Mališani iz dijaspore u kampu "Deki 5" (9): Dogodine dovodim druga Nemca
U Nojnminsteru, kraj Hamburga, možda stasava nova zvezda srpskog fudbala. Luka Živković trenira u istoimenom i rodnom gradu od šeste godine, a sad ima 13!
- U mom timu nema Srba. Tu su Makedonci, jedan Bosanac, Turci. Trener je Nemac Bernd. Prezime i nije toliko važno - kaže.
Igra na poziciji beka i tvrdi da je "trener tako odlučio".
- Teren nije daleko. Mogu peške i tako najčešće idem. Biciklom je rizično. Prometna ulica, a brzo voze.
Luka nikada nije bio udaljeniji od kuće zbog fudbala nego sada u kampu "Deki 5".
- Bio sam na puno turnira u gradu i okolini. Nekad ih i moj klub organizuje, ali boravak ovde u kampu je nešto novo, posebno. U Nemačkoj su drugačije osmišljeni. Recimo, kamp HSV traje dva dana i podrazumeva da dođete u 10 i trenirate do 16 sati. Isto tako sutradan i to je to.
Šta ti je bilo najteže na kampu?
- Ništa nije bilo teško, ali sam osećao umor od puta pri dolasku. Bio sam uzbuđen, napet, ali su nas super spojili po sobama tako da smo brzo prevazišli početne probleme. Utisci su pozitivni. Možda ću doći i iduće godine ako bude vremena. Želim da dovedem druga iz Nemačke da vidi kako se kod nas trenira.
Nojnminsterove mlađe kategorije igraju Verbandsligu u kojoj ima odličnih timova.
Imaš li brata ili sestru?
- Jedinac sam. Za sada (smeje se). Voleo bih da imam brata, ali mojih godina, pa da zajedno igramo fudbal.
Tata je rodom iz Lučice kod Požarevca, u Nemačkoj radi kao konobar. Mama je iz Republike Srpske i kuvarica je. Upoznali su se u nemačkom Zigerbergu.
- Već prvog dana videla je moju fotografiju na Fejsbuk stranici kampa "Deki 5" i bila je vrlo srećna i ponosna!
Kako si saznao za kamp "Deki 5"?
- To je baš zanimljiva priča. Rekao mi je tata, ali kako je on saznao?! Jedne noći nije mogao da spava, ustao je uključio TV i tada je video reklamu za kamp na Zlatiboru. Sasvim slučajno!
Da li te je pitao ili je rekao da "moraš" da ideš?
- Pitao! Imamo odličan, skoro drugarski odnos. Rekao sam da po svaku cenu želim da idem u kamp u Srbiju.
Pohvalio je smeštaj i hranu, ali i terene na kojima se treniralo.
- Navikao sam jer i u Nojnminsteru treniramo na istoj podlozi i to dva puta nedeljno, plus utakmice, a često igramo između sebe, nekad i protiv drugih timova tokom pripremnog perioda.
U srcu HSV i Partizan
Luka navija za HSV, bez obzira što je klub ispadao u Cvajtu i Partizan.
- Tata me često vodio, pa sam puno utakmica gledao uživo, plus na televiziji. Bio sam na Folkspark stadionu. Do Hamburga ima 56 kilometara i to prevalimo auto-putem za pola sata.
Druženje s Nikolom
Poput mnoge dece iz dijaspore Luka je jezik učio od roditelja u kući. To je bila jedina varijanta, a odlično ga je savladao.
- Dok sam bio na Zlatiboru moju su boravili u Požarevcu. Prebacio sam se autobusom do Beograda, a u Nemačkoj me uskoro očekuje polazak u osmi razred.
Pohvalno se izrazio o trenerima ("predani, zabavni, bilo je smeha, šale i ozbijnih treninga"), a kao najveća uspomena ostalo mu je poznanstvo sa Nikolom iz Austrije. Delili su sobu.
- Pričali smo srpski, ali više nemački jer smo se tada bolje razumeli!
