Fantom u operi koja nije bečka
Kako popularno umetničko delo može da ukaže da je stanovište Dragana Džajića o kažnjavanju Zvezde promašena tema.
„Fantom iz opere” je roman francuskog pisca Gastona Lerua s početka prošlog veka. Svetsku omiljenost je doživeo kroz mnogobrojna filmska i muzička prilagođavanja među kojima su najpoznatiji američki nemi horor film iz 1925. i londonski mjuzikl iz 1986.
U centru radnje je tajanstveni duh u ljudskom telu sa zastrašujućom maskom na nevidljivom licu, koji luta pasažima u temeljima Pariske opere. O njegovom postojanju su raširene glasine. Neki radnici u operi se kunu da su ga videli svojim očima, ali novo rukovodstvo se oglušuje o njihove strahove i upozorenja iako se u zdanju dešavaju čudne pojave: čuju se neobični zvuci, nestaju stvari, događaju se nesrećne okolnosti...
U predvečerje važnog nastupa na primadonu Karlotu na probi pada scenska dekoracija, umalo je ne ubivši. Ona odbija da peva, ozlojeđena što je baš njoj u rođenoj operi glava u torbi godinama, a niko ništa ne preduzima. Odnekud stiže predlog da umesto nje nastupi darovita Kristin. Tako i bude, a njen kristalni glas pobere salve oduševljenja.
Opčini se i fantom, a oni koji bezuspešno pokušavaju da nepokolebljive uvere u to da duh hodi operom sigurni su da „leteća izmena” na sceni i jeste njegovo maslo. Prelepi sopran postaje opsesija misterioznog muzičkog genija.
Uoči premijere „Fausta”, u kojem se Karlota vraća kao glavna diva, fantom se oglašava pismom. Zahteva da uloga bude poverena Kristin. Ona je osvojila njegovo srce i pomutila mu razum. Odgovorni to ignorišu, smatrajući da je pismo nečija neumesna podvala.
Vrhunac se desi kada primadona usred izvođenja ostane bez glasa, a na scenu padne veliki luster. Biva jasno da je fantom tu.
Pisma iz Niona
Kakve sad veze ima sažetak popularnog umetničog dela s tim što će naš fudbalski prvak Crvena zvezda sledeće dve evropske utakmice igrati pred praznim tribinama svog stadiona? A u prvoj, sutra uveče u 21 čas, trebalo bi da ponese povoljan rezultat na revanš sa Salcburgom u poslednjem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona? Evo kakve veze ima.
Luster se sručio na Zvezdu, a Marakana je ostala bez 50.000 glasova koji bi „crveno-belima” dali vetar u jedra da uplove u predvorje vodećeg klupskog evropskog takmičenja, tamo gde nikada nisu učestvovali, a vrlo su mu blizu. Iako se Fantom nadvijao nad klubom, klateći mu se nad glavom kao Damoklov mač, njegova upozorenja nisu uslišena.
A da Fantom nije samo zadrto čudovište iz Niona već da može biti milostiv i razložan baš se Zvezda uverila nema tome ni pola godine. Disciplinska komisija Evropske fudbalske unije (UEFA) progledala joj je kroz prste za njeno prvo „evropsko proleće” posle 26 godina. Iako je i tada bilo povuci-potegni, s publikom je dočekala moskovski CSKA u prvoj utakmici šesnaestine finala Lige Evrope (0:0). Uvažena joj je žalba na prvobitnu odluku da se igra pred praznim tribinama jer su pojedini njeni navijači razvili transparent s političkom porukom na meču u Borisovu protiv beloruskog prvaka BATE u pretposlednjem kolu u takmičenju po grupama (0:0).
Kada je Fantom poslao drugo pismo na Ljutice Bogdana 1a, ono kojim se odobrava štampanje karata za duel s ruskim timom, odahnula je armija poklonika našeg najtrofejnijeg kluba. I vrapci znaju koliki može biti značaj 12. igrača, pogotovo onog s crveno-belim obeležjima.
Zvezda je tada sačinila saopštenje. Zamolila je navijače, preklinjući ih skoro na kolenima, i sledećim rečima: „Budimo ponosni na to što jesmo, ali bez ikakvih političkih parola, zastava sa likovima osoba koje su osuđene u daljoj ili bliskoj prošlosti, bez ikakvih čak i duhovitih asocijacija ili skandiranja koja bi mogla da dovedu do toga da se uslovna kazna aktivira i da naš klub sledećih nekoliko utakmica igra bez publike ili bude čak potpuno izbačen iz evropkih takmičenja. Svako od nas na ovom meču kreira sudbinu našeg kluba. Ili svi zajedno idemo tamo gde nam je mesto, među velikane fudbala, ili će popularna Marakana biti prazna, a klub bačen u dugove bez nade za oporavak”.
Samodovoljnost zasebne sobe u Zvezdinoj kući
Nekoliko meseci kasnije zaista se i desilo da je svako, na jednom drugom meču, iskreirao sudbinu kluba na sebi svojstven način. Još jednom i na Zvezdinu štetu jer su u njenoj kući stvari postavljene tako da luster očas može da se otkači.
Marakana je ta kuća u kojoj je domaćin glava kluba, a to je sada Zvezdan Terzić kao generalni direktor. Severna tribina stadiona, nadaleko čuvena po vatrenim navijačima, jeste zasebna soba. Domaćin se, sve i da ima ključ od njenih vrata, ne pita u koju će boju biti okrečena i šta će se kačiti po zidovima. Nemo i pokorno posmatra radove iz svoje odaje a savršeno mu je jasno da je nevolja ante portas.
Za utakmicu protiv slovačkog prvaka „delije” su naumile da u zasebnoj sobi isteraju svoje po svaku cenu. Prvi meč sa Spartakom u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona bio im je najbolja moguća pozornica da iskažu stav o politički osetljivom trenutku naše zemlje: em susret nadilazi lokalne granice, em je na tribini dovoljno ljudi da podrže pripremljenu koreografiju (što nije slučaj u domaćem takmičenju), em se lomi čije je naše Kosovo.
Iskoristili su jedinstvenu zgodu, jer sledeća je mogla i da se ne ukaže, da se ponesu nerazumno i samodovoljno, isključivo u službi negovanja sopstvenog navijačkog imidža, potpuno zanemarujući interes kluba kao vrhovni cilj.
„Delije” su htele da u podeli uloga u njihovom „Faustu” „nema podele”. Mogla je da peva samo Karlota i tu nema Boga. Njihovo sklapanje ugovora s Mefistofelesom u liku politike bio je prst u oko autoritetu Fantoma.
Ogorčen, izigranog poverenja, još jednom je presavio tabak da Zvezdu ostavi i bez lustera i bez glasa. Sa simfonijskim orkestrom kojem će trener Milojević dirigovati pred praznim tribinama.
Na pismo autoriteta iz Niona brecnuo se najveći živi autoritet našeg fudbala. Na Zvezdinu sreću i sreću jugoslovenske reprezentacije Dragan Džajić nije promašivao prilike u igračkim danima kao što je promašio temu svog zapažanja o prestrogom kažnjavanju kluba čija je legenda. Baš zato što, možda idući uz dlaku navijačkom korpusu sa „severa”, smatra da Marakana nije (uštogljena) bečka opera ona će to uistinu biti kada na njen teren stupe „crveno-beli” i petostruki uzastopni prvak Austrije. Umesto ambijenta grotla, atmosfera će biti kamerna: nekoliko kamera i nekolicina svedoka.
Zlohudom prazninom Marakane lutaće Fantom. U operi koja nije bečka.
