Dekijeva i Saletova lekcija o fer-pleju i poštovanju protivnika
Prijateljstvo među rivalima i to onim najvećim, kako ih u Srbiji nazivamo večitim, je moguće? I te kako. Nešto čemu se u prošlosti nije davala preterana pažnja, jer je smatrano uobičajenim, vremenom kao da je počelo da nestaje. Partizan i Crvena zvezda, delije i grobari, sever i jug. Linija koja razdvaja ne samo Topčidersko brdo već i Srbiju na crveno-belo i crno-belo neretko je prelazila granice sportskog rivaliteta.
Međutim, Dejan Stanković i Saša Ilić godinama unazad svetli su primeri da podela može i treba da postoji samo dok sudija ne odsvira kraj utakmice. Jer, sport treba da nas spaja, a ne da nas razdvaja. O tom svom prijateljstvu i pomalo zaboravljenim lekcijama o poštovanju ne samo protivnika već i svih aktera sportskog događaja ova dvojica asova pričala su polaznicima prve smene kampa Deki5 koji se od 28. jula do 18. avgusta odražava na Zlatiboru.
- Da li znate ko je ovo i u kom klubu je on kapiten - pokazao je Stanković okupljenim mališanima prstom na Sašu Ilića, istinsku legednu Partizana. Deca su uz osmeh potvrdno klimala glavom.
- Pretpostavljam da znate da sam ja bio kapiten Crvene zvezde. A, jel znate da je Sale jedan od mojih najboljih prijatelja? Šta vam to govori - napravio je Stanković dramsku pauzu i potom poentirao:
- Na terenu između ljutih rivala treba da postoji želja za pobedom, motiv da se pruži maksimum i potreba da se uvek nadigra veliki protivnik. Ali, na terenu mora da postoji fer-plej, a van njega međusobno poštovanje i drugarstvo. Sale i ja smo najbolji primer da veliki protivnici ili večiti rivali, kako nazivaju Zvezdu i Partizan, mogu da budu odlični prijatelji. Tome želim da vas, između ostalog, naučim na ovom kampu.
Stanković je izrazio veliku zahvalnost Iliću što je i pored brojnih klupskih obaveza iskoristio malo slobodnog vremena i došao da poseti polaznike kampa Deki5:
- Bio je fenomenalan gost, deca su bila oduševljena. Pamtiću ovo njegovo gostovanje na Zlatiboru, jer sam posle više od 20 godina uspeo da mu promenim broj na leđima, pa je bar na trenutak nosio "moju" peticu. Zajedno smo pokušali da deci prenesemo kako je to bilo kada smo u velikom derbiju predvodili naša dva najveća kluba, on Partizan, a ja Crvenu zvezdu. Pričali smo im kako smo na terenu branili svako svoj grb, a van terena kako smo gradili naše prijateljstvo koje će trajati večno. Zahvaljujem mu se od srca što je došao i želim mu mnogo sreće ove sezone.
Ilić je priznao da je uživao u druženju sa mališanima koji vole fudbal i istakao da nije imao dilemu da li će doći na Zlatibor:
- Dekija poznajem dvadesetak godina i zaista smo dobri prijatelji. Bili smo veliki rivali na terenu, a van njega smo oduvek imali fantastičan odnos. Drago mi je što sam bio u prilici da vidim sve ovo, jer sam potpuno oduševljen. Fasciniran sam načinom na koji je Deki sa svojim saradnicima sve osmislio. Ovo je premijerno izdanje kampa i slobodno mogu da kažem da je Deki krenuo u sjajnom pravcu. Siguran sam da će iz godinu u godinu ovaj kamp biti sve bolji i još masovniji, jer to je ono što nam je potrebno. Dejan Stanković je izuzetna fudbalska veličina koja može i ume da ovakav projekat iznese na pravi način - zaključio je Ilić.
