni pronašla pred njen kraj. Pobedila je u "večitiom derbiju" s 2:1 i na svom stadionu, što su bili i poslednji Kostićevi pogoci u crveno-belom dresu. Šest dana kasnije Partizan je u Briselu igrao u finalu Kupa šampiona s Realom, a Napoli je u Napulju slavio kao da je prigrabio "skudeto" iako je u prvenstvu završio kao treći. Bio je osvojen Kup Alpa, nekadašnje nadmetanje italijanskih i švajcarskih timova.
Zašto je oduševljenje Napolitanaca bilo tako veliko? Zato što je Napoli pobedio u poslednjem kolu pa mu je prvo mesto, a tako i prvi međunarodni trofej, pripalo jer je Juventus, večiti kost njegovom u grlu, izgubio u Lozani.
